Niška policija dobila je prijavu da je u tom gradu maloletna devojčica starosti 12 godina stupila u bračnu zajednicu, te kažu da rade na prikupljanju svih potrebnih informacija. Prema podacima samo iz prošle godine, 143 deteta ušlo je u bračnu zajednicu sa 16 i 17 godina, dok je 60 deteta imalo manje od 15 godina.
Sklapanje braka između adolescenata predstavlja prevremeno okončanje detinjstva i nametanje odraslosti pre nego što su fizički, psihički i emocionalno pripremljeni za tako nešto, tvde sociolog Dragan Todorović i Ana Saćipović iz „Udruženja Romkinja Osvit“ i slažu se da su dečiji brakovi lišavanje osnovnih ljudskih prava, koji vode u siromaštvo i potencijalno nasilje u porodici. Rizik od sklapanja brakova, prema njihovim podacima, u 2022. godini bio je 17% veći u odnosu na dve godine ranije.
Zbog toga što je Kuća za venčanja u procesu restitucije vraćena vlasnicima, budući mladenci će sudbonosno „da“ od danas izgovarati u niškom Oficirskom domu. Prvo venčanje u novom prostoru je zakazano za danas u 16 sati a kako navode iz Gradske uprave, već sada je veliko interesovanje za nove termine.
Da se u gradovima na jugu više parova razvelo u 2019. godini nego godinu pre, ali da je smanjen i broj onih koji su se venčali u odnosu na ranije godine, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Brak sa 12 ili 13 godina je često beg iz siromaštva, ali i pokušaj roditelja da svoju ćerku uhlebe u dobrostojećoj porodici u Nemačkoj ili Austriji, upozoravaju organizacije civilnog društva iz Niša. Mnoge devojčice u Srbiji zato ne prožive tinejdžersko doba, a često još od detinjstva trpe nasilje.
Zbog sumnje da su planirali da zarade tako što su 14-godišnjoj devojčici ugovorili brak u Nemačkoj, kako kažu u policiji, 31. maja na niškom aerodromu su uhapšene 3 osobe.
Da je u gradovima na jugu više ljudi “stalo na ludi kamen” u 2017. godini, u odnosu na godinu pre, ali i da je povećan broj parova koji su se razišli, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Najčešće, kaže statistika, brakovi “pucaju” u prvim godinama, a kao jedan od uzroka za to profesorka psihologije Jelena Opsenica Kostić vidi previše poziva na kompromise, a premalo kapaciteta da se kompromis u vezi ostvari.
