Kako bi se određeni delovi Statuta usaglasili sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, Opština Vlasotince pripremila je novi. Predlog Statuta građani mogu pročitati na zvaničnom sajtu Opštine, a javna rasprava o jednom od najvažnijih dokumenata održaće se u sredu, 12. decembra u 9:30 u skupštinskoj sali. Građani mogu do 17. decembra predložiti i budžet.
Niški budžet za 2019. godinu biće veći za 1,2 milijardi dinara u odnosu na ovogodišnji, predložilo je Gradsko veće, pa će gradska kasa raspolagati sa 10, 8 milijardi dinara. Najveća promena u odnosu na budžet za 2018. jeste milijardu više za izgradnju i investicije, a stručnjaci ceo predlog ocenjuju kao nerealan, politički, pa i predizborni.
Kako se i na šta troše njihove pare, ali i u šta bi novac svih građana trebalo da se uloži Leskovčani nisu predložili jer se na javnoj raspravi nije pojavio nijedan građanin. Raspravi su prisustvovali odbornici, političari i funkcioneri.
Svi oni koji imaju predloge i primedbe u vezi sa tim gde bi i na šta u okviru opštine njihove pare trebalo da budu potrošene 2019. godine, imaće prilike da u Medijani, 11. decembra diskutuju o tome.
Na šta bi i kako trebalo trošiti novac svih građana mogu predložiti Leskovčani na javnoj raspravi koja će se održati danas u 15 sati u sali Skupštine Grada.
Iako se u prethodne 3 godine Grad Leskovac nije zaduživao, u 2019. će, kako su izglasali gradski većnici, biti podignut kredit od 400 miliona dinara za kapitalne infrastrukturne projekte, odnosno da bi se završili započeti poput obilaznice. Ovu odluku treba da potvrde i leskovački odbornici.
Planirani budžet grada za narednu godinu iznosi 4,45 milijardi dinara i veći je u odnosu na ovogodišnji za oko 170 miliona. Najviše prihoda očekuje se od poreza na zarade, kaže šefica Odeljenja za finansije Marija Milosavljević, i to zbog povećanja minimalne cene rada, kao i od nenamenskih i kapitalnih transfera. Nakon pristanka Gradskog veća, budžet treba da izglasaju i odbornici na sednici Skupštine 14. decembra.
Uprkos obećanjima da će država ulagati u razvoj niškog aerodroma posle preuzimanja, u srpskom budžetu za 2019. godinu, o kojem raspravljaju narodni poslanici, on se ne pominje, upozorio je u Skupštini Srbije niški poslanik Milan Lapčević, a srpski ministar finansija Siniša Mali odgovorio je pričom o otvorenim fabrikama, ali bez reči o aerodromu.
Građani, civilna društva i mediji, kako kaže gradonačelnik Niša Darko Bulatović, od 7. do 10. decembra imaće prilike da predlozima aktivno učestvuju u stvaranju niškog budžeta za 2019. godinu, a sve što treba da urade je da popune formular i pošalju na naznačene mejl adrese.
Za prvih devet meseci u 2018. godini u leskovačku kasu najviše novca se slilo od poreza na dohodak, dobra i imovinu i to 1,37 milijarde dinara, a ukupni prihodi ostvareni su za 62 miliona više u odnosu na isti period prošle godine. S druge strane najviše novca, nešto više od 900 miliona potrošilo se za plate zaposlenih, kao i za nabavku robe i usluga.
Na šta su milioni iz budžetske rezerve potrošeni u Nišu je tajna. Ove informacije skriva Gradska uprava, uz obrazloženje da to nije informacija od javnog značaja i da građani nemaju opravdan interes da to znaju. To su naveli i u odgovoru na zvaničan zahtev „Transparentnosti Srbija“, a Zlatko Minić iz ove organizacije kaže da ovim potezom ili pokušavaju nešto da sakriju ili su lenji da dostave podatke, što pokazuje njihov odnos prema građanima.
Javna rasprava o niškom budžetu prošle godine održana je u poslednji čas, a da bi građani bili upućeniji u način kako se troše njihove pare, organizacije civilnog društva na okruglom stolu predložile su gradonačelniku Darku Bulatoviću dve javne rasprave do usvajanja ovogodišnjeg budžeta. Zatražena je i mogućnost da građani daju komentare na budžet preko gradskog sajta, ali i izradu dugo očekivanog pisanog građanskog vodiča kroz budžet.
Kako bi se radnicima „Gorice“ isplatio zarađeni novac i kako bi bili prekinuti sudski sporovi i troškovi koji idu uz njih, Gradsko veće je rebalansom budžeta ovom javnom preduzeću dalo novih 70 miliona dinara.
Budžet Grada Niša u prvih 9 meseci ove godine najviše je napunjen porezima građanima na zaradu i na imovinu, a ukupni prihodi Grada veći su za 270 miliona dinara u odnosu na isti period prošle godine. Najviše se iz gradske kase, kako kažu iz Sekretarijata za finansije, trošilo na robu i usluge i plate zaposlenih, ukupno blizu 3 milijarde dinara.
Da se javne rasprave o najvažnijem godišnjem dokumentu lokalne samouprave održavaju samo „radi reda“, pokazuje primer Gadžinog Hana, gde je javnost pozvana da da svoje predloge samo dan i po pre ovog događaja. Stručnjaci iz „Transparentnosti Srbija“ kažu da je zakonski rok 15 dana, kako bi svi koji žele da učestvuju u raspravi imali dovoljno vremena da se informišu.
Izvršenje buđžeta Opštine Prokuplje za prvih 6 meseci ove godine, izazvalo je na današnjoj redovnoj Skupštini opštine Prokuplje polemiku i potpuno suprotno tumačenje brojki odbornika vlasti i opozicije, jer je po prvima ostvaren višak prihoda, dok je za opoziciju ostvaren deficit u pomenutom periodu za oko 100 miliona dinara.
Iako je plan bio da se za prvih 6 meseci u ovoj godini realizuje polovina planiranog budžeta, ukupni prihodi i rashodi realizovani su u nešto manjoj meri. U prvoj polovini godine gradska kasa najviše je prihodovala od poreza na zarade, dok je na rashodnoj strano najviše novca otišlo upravo na zarade zaposlenih u gradskim ustanovama.
U prvih šest meseci ove godine u bužet Grada Niša se na ime raznih poreza i kazni “slilo” oko 3,5 milijardi dinara, što je oko 84 % od planiranih sredstava za taj period, a prema rečima Danijele Spasović iz Sekretarijata iz finansije to je za oko 10 % više u odnosu na isti period prošle godine.
Iako su javna preduzeća i ustanove i dosad mogle da predlažu na šta će novac da se troši, zbog nove uredbe Vlade Srbije, pojašnjava načelnik KLER-a Milan Ranđelović, Grad je formirao Komisiju za kapitalne investicije, koja treba da određuje prioritete i prati realizaciju projekata u Nišu.
Nakon izmena Zakona o lokalnoj samoupravi građani će moći više da se pitaju o trošenju svojih para, jer mogu da učestvuju u kreiranju budžeta i planiranju investicija u gradovima i opštinama u kojima žive. Pored toga, imaće priliku da sa 100 potpisa traže javnu raspravu za bilo koju odluku koju donosi lokalni parlament.
