Jedna od najpresudnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku vođena je na današnji dan, 31. maja 1809. godine na Čegru. Herojski čin vojvode Stevana Sinđelića i njegovih saobraca prepričava se već 215. godina. Godišnjici u spomen-kompleksu Čegar prisustvovao je i Stevan Sinđelić, čukun-čukun unuk čuvenog srpskog junaka, koji je rekao da je ponosan na svog pretka i njegovu žrtvu.
Projekat antropološke analize, rekonstrukcije lica i digitalizacije svih preostalih lobanja junaka uzidanih u Ćele-kuli nalazi se u završnoj fazi. Zbog manjka istorijskih izvora o izgledima ljudi tog vremena, ceo projekat neće biti završen do 31. maja i 215. godišnjice Bitke na Čegru. Ipak, rezultate antropološke analize Nišlije će moći da vide nakon izbora.
Radovi na sanaciji i rekonstrukciji spomenika na Čegru su u toku, očekuje se da do kraja aprila budu završeni i da sve bude spremno za obeležavanje 215 godina od Čegarske bitke. Nadležni su obećali i uređenje prostora oko spomenika, put to Crkve Svete Petke i proširenje puta do kompleksa na Čegru.
Projekat antropološke analize, rekonstrukcije lica i digitalizacije svih preostalih lobanja junaka uzidanih u Ćele-kuli započet je u Nišu. Tim stručnjaka, predvođeni Natašom Šarkić, očekuje da će do sledeće godine i 215. godišnjice Bitke na Čegru predstaviti rezultate koji će obuhvatiti uzrast, pol, zdravstveno stanje srpskih vojnika i stepen povreda, a prva analiza pokazala je da neke lobanje pripadaju mladićima koji su imali svega 15-ak godina. Nakon toga usledeće rekonstrukcije lica, a istraživači kažu da će to izgledati kao “naučna fantastika”.
Projekat antropološke analize, rekonstrukcije lica i digitalizacije svih uzidanih lobanja junaka u Ćele-kuli, Milan Simonović iz Društva za akademski razvoj očekuje da će krenuti već u septembru, te da će za mesec dana za svaku lobanju znati starost i pol, dok sledeće godine za 215. godišnjicu Bitke na Čegru očekuje da će sve biti završeno. Projekat i dalje finansiraju građani svojim donacijama, a Milan kaže da očekuje da će se i Grad Niš uključiti u finansiranje, iako još uvek nisu odgovorili na mejl.
Na današnji dan, pre 214 godina, na brdu Čegar odigrala se jedna od najznačajnijih bitaka vođenih u Prvom srpskom protiv Turaka. Svojom hrabrošću i junaštvom istakao se vojvoda Stevan Sinđelić koji je zajedno sa srpskim vojnicima dao život za oslobođenje otadžibine.
Radeći na knjizi o osmanskim upravnicima Niša, istoričar Milan Ranđelović došao je do turskih dokumenata za koje kaže da otkrivaju potpuno nove detalje o Čegarskoj bici. Reč je o vojnim izveštajima koji pokazuju kako su Osmanlije doživele pobedu, koliki je odjek ona imala i kako su srpskim vojnicima sečeni jezici i uši, a ne samo glave.
Pored Tvrđave, Ćele-kule, Logora i Medijane, još jedan od simbola Niša postale su i banderole na kojima već 8 godina stoji obaveštenje o proslavi 200 godina od Bitke na Čegru. Tri garniture gradskih vlasti su se promenile, a reklame niko nije skinuo, pa čak ni privatna reklamna agencija koja je pre skoro deceniju Gradu iznajmila banderole.
Među onima koji su na 206. godišnjicu jedne od najvažnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku došli na Čegar kod Niša da odaju počast poginulima je Dušan Obiđanović koji je na svečanost došao pešice iz oko 150 kilometara dalekog Sinđelićevog sela.
Iako je proslava dva veka Boja na Čegru bila još pre 6 godina, sa bandera u mnogim niškim ulicama i bulevarima još uvek nisu skinute reklame koje su proslavu najavljivale. Svi se pozivaju na nenadležnost.
31. maja 1809. godine na brdu Čegar kod Niša odigrana je jedna od presudnih bitaka Prvog srpskog ustanka između srpskih ustanika i Turaka.
Na ulazu u Niš, kod skretanja za Arheološko nalazište Medijana, četiri godine stoji reklama za proslavu 200 godina Čegarske bitke, a o aktuelnom Ediktu ni reč.
Ne pamti se da je na pripremama za obeležavanje nekog događaja na jugu Srbije, bilo angažovano više ljudi i izdvojeno više para. Pozorišne predstave, sporska takmičenja, književne večeri, koncerti, izložbe,..
