Vladimir Đorđević: Energičnost smatram darom od Boga

Bek-šuter košarkaškog kluba Konstantin Vladimir Đorđević u svojoj petoj sezoni iskristalisao se kao jedan od vodećih igrača niškog tima. Na početku košarku nije shvatao ozbiljno, igrački je sazreo pored trenera Boška Đokića, a energičnost smatra najvećom odlikom.

Posle Danila Tasića, popularni Furi, koji je nadimak nasledio od oca, ovaj 26-godišnji Nišlija drugi je strelac ekipe sa prosečno 11 poena na 26 utakmica u Košarkaškoj ligi Srbije.

Zalaganje u odbrani najveći adut

Za košarkaške uzore, uz neponovljivog Majkla Džordana, smatra Dejana Bodirogu i Argentinca Manua Đinobilija za koje kaže da su veliki radnici i rođeni pobednici.

Konstantinova “šestica” je proteklih sezona bio prepoznatljiv po velikoj dozi energije i beskompromisnom zalaganju u odbrani, a ove sezone je zbog promene u igračkom kadru i podmlađivanja ekipe dobio više prostora i u napadu. Upravo te defanzivne karakteristike smatra svojim najvećim kvalitetima, a na napadačkim segmentima mora još da poradi.

Tu veliku energičnost smatram darom od Boga i oduvek sam bio defanzivni specijalac. Ove sezone sam dobio više šansi da pokažem napadački potencijal, pa bi trebalo da unapredim tehniku i šut, kao i slobodna bacanja. Zasluge za te nedostatke idu mom neozbiljnom shvatanju košarke u mlađim danima, tada bih možda lakše to ispravio, ali šta je tu, nema povratka nazad – samokritičan je Đorđević.

Boško Đokić postavio temelje današnjeg Konstantina

Po ulasku u Košarkašku ligu Srbije Antonića je na klupi nasledio Boško Đokić, a Marko Cvetković je okačio patike o klin i postao Đokićev asistent. Đorđević se i dan-danas priseća tog perioda.

Kakvi su to treninzi bili, dobro je da smo ostali živi posle Đokićevih drilova. Njegov dolazak u Niš je dobar iz više razloga – Cvetković je od prave osobe učio trenerski posao, a mi smo od njega poprimili radnu naviku i prošli težak period prilagođavanja na seniorsku košarku posle juniorskih dana – istakao je on.

Uz Đokićev uticaj, za konstantni napredak niškog tima najviše zasluga ide kosturu tima koji je na okupu nekoliko sezona. Podjednako je zaslužna sloga u ekipi, koja utiče da se svaka pobeda prepiše timskom radu, a ne kvalitetu pojedinca.

I Antonić, i Đokić, i sada Cvetković insistiraju na timskoj igri pre individualizma. Mi smo pre svega drugari, a zatim sportisti i saigrači, pa možda i iz toga proizilazi nesebičnost. Iz moje perspektive – uvek mi je draže da dam asistenciju nego da šutnem na koš – kazao je Đorđević.

„Hteo sam da prestanem da treniram kao junior“

Ljubav prema košarci javila se potpuno nenadano i neobavezno. Kao i većina dečaka, više ga je interesovao fudbal, a košarkom je počeo da se bavi na nagovor svog kuma Dragana Ratkovića, pomoćnog trenera zlatne ženske seniorske reprezentacije.

Za vreme bombardovanja bili smo zajedno na selu. Svakog jutra radio je sa svojim sinom, jednom sam im se iz čiste radoznalosti pridružio i onda mi je on rekao da mogu da se bavim košarkom, pa sam u njegovom Junioru počeo da treniram posle rata – počeo je priču Đorđević.

Posle Juniora usledio je poziv trenera Milana Josića, koji je u Ergonomu okupio najtalentovanije košarkaše iz Niša. Nakon nekoliko godina kvalitetnog rada, košarkaši rođeni 1990. i 1991. osvojili su titulu prvaka Srbije i Crne Gore 2005. godine. Đorđević nije igrao na finalnom turniru zbog, kako kaže, jake konkurencije i nedovoljnog interesovanja za košarku.

Moje zanimanje za košarku i pristup treninzima tada nije kao danas. Više sam trenirao zbog druženja i čisto da bih trenirao nešto, videlo se negde da mogu, ali me to toliko nije interesovalo – iskren je on.

Đorđević je u tom uzrastu razmišljao i da napusti košarku.

Što zbog puberteta, obaveza u školi, a i nekih drugih razloga hteo sam da prestanem da treniram. Međutim, odlaskom petorice igrača iz moje generacije u FMP napravilo se mesto za mene i onda sam shvatio da ipak mogu ozbiljnije da se bavim košarkom – rekao je on.

Celu karijeru u Nišu

Po prelasku iz omladinskih u profesionalne vode Đorđević je krenuo od najnižeg ranga takmičenja. Igrao je Drugu i Prvu srpsku ligu za Nibak, kao i Prvu B ligu za KK Niš.

U to vreme Ergonom je promenio ime u Sinđelić, zatim Sinđelić u Konstantin, a tadašnji trener ekipe Jovica Antonić, sada pomoćnik selektoru Saletu Đorđeviću u reprezentaciji, pozvao je Đorđevića da se pridruži ekipi čiji je cilj bio plasman u Košarkašku ligu Srbije.

Te sezone 2011/2012. saigrač u Konstantinu mu je bio Marko Cvetković, sadašnji trener, a upravo je on imao glavnu ulogu da Đorđević i pored unosnije ponude aleksinačkog Napretka, pređe u redove tada drugoligaša.

Napredak mi je ponudio duplo bolje uslove, ali su Cvetkovićeve reči imale mnogo veliki uticaj na mene. Rekao mi je da ću tamo biti najbolji igrač, a da ću ovde morati za svaki minut “krvavo” da se borim i mnogo više napredujem. Bio je u pravu, ta sezona je bila odlična i izborili smo plasman u KLS – priseća se Đorđević.

„Niš nema para za tolike škole košarke“

Kao neko ko je čitavu karijeru u rodnom gradu Đorđević veoma dobro poznaje košarkaške prilike u gradu. Za podizanje kvaliteta košarke u svom rodnom kraju smatra da košarkaški funkcioneri mora da se ujedine i naprave sistem koji će na duže staze dati rezultate.

Niš jeste drugi, treći grad po veličini u zemlji, ali Niš nema dovoljno para za tolike škole košarke. Potrebno je da se vodeći ljudi niške košarke sastanu, isključe ličnu sujetu i formiraju ekipu koja će sistematično napredovati. Biće i posla i para za sve – podvukao je Đorđević.