Stevan Živković: „Mrzim da gubim“

Vicešampion sveta, dvostruki vicešampion Evrope, prvak Balkana, višestruki prvak države i vlasnik priznanja za najboljeg sportistu grada, Stevan Živković, govori o svojim počecima i planovima, o osvojenim nagradama kao i o očekivanjima na predstojećem Svetskom prvenstvu u Brazilu.

Momak koga ne treba posebno predstavljati. Dovoljno je reći – Stevan Živković. O njegovom uspehu najbolje svedoče mnogobrojne medalje i pehari, a svojim talentom i vrednim radom uspeo je da svoje ime učini tako velikim.

Kada si se prvi put sreo sa kikboksom? Odakle ideja da se baviš baš ovim sportom?

– Kikboksom sam počeo da se bavim sa 15 godina. Pre toga sam trenirao ekipne sportove, košarka,vaterpolo,odbojka… u kojima sve zavisi od trenera i njegove taktike, pa sam odlučio da počnem da treniram neki individualni sport u kome će uspeh zavisiti isključivo od mene. Moj prvi izbor je bio džudo ali sam bio “prestar” za taj sport. Pošto volim da pobeđujem i da se takmičim, počeo sam da treniram kikboks i vrlo brzo mi se zasviđao. 

Koliko puta dnevno treniraš i da li si zadovoljan uslovima u kojima treniraš?

– Treniram dva puta dnevno po sat i po. Moj trening sastoji se iz jutarnjeg trčanja ili vežbe snage i večernjeg kikboksa. I pored uslova koji nisu najbolji, klub u kome treniram ima više reprezentativaca u juniorskim i seniorskim kategorijama, kao i trenera reprezentacije.

Sport kojim se bavi ovaj talentovani Nišlija zahteva mnogo, ne samo rada i treninga, nego i odricanja, ali na kraju svega toga, nema lepše nagrade od pozitivnih rezultata i priznanja na velikim takmičenjima. Zbog čega misliš da si toliko uspešan u svom sportu?

– I pored toga što nikada nisam bio toliki talenat za kikboks niti imao odgovarajuću konstituciju, uspeo sam da sve svoje mane nadoknadim napornim treninzima u kojima sam uvek davao svoj maksimum. Tajna mog uspeha nije toliko u mojoj želji za pobedom koliko je u tome što mrzim da gubim.

Koji borci su ti uzori?

– Gohkan Saki, Tyrong Spong i Muhamed Ali. Prva dvojica zbog načina boksovanja, a Muhamed Ali zbog samouverenosti i njegovog života van ringa.

Na 34. Tradicionalnom izboru za sportistu godine proglašen je za  najboljeg sportistu grada Niša, od strane Sekcije sportskih novinara. Ovo je samo još jedna u nizu nagrada koja krasi njegovu bogatu kolekciju. Koja nagrada ti je najdraža i zašto?

– Sve nagrade su mi podjednako drage, ali bih izdvojio priznanje za najboljeg sportistu grada Niša 2012. godine jer sam time ušao u istoriju niškog sporta i moje ime se našlo pored imena velikana kao što su Ivan Miljković, Lidija Mihajlović, Zoran Stanković i mnogi drugi. 

Stevan se nedavno vratio sa dvonedeljnih priprema održanih na Tari, gde se sa ostalim reprezentativcima spremao za Svetsko prvenstvo koje će biti održano u Sao Paolu od 27. septembra do 6. oktobra. On će na ovom takmičenju braniti srebrnu medalju u disciplini „Low kick“.

Kako su tekle pripreme na Tari i na šta si bio fokusiran? Da li misliš da si spreman za predstojeće SP?

– Pripreme su protekle veoma dobro, mogu reći da sam zadovoljan zbog kondicije koju sam tamo stekao kao i kilaže koju sam korigovao. Sa priprema sam se vratio kao jedan od najspremnijih reprezentativaca od kojih se najviše očekuje.

Šta možemo da očekujemo od tebe, da li će Srbija dobiti novog svetskog šampiona?

– Iako pun sastav reprezentacije broji 45 takmičara, kikboks Savez Srbije je odlučio da na ovo takmičenje pošalje 13 predstavnika  u koje polaže najviše nade. Samim tim što je selektor uvrstio mene u tih 13 takmičara moj zadatak je da ga ne izneverim i da se sa prvenstva vratim sa nekom od medalja.

Na Evropskom prvenstvu u Bakuu 2010. godine Živković nije uspeo da osvoji zlato odličje, kao ni godinu dana kasnije na Svetskom prvenstvu u Skoplju. Zatim je pokušao u Ankari 2012. godine ali je i tada kao i prethodna dva puta izgubio u finalu od istog protivnika – Rusa Kasana Kalijeva.

– Na poslednja tri velika takmičenja dolazio sam do finala ali nisam uspevao da se okitim zlatnom medaljom i pokažem da sam najbolji u svojoj kategoriji. Ovog puta se nadam da će biti drugačije i da ću pokazati svoje sposobnosti na najbolji način. Potrudiću se da Niš kao grad sa mnogo sportista i talenata po prvi put dobije i svetskog šampiona u kikboksu. 

I za kraj šta bi poručio onima koji žele da se bave kikboksom?

– Moja poruka budućim kikbokserima i sportistima uopšte leži u rečima mog uzora Muhamed Alija: “Mrzeo sam svaki minut treninga, ali rekao sam sebi: Ne odustaj, trpi sada i provedi ostatak života kao šampion“ – kaže Živković.

Želimo ti puno sreće na Svetskom prvenstvu.

– Hvala i vama i nadam se da ćete sledeći put intervjuisati svetskog šampiona – uz osmeh kaže Steva.

Stevan je još jedan dokaz da vrednim radom i zalaganjem čovek može da postigne mnogo, iako nema sve uslove. Iako je još mlad, Živković polako ulazi u legende niškog sporta, a na pravom je putu da i srpski sport preko njega dobije mnogo.