Pre 41 godine Radnički je pobedio slavni Hamburger na „Čairu“
„Bila je to pobeda bez reprize. Bila je to katarza jedne generacije koja je postigla mnogo više nego što se očekivalo“, napisao je u svojoj knjizi Kad je Evropa strepela Milovan Drda Obradović, kapiten generacije Radničkog koja je na današnji dan, 7. aprila 1982. godine pobedila Hamburger rezultatom 2:1 (0:0) u prvom meču polufinala Kupa UEFA pred oko 25.000 gledalca na niškom stadionu „Čair“. Bio je to najveći evropski uspeh „Reala sa Nišave“ koji će uskoro napuniti 100 godina.
Pre 41 godine dogodio se dan koji mnoge Nišlije i ljubitelji fudbala i Radničkog pamte, prepričavaju i sanjaju da se ponovi. Stadion „Čair“ je bio tog dana premali da primi sve ljubitelje fudbala iz stare Jugoslavije koji su želeli da pozdrave ekipu trenera Dušana Ducija Nenkovića.
Radnički i Niš bili su glavna tema u celoj nekadašnjoj državi, bila je sreda, a neki su otišli ranije sa posla, pobegli iz škole, ali svi su želeli da vide tim koji je do tada izbacio iz Kupa UEFA Napoli, Grashoper, Fejnord i Dandi ili što bi rekla pesma trija Palilula: „Udavija gi Radnički, svi po redu i to sve u sredu, u zelen Čair“.
Na toj utakmici zbog žutih kartona nije bilo Aleksandra Panajotovića, koji je obeležio četvrtfinalne susrete sa Dandijem.
Golovi Beganovića i Obradovića za pobedu i legendu
Posle odmora fudbaleri Radničkog su nastavili da okupiraju gol nemačkog tima. U 48. minutu nije bio precizan Radisavljević, ali na sreću Nišlija, ni Milevski koji je minut kasnije imao priliku da postigne gol za goste.
Samo minut kasnije, u 49. minutu Beganović postigao je gol uz asistenciju Bojovića za 1:0. Slavlje na „Čairu“ je počelo, ali je potrajalo kratko. U 55. minutu Fon Hesen je izjednačio na 1:1.
Ponovno vođstvo i konačan rezultat doneo je kapiten Milovan Obradović u 75. minitu.
Primio sam loptu od odbramenog igrača na centru, predriblao 5, 6 protivničkih igrača, savladao golmana Štajna i postavio konačan rezultat. I posle toliko godina ta pobeda je najveća u istoriji niškog fudbala – pričao je ranije Obradović.
Radost sa tribina proširila se Nišom i celom državom jer je Radnički u tom trenutku bio jedini predstavnik Jugoslavije u evropskim takmičenjima. Hamburger je tada imao izuzetno moćan sastav, koji su činili igrači poput Štajna, Halca, Fon Hesena, Hrubeša…
Bili smo izuzetno iskusna ekipa, koja nije strepela ni od koga. Nama je to bilo drugo učešće u Kupu UEFA, a te sezone smo u prvom kolu izbacili moćni Napoli sa Rudijem Krolom gde smo pred 80.000 navijača u Napulju ostali neporaženi – rekao je Obradović.
„Već smo na terenu. Jeza je sastavni deo nas. Pred ciljem smo. Atmosfera prava, vasiona, samo za nas. Kao radost i zahvalnost, naviru nam suze…“ – piše u odlomku „Bez reprize“ o meču sa Hamburgerom.
U revašu u Hamburgu nemački sastav je ubedljivo slavio sa 5:1.
Sastavi ekipa koje su igrale 7. aprila 1982. godine na stadionu „Čair“:
RADNIČKI: Milenković, Gavrilović, Obradović, Bojović, Vojinović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić (Stanković), Aleksić (Radosavljević), Beganović.
HAMBURGER: Štajn, Kalc, Groh, Jakobs (Đorđević), Jeronimus, Hartvig, Milevski, Fon Hesen, Hrubeš, Vemajer, Bastrup.
Autor:
Ljubica Jocić
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
15Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Bilo nekad kad sponzori davali sada je drugo vreme i mora da se privatizuje inače će doći do gašenja kluba.!
Idealno je trenutno. Privatni klub sa državnim parama. Isto važi i za javna preduzeća ali približio se kraj ove bajke. Zaglibljene javne finansije i republičke i lokalne a čike iz MMF-a nemaju meko srce.
Bio sam, lepe uspomene, sve to stoji. Medjutim, treba skrenuti paznju na jednu bitnu cinjenicu na koju danas malo ko obraca paznju. A to je da igraci pre 28.godine nisu mogli u inostranstvo. E sad, zamislimo samo da je danas takva situacija, koji bi sve igraci igrali po domacim klubovima i kakva bi bila konkurencija. I danas bismo bili u evropskom vrhu, ili barem pri vrhu.
Jeste, to su bila „lepa“ vremena, bilo je tako i devedesetih kada skoro svi gradjani Srbiji nisu mogli u inostranstvo, a pre dve godine penzioneri nisu mogli na ulicu da izadju…imamo mi tih momentata u istoriji kada sami sebe zakljucamo kako ne bismo mogli da pobegnemo sami od sebe.
Mladi kvalitetni ljudi odlaze zato sto ovde nemaju uslove za zivot kakav zasluzuju
Ovo treba da procitaju ljudi koji su trenutno u Radnički nadam se ne zadugo i da stave prst na čelo.Da vide u kakvom su klubu i gde su ga doveli na najnize grane..OMETLATI UPRAVU CELU!!!
Da se podsetimo.
Radnički je pobedio, pa ispao od kluba koji je sledeće sezone osvojio “ Kup šampiona“ , u kome su igrala 4(četiri reprezentativca SR Nemačke, koja je te godine igrala finale Svetskog prvenstva, koji je tenirao Ernst Hapel, čovek po kome se zove najveći stadion u Austriji.
Da podsetimo i bosance koji ugušiše sa Želja- Videoton …
Ovo treba da pročitaju one babe što danas igraju u Kragujevac, a posebno Mesarović koji pokazuje… publici na istoku.
„предриблао 5, 6 противничких играча“ – половина,пошто се голман не рачуна.
BILO NEKAD
A od tog doba pa sve do danas radnicki se nije pomerio sa mrtve tacke klub sluzi za pranje para i nista vise nema stadion nema nikake uslove za jevropu politicari i mafija srozali klub na nivou patos lige a rukovostvo kluba se ponasa kao da vodi neku drzavnu fabriku u stecaju i bitno im je sam da se tofate neke mrsne provizije
Na stoti rodjendan klub izgleda ko da je u 19 vek
Lepo je bilo, ponosili smo se sto smo Nislije !
Od istorijskog meca, o kome je pricano hiljadu puta, nista se znacajno nije desilo u niskom fudbalu( izuzev jos jednog kupa uefa, gde smo ispali u drugom kolu) ! Od istorije se ne zivi ! Sto godine i grcevita borba za opstanak ,urusen klub,bez vizije ,publike, navijaca, steciste vagabuda !
Nis je tada bio predivan grad, zivelo se lepo, opusteno, navijalo za Radnicki, pozoriste puno, fin, posten svet na ceni, a danasnji Nis je dotakao dno. Pitam se gde su gradjani ovog grada, intelektualci, strucnjaci u raznim oblastima, kulturani i vaspitani ljudi. …Povukli su se potpuno iz javnog zivota grada.
@Milja : Draga gospodjo – u pravu ste!
Iako je tada bio komunizam – Niš je BIO gospodski grad i svako je znao svoje mesto u društvu . U isto vreme svako se sa svakim družio i mogao da se vidi na najneočekivanijem mestu, od kafana do pozorišta , muzeja…
Bilo nekada !
Dodjoše divlji…
Nestali, poumirali, pobegli… Koliko skolskih drugara iz Nisa vidjas na ulicama, jer pozoriste je partijska prcija, sport je na nivou palanke, kafane pune sveta koji zeli da se pokazuje,nalickane i sa masnama na stolicama, kafici puni gostiju koji su nekulturni ,nepismeni i zive od danas do sutra, ljudi gledaju da se najedu,napiju i da spavaju… Nis( ta)!
Poslednja utakmica koju sam gledao uživo. Nakon katastrofe od 5-1 više ni jednu utakmiicu nisam odgledao ni uživo ni na tv-u. Nameštanje na nivou i zaluđivanje raje.
Pulufinalne utakmice, tadasnjeg kupa UEFA, se ne namestaju i Radnicki je naisao na boljeg ! Nije se obrukao, naprotiv, borili se momci, prosao je bolji !
Sto se domaceg prvenstva tice, od nastanka Srbije, posle razvoda od CG, u potpunosti se slazem !