Španci i Kinezi obožavaju fudbalske zvezde iz Vučja

Stevica Zdravković i Aleksandar Ranđelović iz Vučja kod Leskovca osvajaju svet fudbala i za njima „luduju“ Španci i Kinezi, a u svom kraju za njihove uspehe retko ko i da zna.

Stevica Zdravković je golman prvog tima „Almerie“ u Španiji, dok je Ranđelović već 2 godine ofanzivni vezista u najpopularnijem fudbalskom klubu iz Hong Konga „San Pegazus“.

Gradili su karijeru u mnogim domaćim klubovima: u Partizanu, Borcu, Radničkom, dok je Stevica branio i za mladu reprezentaciju Srbije. Na kraju, kako tvrde, trbuhom za kruhom, obukli su kopačke i potražili sreću daleko od svog rodnog kraja, u najvećim svetskim klubovima.

Aleksandru Ranđeloviću je potrebno 26 sati leta kako bi iz Hong Konga došao kući, ali mu najviše smeta to što ne može da igra u svojoj zemlji.

Žao mi je našeg fudbala. Najviše bih voleo da ne moram dalje od Leskovca i „Dubočice“ koja na žalost više i ne postoji. Srpski fudbal je u rasulu. Osim da se privatizuju, za njih nema drugog rešenja, ali da se iz uprava izbace svi lopovi, mafijaši i političari – priča Ranđelović koji je prava sportska zvezda u Hong Kongu.

Seća se, kada je zaigrao za „San Pegazus“, bio je svojevrsna atrakcija sa Balkana.

Gledali su u mene kao u čudo zbog tetovaža. Njima je to jako čudno, a ja sam uradio već četrnaestu. U početku sam imao problem kada bih rekao da sam Srbin. Svi su se plašili mene, kao da sam tamo otišao sa puškom u ruci. Gledali su me kao teroristu, ali kada te upoznaju, onda je sve drugačije. Sada na mene gledaju kao na atrakciju – kaže Ranđelović.

Stevica Zdravković ima potpuno drugačije iskustvo.

U „Almeriji“ su me jako dobro prihvatili. Bolje ljude nisam upoznao. Razlika između našeg i njihovog fudbala je pre svega u uslovima rada, a o finansijama da i ne pričam. Igrači su kod nas nervozni jer nema para. Tamo su svi zadovoljni, ali je sve napornije i profesionalnije – kaže mladi golman.

Retko se dešava da se obojica zadese u rodnom kraju u isto vreme i tada razmenjuju iskustva. Ipak, ostaje im jedna zajednička želja – da ponovo zaigraju za domaće klubove u nekim boljim vremenima srpskog fudbala.