Rekreacija i preventiva bitne u borbi sa koronom, fudbal jedan od najboljih za zdravlje

Istraživanje Zorana Milanovića, docenta doktora na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, pokazalo je da tokom jednog treninga u rekreativnom fudbalu svaki igrač ima oko dva minuta kontakt sa hipotetički zaraženom osobom, pa tokom pandemije korona virusa ovaj vid rekreacije nije najsigurniji. Ipak, autor jednog od najcitiranijih radova tokom 2019. godine u najprestižnijem časopisu iz oblasti sportskih nauka British Journal of Sports Medicine, ističe da su prevencija i fizička aktivnost vrlo bitni u borbi protiv korona virusa.

Pandemija virusa korona pogodila je skoro sve, a profesionalni sport je, kako se i videlo tokom prethodnih meseci, pretpreo veliku štetu. Utakmice su bile odložene, otkazivane, igrane bez publike, a rekreacija je u jednom trenutku bila svedena na minimum i kućne uslove.

Kako korona utiče na rekreativni fudbal i koji je rizik, novo je istraživanje koje je sproveo Zoran Milanović sa niškog Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.

Opasna zona je 1.5 m od igrača koji je hipotetički zaražen koronom. U jednom treningu od 45 do 60 minuta svaki igrač ima kontakt sa zaraženim i nalazi se u rizičnoj zoni oko 2 minuta. Ipak ne možemo sa sigurnošću reći, da li je to vreme koje je opasno za prenošenje virusa. Ali, ako imate adekvatnu zaštitu, masku, i ako je teren veći i na otvorenom, kako bi se izbegao broj kontakata između zaražene osobe i onih koji nisu, mislim da je i tada može da se primenjuje. Ali, potrebna su dodatna istraživanja da se ova hipoteza potvrdi – kaže Milanović.

Ono što tokom pandemije nije imalo veliku pažnju, smatra Milanović, jeste prevencija i značaj fizičke aktivnosti.

Osobe koje nisu bile gojazne, nisu imale problema sa kardiovaskularnim sistemom, nisu imal hipertenziju i sportisti su mnogo lakše podnosili virus. Smatram da je preventiva zapostavljena i da je treba naglašavati kako bi se svest stanovništva podigao. Na osnovu podataka koje imamo, vidimo da osobe koje su fizički bile aktivne pre virusa, mnogo lakše prebrodile stanje usled korona virusa – kaže docent doktor.

Benefiti rekreativnog fudbala su brojni navodi Milanović koji je, uz najeminentnije stručnjake iz oblasti nauke u sportu, autor knjige „Fudbal kao lek“ koju je izdala prestižna kuća „Taylor & Francis“.

Na osnovu analize dosadašnjih istraživanja, uvideli smo da rekreativni fudbal smanjuje krvni pritisak i kod osoba koji imaju normalni i koji imaju povišeni. Ako prevedemo to na uticaj nekog leka na telo, uticaj je isti. Primena nekog leka smanjuje krvni protisak u istom rasponu. Rekreativni fudbal može da bude ekvivalentan određenom leku. Mislim da je vežba obećavajuća i bilo koji oblik vežbanja je bolji nego da budete neaktivni. A ako mene pitate, rekreativni fudbal ostvaruje mesto broj jedan jer utiče na veći broj zdravstvenih parametara – navodi Milanović.

Ograničenja u rekreativnom fudbalu postoje, dodaje Milanović, ali on može da se efikasno primeni u različitom dobu.

Intenzitet nije isti, a najčešće čovek sam dozira. Fudbal nije toliko popularan kod ženske populacije, ali skandinavske zemlje ga dosta praktikuju i ne postoji razlika između polova. Preporučujemo obično tri treninga nedeljno u trajanju od 45 do 60 minuta. A što je teren veći, veći je intenzitet – kaže Zoran Milanović.

Značaj rekreativnog fudbala na zdravlje čoveka još jednom je Zoran Milanović potvrdio pošto je njegov rad „Broad-spectrum physical fitness benefitis of recreational football: a systematic review and meta-analysis“ jedan od najcitiranijih u 2019. godini objavljenog u najprestižnijem časopisu iz oblasti sportskih nauka British Journal of Sports Medicine.

Pokazalo se da je tema rekreativnog fudbala zanimljiva svetskoj javnosti jer je to časopis koji se čita u celom svetu i autori sa svih univerziteta pokušavaju da objave rad u tako prestižnom časopisu. To je prvi rad odavde objavljen u takvom časopisu, a ono što je važno je da je fizička ativnost, a pre svega rekreativni fudbal, može da posluži u prevenciji sprečavanja različitih bolesti – priča Milanović.

On ističe da je poznato da je vežbanje jedan od elemenata nefarmakološkog pristupa rešavanju različitih zdravstvenih problema koji su posledica savremenog stila života – visoki krvni pritisak, šećer, gojaznost i slabljenje kostiju.

Procesom starenja gubimo i mišićnu masu i kardiorespiratorne sposobnosti i taj procenat je 1 % godišnje nakon 35. godine. Ostali programi vežbanja stimulišu jednu do dve fitnes komponente, dok rekreativni fudbal utiče na više fitnes komponenti. On ostvaruje širi spektar fitnes komponenti u odnosu na ostale – dodaje Milanović.

Sigurno je da će Zoran Milanović i njegove kolege sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja nastaviti da istražuju i doprinose nauci jer nauka samo može da sport učini boljim i kvalitetnijim.