Vreme je da reprezentacija igra van Beograda, ali stadioni na jugu nemaju uslove

Plasman na Svetsko prvenstvo u fudbalu, ponovno verovanje u fudbalsku reprezentaciju Srbije, ali i poluprazne trbine na stadionu „Rajko Mitić“ u Beogradu, velika podrška na stadionu „Stožice“ u Ljubljani, obeležili su tim Dragana Stojkovića Piksija. I dok selektor čeka Nacionalni stadion, ali i završetak „Čaira“ u Nišu, vreme je da fudbalska reprezentacija iseli iz prestonice, smatra novinar Sportala Bojan Marinković. Ako se to desi, situacija na stadionima na jugu Srbije je takva da reprezentaciju nećemo skoro videti.

Seniorski tim Srbije u fudbalu, pod selektorskom palicom Dragana Piksija Stojkovića, doživljava neke lepe dane, pruža bolje partije, a stižu i dobri rezultati u odnosu na godine ranije. Ipak, renesansa srpske reprezentacije nije ispraćena kako treba na tribinama stadiona „Rajko Mitić“ u Beogradu na meču sa Slovenijom. To je navelo novinara Sprtala Bojana Marinkovića da se tekstom „Vreme je da reprezentacija igra van Beograda“ zapita zašto neki drugi deo države ne dobije priliku da pozdravi „orlove“.

Slaba poseta na tribinama stadiona u Beogradu može biti zasićenje fudbalom, nedovoljna informisanost da se igra meč reprezentacije, skupe ulaznice, ali i drugi razlozi smatra Marinković.

Mislim da su ljudi u Beogradu malo zasićeni fudbalom. Crvena zvezda, pre svega, a zatim i Partizan, imali su poslednjih godina uspešne evropske epizode. U poslednjoj sezoni su igrali i nokaut faze evro takmičenja, što se retko, gotovo nikad nije dogodilo u novijoj istoriji. I utisak je da više nisu toliko željni kvalitetnog fudbala… Verujem da postoji i problem psihološke prirode. Poput onoga da čovek prestane da ceni ono što mu je dostupno, tj. nadohvat ruke. Kao priča o vazduhu i dijamantima. Dijamanti su tako skupi zato što su prilično retki i nedostupni, dok nam je vazduh svima dostupan u neizmernim količinama, pa ga zapravo i ne cenimo toliko. Dok, ne daj bože, ne ostanemo bez istog – kaže Marinković.

Skupe ulaznice definitivno nisu razlog loše posete, dodaje Marinković, a „da nije do novca, govori i to što je, preko društvenih mreža morao da juri ljude da bi im poklonio tri ulaznice, pošto je prethodno njih 10 odbilo da gleda reprezentaciju“.

Zato mislim da je neophodno da se reprezentacija malo izmesti iz glavnog grada. Da ljudima u Beogradu „zafali“ državni tim i njegove utakmice. Da prestane da im bude tu na 5-10 minuta od kuće… Mislim da bi ih izbacivanje iz tog povlašćenog statusa prodrmalo i pokrenulo, vratilo na stadion – dodaje Marinković.

A kada bi se reprezentacija izmestila iz prestonice, na jugu Srbije, nažalost ne bi imala izbor.

Niš je godinama unazad bio omiljena destinacija reprezentativaca u dvoranskim sportovima. Hvalili su atmosferu rukometaši, rukometašice, košarkaši, košarkašice, odbojkaši i odbojkašice, a fudbalere nikako Niš da dobiju priliku ponovo da ugosti još od davne 1998. i meča sa Švajcarskom (1:1). A tada je kao kapiten, Jugoslaviju vodio sadašnji selektor Srbije Dragan Stojković Piksi.

Mi, istina, i nemamo mnogo stadiona na kojima se mogu igrati UEFA mečevi. Na tome bi prvo trebalo poraditi. Recimo, da se renoviranje stadiona u Nišu konačno do kraja završi i da se kompletna podloga promeni. Nije realno da državni tim igra na terenu koji nije u jako dobrom ili odličnom stanju. Ako bi se to sredilo, sa harizmatičnim Nišlijom i istinskom legendom na klupi, nema dileme da bi tribine „Čaira“ bile pune u svakoj utakmici. To je mesto broj jedan gde bi reprezentacija trebalo da igra u ovom momentu – kaže Marinković.

Dok ne počne rekonstrukcija, nemoguće je očekivati Piksijevu četu u njegovom rodnom gradu. UEFA je jasna što se tiče pravila za utakmice Lige nacija – stadion kategorije 4 što znači bar 8.000 mesta, 100 mesta za VIP zvanice, 60 mesta za predstavnike medija, 20 mesta za foto-reportere, bar 10 pozicija za komentatore, bar jedan TV studio i mnogo drugo.

Dugo čekan početak nove rekonstrukcije stadiona „Čair“, vredna oko 7 milijardi dinara, najavljen je u prvoj polovini ove godine, a kada će početi radovi, posle silnih odlaganja, još niko ne zna.

Na ovakvom stadionu, ipak, mogu da se igraju neke evropske utakmice jer se očekuje da Radnički popravi preko 200 nedostataka koje je UEFA pronašla i odigra kvalifikacije za Ligu konferencija.

Ni Leskovac, trenutno, ne može biti domaćin reprezentaciji jer je u toku gradnja stadiona, vredna 2,4 milijarde evra, pa će fudbaleri GFK Dubočice u prvom delu sezone 2022/23. protivnike u Srpskoj ligi Istok dočekivaće u Mrštanu, a fudbalerke Lavice na stadionu FK Sloge.

Nisam siguran kakva je situacija sa tim planiranim stadionom u Leskovcu. Sigurno da bi u budućnosti bio pun pogodak igrati neke mečeve i u tom gradu. Sa druge strane, imamo i izuzetan stadion u Užicu, a i Novi Sad je uvek opcija… Protiv manje atraktivnih protivnika, i ukoliko UEFA standardni to omogućuju, valjalo bi razmišljati o stadionima u Milanovcu i Bačkoj Topoli. Bolje ije grati pred 5-6-7 hiljada ljudi na stadionima gde je to pun kapacitet, nego da te isti broj navijača dočeka na Marakani kapaciteta pedesetak hiljada – dodaje novinar Sportala.

Što se tiče stadiona u Surdulici – on je nedavno rekonstruisan, ima dobre uslove, ali mali kapacitet (3.312 sedećih mesta). Reprezentacija bi mogla neku prijateljsku utakmicu da odigra ovde, ali bi interesovanje, verovatno, bilo ogromno što bi stvorilo velike gužve.

U stadion u Pirotu godinama se nije ulagalo, a prema podacima Sportskog centra Pirot, „Gradski stadion sa atletskom stazom i tribinama je kapaciteta 10.000 gledalaca i tribinom koja je pokrivena“. Ono čime se pirotski stadion može podičiti je podloga za koju generalni sekretar Radničkog iz Pirota Dragan Janković kaže da je jedna od najboljih u zemlji.

Glavni teren je jedan od najboljih u zemlji, koji je napravljen negde 50-ih godina, ali je izuzetno dobra drenaža i podloga i trava u busenima sa Stare planine, koje ovom podneblju odgovara i izuzetno dobro trpi sve vremenske uslove, ali i mi koji smo korisnici tog stadiona i terena, mi ga čuvamo – navodi Janković.

Podrška sa tribina mnogo znači, a selektor Srbije Dragan Stojković Piksi je nakon pobede nad Švedskom u Stokholmu (1:0) još jednom istakao koliko mu je bitan dobar stadion.

Mi nemamo stadion, teško je, ne znam kada ćemo imati. Zbog čega nemamo ovakav ambijent, objekat, ali ajde. Kada krenem da pričam o tome nije mi dobro i iznerviram se, bićemo strpljivi i valjda ćemo dobiti ovakav stadion. Kao onaj u Budimpešti, Bukureštu ili Tirani, onda ćemo imati pravu podršku. Kada publika može da bude iza gola i daje impuls koji je od ogromne važnost – rekao je Stojković.

On je prošle godine u intervjuu za Južne vesti rekao da „Niš mora da ima najlepši stadion u zemlji“.

Mi moramo da napravimo još lepši stadion. Niš mora da ima najlepši stadion u zemlji. To je moj san i ja čekam taj dan kada će Niš da dobije jednu lepoticu. Mislim da će vrlo brzo doći i do te realizacije, da Niš dobije jednu lepoticu – rekao je Piksi.

Podršku sa tribina kakvu su priželjkivali fudbaleri i stručni štab u Beogradu, dobili su u nedelju uveče u meču Lige nacija preko 500 km dalje – u Ljubljani. Veliki deo stadiona pevao je himnu „Bože pravde“, uzvikivao „Srbija, Srbija“, pa možda nije loša ideja da Srbija odigra neku utakmicu kao domaćin u Sloveniji.