Zbog, kako kažu, negativnih reakcija dela građana Niša i javnosti na izgled Spomenika nenasilju koji je nedavno izgrađen u parku Svetog Save, Gradsko veće je obrazovalo Komisiju čiji će zadatak biti da utvrdi sve činjenice i okolnosti u vezi sa podizanjem spomenika i kakav je njegov izgled nakon radova u odnosu na idejno rešenje. Komisija […]
Nakon brojnih negativnih reakcija građana i nakon što su se svršene studentkinje GAF-a koje su izradile idejni projekat odrekle autorskih prava nad spomenikom nenasilju u Nišu, biće formirana komisija koja će, kako kaže gradonačelnik Dragoslav Pavlović, ispitati svu dokumentaciju, ko je šta potpisao i zašto je spomenik ispao “na način na koji je ispao”.
Svršene studentkinje GAF-a koje su izradile idejno rešenje za spomenik nenasilju u Nišu odrekle su se autorskih prava, kažu iz te ustanove. Koncept idejnog rešenja je zanemaren i pojedini elementi spomenika su žrtvovani da bi on na kraju bio što jeftiniji i jednostavniji, navode sa niškog Građevinsko-arhitektonskog.
“Kao da su se deca igrala”, „kavez za ptice“, „skela“ – tako građani opisuju spomenik nenasilju u parku Svetog Save u Nišu, koji je skoro završen i plaćen više od 24.000 evra. Radi se po projektu “Polet” koji su izradili studenti niškog Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, a radove izvodi bravarska radnja „Jugoslav“ iz Niša. Iz te firme kažu da je “Polet” bio samo nacrt i da rade po izmenjenom projektu, kao i da ne rade ništa mimo njega.
Umesto vojnog kompleksa u ulici Marka Oreškovića u centru Niša biće izgrađeni Narodni muzej i Galerija savremene likovne umetnosti, a na konkursu za idejno rešenje pobedio je Dejan Todorović iz beogradske firme Beopotez, koja redovno dobija poslove za državu i za lokalne samouprave u Srbiji i koja projektuje stambeni kompleks Expo 2027. O rokovima nadležni nisu govorili, a Sotirovski kaže da je Grad finansijski stabilan i da može sam da finansira projekat.
Izložba i panel diskusija biće deo Dana španske arhitekture koji će u Nišu biti održan u sredu, 17. aprila.
Spomen-ploča na zgradi Skupštne Grada Niša postavljena je u znak sećanja na arhitektu ruskog porekla Aleksandra Medvedeva, koji je projektovao zgradu 1939. godine. Otkrivanju spomen-ploče prisustvovao je i sin Aleksandra Medvedeva Mihailo i rekao da je njegov otac sprečio i rušenje dela logora “12. februar”, kao i to da je bio prestiž da nečiju vilu projektuje baš on.
Nedovoljan broj stručnjaka u žiriju, kratak rok za prijave i mala nagrada – neke su od nepravilnosti u konkursu za dizajn muzeja i galerije, koji bi u centru Niša trebalo da budu izgrađeni umesto vojnog kompleksa, ukazuju iz gradskog Društva arhitekata. Nadležnima su poslali otvoreno pismo, u kome traže da se postupak obustavi.
Umesto stare kuće na adresi Mačvanska 13 u Nišu nići će zgrada sa četiri sprata, visine 20 metara, pošto je investitor „South Hill Studio“ dobio građevinsku dozvolu i već srušio veći deo objekta. Iz Zavoda za zaštitu spomenika dali su odobrenje, iako navode da kuća ima arhitektonske i istorijske vrednosti. Investitor kaže da su im lokaciju sami ponudili bivši vlasnici i da će fasada biti sačuvana i restaurirana.
Koji se prirodni materijali koriste u izgradnji, koje su tradicionalne tehnike gradnje, kako sprečiti proces propadanja starih kuća i kako im dati novi život, kao i praktično izvođenje sanacije i adaptacije starog objekta, sve to moći će da nauče prijavljeni na obuci za sanaciju starih objekata od prirodnih materijala, koja se od 4. do 9. septembra održava u selu Sodarce u okolini Vranja.
Neki su rušeni, pa ponovo građeni, mnogi su krasili stare razglednice, a ljudi se sentimentalno vezuju za niške mostove. Arhitekta Aleksandar Keković izdvaja viseći pešački most u blizini „Toplane“ kao jedan od estetski vrednijih u gradu, ali kaže da se prilikom gradnje niških mostova nije mnogo pažnje posvećivalo njihovom izgledu i da bi eventualni novi trebalo da budu vizuelno kvalitetniji.
Inicijativu arhitekte Zorana Čemerikića iz Društva arhitekata Niša da Julijan Djupon dobije spomen-sobu, praunuk čuvenog arhitekte Petar Đorić smatra konkretnim rešenjem, ali napominje da on i dalje živi u toj porodičnoj kući, koju ne može da rekonstruiše zbog toga što je pod zaštitom, a za koju svakodnevno dobija ponude investitora.
“U Nišu ima objekata koji bi mogli da se ne postide i da su u bilo kom evropskom gradu” – navodi arhitekta Zoran Čemerikić. Arhitektonsku raznolikost grada primećuju i laici u toj oblasti, a on kaže da je Niš arhitektonski bogat, bez obzira na veliki broj građevina skromnijeg izgleda iz perioda socrealizma. Kao naročito vredne izdvaja Gradsku kuću i Palatu „Andonović“ u Obrenovićevoj.
Niška arhitektkinja Jovanka Bončić-Katerinić, koja je kao prva studentkinja Više tehničke škole u nemačkom Darmštatu stekla diplomu 1913. godine, dobila je mural u svom rodnom gradu, u Ulici Generala Milojka Lešjanina, na fasadi Društva arhitekata. Oslikali su ga vranjski umetnici, koji se nadaju da će to podstaći građane da prouče biografiju Nišlijke koja je imala važnu ulogu u srpskoj istoriji.
Do 26. oktobra oni koji imaju visoku stručnu spremu iz arhitekture, primenjene umetnosti ili likovne akademije mogu poslati predloge na konkurs za idejno rešenje spomenika nenasilju koji će biti u parku Svetog Save u Nišu. Za najbolje rešenje biće dodeljena novčana nagrada od 50.000 dinara.
Niške arhitekte Saša Buđevac i Mirko Stanimirović nagrađeni su na izložbi “Na liniji arhitekture: crteži i skice u arhitekturi”, koja je održana u Beogradu, za učešće na toj i svim prethodnim izložbama.
Fasada kuće u Igmanskoj ulici u Nišu, koju su projektovali Miroljub Stanković i Zoran Nikolić, među najlepših je šest u Evropi, odlučio je žiri takmičenja “Life Challenge 2022”.
15-godišnji terenski rad arhitektice Gorice Ljubenov po selima Stare planine analiziran je i opisan u monografiji „Tradicionalno arhitektonsko nasleđe u regionu Stare planine: arhitektura koja nestaje“, a svoju promociju knjiga će imati u petak, 24. septembra, u Galeriji „Čedomir Krstić“ u Pirotu.
Profesorka Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu Ana Momčilović Petronijević, koja je sa samo 29 godina stekla zvanje doktora nauka, ovogodišnji je laurat nagrade „Arhitekta Aleksandar Radović“. Ovo priznanje se dodeljuje sa ciljem da postakne mlade arhitekte i konzervatore da se bave kulturnim nasleđem, ali i da ih istakne kao pojedince zbog dosadašnjeg zalaganja u ovoj oblasti.
Izložba radova arhitekte Aleksandra I. Medvedeva, koji je u Nišu ostavio trag kao projektant zgrade Berze rada na Keju Kola srpskih sestara i Doma šegrtske omladine, odnosno zgrade Skupštine Opštine u Nišu, otvorene je od danas u galeriji Oficirskog doma u Nišu. Postavka će biti otvorena za zainteresovane do 10. aprila.
