Kako je biti jedini predavač iz Evrope na tokijskom Univerzitetu „Hosei“ i kakve utiske nosi iz Japana, svojim sugrađanima preneće profesorka Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu Sonja Krasić, na predavanju koje počinje večeras u 19 sati.
O arhitektonskim stilovima, narodu i kulturnom nasleđu Barselone, Figuerasa, Saragose, Valensije i Teruela govoriće se na virtuelnoj izložbi večeras od 19 sati u Galeriji Društva arhitekata Niša.
Kroz šetnju gradskim ulicama u sredu 28. marta, kako najavljuju organizatori, zainteresovani ljubitelji arhitekture i istorije moći će da upoznaju nasleđe Moderne u Nišu. Građani će čuti priču o zgradama i objektima napravljenim od 1930. do 1970, ali i o arhitektama koji su ih projektovali.
O arhitektonskim stilovima koji se mogu videti na ulicama češke prestonice, ali i o istoriji Praga, ljudima i nasleđu ovog grada, govoriće u Galeriji Društva arhitekata Niša Zoran Čemerikić. Zainteresovani će istovremeno moći da vide i izložbu o ovom gradu, a događaj je zakazan za utorak 27. februar od 19 sati.
Nezadovoljni odlukom gradske vlasti da bez javne diskusije promene izgled Kopitareve ulice u centru Niša, poznatije kao Kazandžijsko sokače, tako što će sa obe strane ulice ukloniti granitnu kocku, a umesto nje postaviti granitne ploče, reagovala je niška Demokratska stranka, koja traži da se promene planovi i da se nakon sanacije, sva kocka vrati na pređašnje mesto.
Od oko 2.500 građana, koliko je popunilo anketu „Južnih vesti“ o tome da li podržavaju uklanjanje dela granitnih kocki iz Kopitareve ulice, među Nišlijama poznate kao Kazandžijsko sokače, njih 2.400 glasalo je da se protivi takvoj odluci. Arhitekta i predsednik Saveta za kulturu Ivan Redi kaže da je veliki propust to što je učešće javnosti izostalo iz odluke da se preuređuje Kazandžijsko.
Da bi bašte kafića u Kopitarevoj ulici u centru Niša, poznatijoj kao Kazandžijsko sokače, stajale na ravnoj površini, kako kaže gradski većnik Miloš Milošević, sa obe strane ove turističke ulice biće uklonjene kocke, a umesto njih će biti postavljene velike granitne ploče. Stručnjaci ocenjuju da je ovakav potez loš i da narušava staroniški šarm.
Svi oni koji bi da čuju nešto više o arhitekturi Niša u periodima pre i posle svetskih ratova, ali i o građevinama u vreme otomanske okupacije, mogu to da učine 18. oktobra u Svečanoj sali Univerzitetske biblioteke “Nikola Tesla” u Nišu.
Sa idejom pošumljavanja Sahare, što je bila tema i njenog doktorskog rada na Tehničkom univerzitetu u Beču, 32-godišnja Nišlijka Vesela Tanasković je dospela u istraživački centar NASA, koji se nalazi u Kaliforniji. Radi, kako kaže, sa eminentnim stručnjacima koji svojim projektima žele da promene živote ljudi na bolje, a nada se da će njena priča inspirisati mlade u Nišu da se više bave naukom.
Narodno pozorište, vile u Niškoj Banji, ali i mnoge druge zgrade u Nišu delo su ruskih arhitekata, koji su se ovde doselili nakon Oktobarske revolucije. Više o tome, kao i onome što su srpske arhitekte stvarale u najvećoj zemlji na svetu, zainteresovani građani će moći da saznaju u Galeriji društva arhitekata Niša.
U okviru manifestacije “Dani nasleđa u Nišu”, asistentu Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu Mirku Stanimiroviću, uručena je nagrada koja nosi ime čuvenog niškog arhitekte i konzervatora Aleksandra Radovića. Cilj priznanja je da se podstiče, razvija i afirmiše oblast zaštite nepokretnih kulturnih dobara.
Arhitekta iz Niša dobila je nagradu za najbolji doktorski rad odbranjen na fakultetima u Srbiji za prošlu godinu, koji je branila na dva jezika i koji je preveden na francuski.
Arhitekta Ivan Redi pokrenuo je inicijativu da humanoj pesnikinji Marini Adamović, koja godinama u Obrenovićevoj ulici i na minusu i po vrućini prikuplja pomoć za druge, napravi sklonište.
Među ovogodišnjim dobitnicima Evropske nagrade za nasleđe, koju dodeljuju Evropska komisija i mreža Evropa Nostra, našla se studija zaštite sela Gostuša koje se nalazi kraj Pirota i ima prepoznatljive kuće građene od kamena i drveta bez maltera.
Za zgradu u Ulici cara Uroša, “KontraStudio” iz Niša osvojio je nagradu u kategoriji “arhitektura” na 38. Salonu arhitekture u Beogradu.
U ponedeljak 4. aprila u “Deliju” u Nišu, publika će razgovarati sa niškim arhitektom Ivanom Redijem, koji živi u Gracu, o čijim će životnim i profesionalnim iskustvima slušati u okviru “Meseca uspešnih Srba u Austriji”.
Kako bi se javnost upoznala i aktivno uključila u realizaciju planova lokalnog Zavoda za urbanizam, na ovogodišnjem 11. „Arhienalu“ biće organizovana i izložba retrospektive rada tog preduzeća, ali i međunarodna izložbe o stanovanju i fotografije arhitekte iz Skoplja.
Kuće sela Gostuša građene od kamena i drveta bez maltera, kao verodostojni primer staroplaninske arhitekture, predstavljene su stručnjacima na međunarodnoj konferenciji u Dubaiju, na kojoj je Srbija imala predstavnike prvi put.
Gran-pri 6. Trijenala arhitekture Niša pripao je “KontraStudiju” za stambeni objekat u Ulici cara Uroša, a dodelom ove i nagrada za enterijer, projekat, arhitektonsku realizaciju i studentski rad počeli su 16. Dani arhitekture koji će trajati do 18. novembra.
Nakon što su lukovi zaštitne krovne konstrukcije na Medijani podignuti tako da prolaze kroz krov muzejske zgrade iz 1936. godine, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Elena Vasić Petrović priznaje da projekat ima nedostatke, ali tvrdi da je to najbolje rešenje.
