Dok gradonačelnik Niša Darko Bulatović, vodeći se visokim procentom relizacije prošlogodišnjeg budžeta, kaže da su gradske finansije konačno stabilizovane i najavljuje da će budžet biti razvojni u 2019, opozicija kritikuje nedostatak izgradnje i investicija, navodeći da grad nazaduje.
Pare svih građana Niša i na ovogodišnjem medijskom konkursu otišle su televizijama i agencijama, koje su u vlasništvu porodica Gašić i Radomirović. Od 54 miliona dinara, para svih Nišlija, koliko je Grad opredelio za projekte, čak 37,4 miliona dobili su „Zona plus“, „Niška televizija“, „Belami“, „Narodne novine“ i povezana PR agencija. „Južne vesti“ neće prihvatiti novac koji im je dodeljen, jer bi time dali legitimitet korupciji.
Zbog većih prihoda od poreza na zarade, samostalnih delatnosti i prihoda od transfera iz republičkog, leskovački budžet je za ovu godinu rebalansom uvećan i on sada iznosi 4,28 milijardi dinara.
Posle samo jednog rebalansa gradskog budžeta tokom 2017, i to kada su se “slile” pare iz republičke kase, skoro 80 % onoga što je planirano od prihoda i rashoda u Nišu je i ostvareno. U poslednjih nekoliko godina, ovo je, sudeći po realizaciji, bilo najrealnije planiranje gradskih finansija.
Informacija o trošenju novca iz budžeta Pirota odnedavno je dostupna svim građanima na zvaničnom sajtu Grada, a cilj javnog budžetskog portala je, kako kažu nadležni, da omogući da se na mesečnom nivou prati izvršenje budžeta i da se vidi šta se dešava sa parama svih Piroćanaca u svakom trenutku.
Opština Pantelej nema blizu 4 miliona dinara za učešće u evropskom IPA projektu, pa će im Grad dati taj novac iz svoje rezerve, odlučeno je na Gradskom veću. Istom odlukom i Opštini Crveni Krst dato je 24 miliona dinara, za projekte kojim će, kažu, poboljšati turizam, puteve i izletišta.
Iako na teritoriji opštine Medveđa ne postoji lokalna televizija, meštani će ipak moći da prate zasedanje Skupštine i to putem radio-talasa, za šta je, od para poreskih obveznika izdvojeno 1,5 miliona dinara.
Skupštinska većina u Prokuplju usvojila je u utorak planove i programe rada javnih preduzeća i ustanova za 2018. godinu, iako su većina njih bukvalno kopije prošlogodišnjih planova, a na pojedinim dokumentima ni godina nije promenjena. Opozicija oštro kritikovala i samo vreme usvajanja, dok iz vlasti tvrde da se planovi i izveštaji usvajaju na prvom ovogodišnjem zasedanju.
Budžet za sport Niša ove godine je 274 miliona dinara, a 23 sportske organizacije od posebnog značaja podeliće 157 miliona, odlučeno je na Gradskom veću. Radničkom 53 miliona dinara, što je oko 19 % od ukupnog novca za sport, a toliko para su dobili zajedno Železničar, Naisa, OK Niš i VK Nais.
Savez za školski sport dobio je svoje mesto među najznačajnijim niškim sportskim udruženjima, a novajlije, odnosno povratnici na ovu listu su i Rukometni klub Železničar, Fudbalski klub Budućnost iz Popovca, Planinarsko alpinističko ekspedicijski klub Niš, te Karate klub Elid. Na sledećem Gradskom veću biće poznato i koliko će para biti izdvojeno za njih.
Iako je niški Aerodrom „Konstantin Veliki“ nedavno dobio sertifikat za bezbednost, na sednici Gradskog veća rečeno je da je oprema koju ovo preduzeće koristi nebezbedna, te je predloženo da se parama svih Nišlija kupi vozilo za odleđivanje aviona od 32 miliona dinara, jer je od dva koja već poseduju jedno staro, a drugo pokvareno.
Obeshrabrujući su podaci Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koja je upoređivala budžete Niša sa drugim gradovima u Srbiji, slične veličine i broja stanovnika. U odnosu na Kragujevac Niš je u 2016. imao 363 miliona dinara manje prihode, dok je od Novog Sada daleko manje “zaradio”. Ovakva budžetska slika najbolje pokazuje stanje niške ekonomije, objašnjavaju iz NKD-a.
Iako je izvršenje bužeta od 1,2 milijarde dinara u ovoj godini oko 75 %, lokalna vlast u Prokuplju je usvojila, po mnogima, nerealan budžet za 2018. godinu, a koji je za polovinu veći od prethodnog i iznosi 1,8 milijardi dinara. Čak 411 miliona dinara novca građana će iz planiranog budžeta biti utrošen za plate zaposlenih u sistemu lokalne samouprave.
Izostanak prihoda od prodaje zemljišta koje je u vlasništvu Grada, nerealizovanje projekata kao što su „Grad na dlanu“ i „Uređenje Vučjanke“, ali i direktno finansiranje nekih projekata iz republičke kase, kako kažu u Odeljenju za finansije, glavni su razlozi za rebalans budžeta u 2017. godini, kojim je on postao manji od onog koji je već isplaniran za 2018. godinu.
Budžet za 2018. godinu je uravnotežen, ali ga opterećuje čak 500 funkcionera koliko ih je u Nišu, stavovi su učesnika debate Južnih vesti. U njegovom kreiranju usvojene su neke preporuke Fiskalnog saveta, ali građani nisu učestvovali u njegovom kreiranju, smatraju u Nacionalnoj koaliciji za decentalizaciju.
Da li će se u Nišu naredne godine graditi ili štedeti, koliko je gradska vlast opredilila para za izgradnju gradskih ulica, koliko za socijalnu zaštitu, koliko za poljoprivredu, a koliko za sport, neke su od tema o kojima će se večeras govoriti u emisiji “60 minuta”, uživo iz studija Južnih vesti.
Navodeći koje investicije građani mogu da očekuju u 2018, gradonačelnik Niša Darko Bulatović je na jučerašnjoj sednici Skupštine grada najavio da će u martu biti postavljen kamen temeljac za novi tržni centar na prostoru bivše garaže “Niš ekspresa”, koga je kupio konzorcijum radnika i kompanije „Delta ril estejt“ povezane sa biznismenom Miroslavom Miškovićem.
Dok je gradska opozicija ocenjivala Nacrt budžeta za 2018. kao socijalni, a ne razvojni, i procenjivala da se u Nišu ništa ne gradi i neće ni sledeće godine, niška vlast tvrdila je da je predloženi budžet jedan od najboljih u istoriji, da je putokaz za izlaz iz krize i da u Nišu nikad nije bilo više investicija.
Predstavnici niške vlasti žalili su se da je pravljenje budžeta komplikovano i da građani na javnim raspravama iznose samo lične probleme, a ne zajednice. Gradska opozicija istakla je da prave javne rasprave nije ni bilo, a tražila je i ukidanje gradskih opština i nepotrebne administracije, na Forumu o budžetu održanom u niškom Media centru.
Vranjska Skupština usvojila je budžet za narednu godinu koji je projektovan na skoro 3 milijarde dinara, od čega će, kako je planirano, samo za investicije biti namenjeno oko 300 miliona dinara.
