Skakali, zakucavali, pravili salto u vazduhu i animirali publiku u „Čairu“

Ginisov rekorder i svetski prvak u akrobatskoj košarci je slovenačka trupa Dunking Devils, čiji su članovi napravili pravi šou na poluvremenu utakmica na Kupa Radivoja Koraća, koristeći dve tramboline, lopte i koš. Nastupali su po celom svetu, poslednja stanica bio im je ”Čair”, a kažu da za ovakave nastupe neko mora da ima osećaj za okret, da se orjentiše u vazduhu, da ima energiju, ali i da bude šoumen.

Poluvreme utakmice na Kupu, na teren izlaze momci u žutim dresovima i sa sobom vuku dve tramboline. Postavljaju ih ispred koša i počinje šou. Prvi skače i baca loptu na tablu koša, koja se odbija, a onda skače sledeći, hvata je u letu i ponavlja isto. Poslednji je snažno zakucava.

Tako izgleda standardni nastup ovih momaka, koji je je u tri izvedbe u “Čairu” imao i varijacije – nekada su loptu hvatali dok jedan njima žonglira, nekada su izvodili nekoga sa strane da im drži lopte. Svakako je najupečatljivije bilo kada je jedan od njih napravio stav na šake držeći se rukama za koš, sačekao u toj poziciji dok drugi nije zakucao loptu u isti koš, a onda se spustio provlačeći se kroz obruč i mrežicu.

Momci iz slovenačke trupe se na parketu ponašaju kao šoumeni, što je nastupu dalo draž, a kako navodi jedan od njih Jane Hojan, to je nešto što moraš da imaš u sebi kako bi uspeo u ovom poslu.

Moraš da imaš osećaj za okret, da znaš gde si u vazduhu, da imaš energiju, da budeš šoumen, pozitivan. Mnogo je bolje nastupati dok svi aplaudiraju, kada su svi srećni. Uvek pokušavamo da dodatno da dignemo publiku – priča Hojan.

Njegov kolega Maks Veselko dodaje da bavljenje akrobatskom košarkom zahteva mnogo vežbanja, strpljenja, timskog rada, a nekada i rizika.

Ovo je sport, ali nije takmičarski. Podrazumeva zabavu i šou, tako da je i neka vrsta umetnosti. Imamo takmičenja, ali ona su napravljena tako da spoje zajednicu i da se upoznamo sa Mađarima, Francuzima, Amerikancima koji se takođe bave ovim sportom – pojašnjava Veselko.

Na dva takva Svetska prvenstva Dunking Devils su osvojili prva mesta, a uz to drže i dva ginisova rekorda – za najviši salto pri zakucavanju i za najdalje zakucavanje sa tramboline. Ipak, nekada se desi da neko iz tima promaši loptu, ali ni to ne doživljavaju kao nešto loše.

Moraš mnogo da vežbaš i onda polako dobijaš osećaj kada da skočiš, kada da počneš da trčiš, koja je brzina kojom leti lopta. Ali nekada i mi omanemo. To je deo nastupa. Nekada je i bolje kada jedna lopta ode napolje, da ljudi shvate koliko je to zapravo teško uraditi. I kada ne bude dobro, ti tapšeš, onda i ljudi tapšu – kaže Hojan.

---

Zaobišli samo Australiju i Antarktik

Na sajtu trupe stoji da su imali 2.000 nastupa u 49 zemalja, a na pitanje gde su sve nastupali odgovaraju pitanjem.

Koliko imate vremena? – pitaju šaljivo.

Nastupali su od Argentine, Kolumbije, Ekvadora, Meksika i Sjedinjenih Američkih Država, preko Egipta, Tunisa, Gabona i 33 evropske zemlje, potom Izraela, Katara, Bahreina, Ujedinjenih Arapskih Emirata, pa do Indije, Indonezije, Kine i Japana. Kažu da su jedini kontinenti koji nisu videli “Dunking Devils” Australija i Antarktik.

Nekada nastupamo na košarkaškim utakmicama, nekada na nekim vrstama vašara, na otvaranjima dvorana, šoping centrima, čak i na fudbalskim utakmicama nekada. Imamo set trambolina posebno dizajniranih za travu. Imamo svoj koš koji dopremimo na fudbalski teren – priča Veselko.

Na Kupu Koraća bili su verovatno jedini koji su pokupili aplauze i severne i južne tribine.

Atmosfera ovde je fenomenalna. Publika navija jako glasno. Nisam navikao na to. Bili smo i na NBA utakmicama i bilo je tiho, ali ovde je neverovatno. Svi vrište i lepo je nastupati – ispričao je Hojan.

Inače, grupu koja je nastupila u Nišu, sem Hojana i Veselka, činili su Lenart Ribnikar, Luka Lorenčić i Jaka Komloš. Kažu da su u Sloveniji jako popularni, ali da mnogi ne znaju da imaju Akademiju u kojoj trenutno trenira dvadesetoro dece. Trenutno, Dunking Devils čini 80 akrobata, a nastali su 2004. godine, kao poduhvat četvorice entuzijasta.