Tradicionalno lomljenje česnice, u kojoj će prvi put biti šest dukata, kao i paljenje badnjaka ispred Hrama cara Konstantina i carice Jelene u Nišu biće održano u subotu, 6. januara, u 17 sati. Verskom običaju prethodiće svečana liturgija.
Na tradicionalnom lomljenju česnice u Opštini Medijana ove godine su najviše sreće imali 5-godišnja Anđelija Milojević, za koju kažu da su je roditelji još kao bebu dovodili na ovo okupljanje pred Božić, kao i 11-godišnjaci Maša Petrović i Lav Jovanović koji su iz prve našli zlatnike.
Božićni običaji, među kojima su položajnik, slama ispod stola, orasi koji se bacaju u kući, prema rečima protođakona Dalibora Midića, gube smisao u savremenom društvu, jer će za mnoge Božić biti završen kada se iseče badnjak i popije čašica rakije. Međutim, ističe da je religija i nastala iz običaja i rituala, te da su mnogi od njih i sastavni deo Božića, kao i to da ukoliko se posti svih 40 dana, nije bitno šta će biti na trpezi za Badnji dan.
Ispred Hrama cara Konstantina i carice Jelene u Nišu izlomljena je česnica i paljeni su badnjaci u organizaciji Opštine Medijana, a dve Nišlijke pronašle su zlatnike kojih je u svečanoj pogači prečnika 2 metra bilo ukupno tri.
Seča badnjaka rano ujutru, paljenje badnjaka u večernjim satima, lomljenje česnice, neki su od običaja karakterističnih za poslednji dan Božićnog posta – Badnji dan, koji nizom običaja najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić. Ovo veče bi trebalo provesti u krugu porodice, a porodična trpeza koja je simbol vitlejamske pećine, mesta rođenja Isusa Hrista, bi trebalo da bude posna i raznolika.
Tradicionalno lomljenje velike česnice u kojoj će biti 3 dukata i paljenje badnjaka ispred Hrama cara Kosntantina i carice Jelene u Nišu biće organizovano i ove godine. Zakazano je, kako kažu u Opštini Medijana, za 6. januar u 17 sati.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Banji dan, a po tradiciji se ispred hramova palio badnjak. U Nišu je veliki broj vernika bio kako ispred Saborne crkve, tako i ispred hrama Svetog cara Konstanina i carice Jelene, gde im se obratio vladika niški Arsenije.
Seča badnjaka rano ujutru, paljenje badnjaka u večernjim satima, spremanje i lomljenje česnice, neki su od karakterističnih običaja za Badnji dan u većem delu Srbije. Iako su se se običaji vremenom menjali, suština poslednjeg dana posta, Badnjeg dana, je zadržana i ona je u dočekivanju najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.
Česnicu tešku oko 100 kg, večeras su tradicionalno lomile Nišlije isred Crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene, a prvi od 3 dukata otišao je u ruke 5-godišnjeg mališana. Građani su okupljeni oko vatre badnjaka slušali molitvu i gledali vatromet.
Poslednjeg dana Božićnog posta, na Badnji dan, po tradiciji – u ranu zoru, brojni pravoslavni vernici poranili su u obližnje šume po badnjak, mlado drvo hrasta koje se na uveče unosi u kuću.
Pravoslavni vernici u Srbiji obeležiće 6. januara Badnji dan liturgijama i litijama, uz tradicionalno unošenje i paljenje badnjaka i lomljenje česnice pred najradosniji hrišćanski praznik Božić. I na jugu Srbije vernici će u brojnim hramovima obeležiti ovaj praznik.
Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, seča badnjaka rano ujutru, spremanje i lomljenje česnice i paljenje badnjaka u večernjim satima, karakteristični su za Badnji dan u većem delu Srbije. Badnji dan je poslednji dan posta, a veče bi trebalo da se provede u krugu porodice.
I ovo Badnje veče je po tradiciji mnogo Nišlija provelo u Parku Svetog Save, gde su se ispred Hrama cara Konstantina i carice Jelene palili badnjaci, a mnogi su krenuli i u potragu za zlatnikom u česnici, koji je zasad pronašao samo fotograf Južnih vesti Vanja Keser.
Kako to običaji i nalažu na Badnji dan, jutros su u blizini Svrljiga muškarci poranili po badnjak – hrastovo ili cerovo drvo za koje se veruje da ima moć, jer mu lišće ne opada cele godine.
Odlazak domaćina “pre izgreva sunca” po badnjak koji treba da iseče u tri udarca, paljenje badnjaka, bacanje oraha u 4 ugla sobe i lomljenje česnice, neki su od običaja karakterističnih za Badnji dan.
U česnici teškoj oko 100 kg i prečnika 2 m, lomljenoj na Badnji dan u porti crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Parku Svetog Save, pored devojčice koja je prva izvukla zlatni dukat, kako kažu u Opštini Medijana, zlatnike su pronašle i Aleksandra Branković iz Niške Banje, kao i Stana Pavlović iz Niša.
Pored Uskrsa i Duhova, Božić je jedan od najvećih i najsrećnijih hrišćanskih praznika. Neradni je dan i proslavlja se u krugu najbližih, a postoje najrazličitiji običaji, koji prate njegovu proslavu. Simboli su česnica i badnjak, a jedan od običaja je i prvi gost na Božić – položajnik koji za ukućane drži zdravicu.
Više stotina Nišlija prisustvovalo je paljenju badnjaka u Parku Svetog Save u Nišu, a lomila se i česnica prečnika 2 m i teška više od 100 kg. Zasad je, kažu u Opštini Medijana, dukat pronašla samo učenica četvrtog razreda Ružica Nikolić, a očekuju da se oni koji su pronašli preostala 2 zlatnika jave nakon Božića.
Odlazak domaćina rano ujutru po badnjak, koji bi trebalo da iseče u tri snažna udarca, bacanje oraha u sva četiri ugla sobe, paljenje badnjaka i bogata posna trpeza za Badnje veče, neki su od običaja koji se poštuju dan pred jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika – Božić.
Saborna, Pantelejska, Crkva Svetog Nikole, Svetog cara Konstantina i carice Jelene, kao i Svetog Ilije, na Badnje veče organizovaće tradicionalno paljenje badnjaka. Uz to, kako su najavili, ispred crkava na Bulevaru Nemanjića i u naselju Pentelej, građani će imati prilike i da lome česnicu.
