Zajedničko za aerodrom, osnovnu školu, ulicu, udruženja, desetak sportskih klubova, hotele, crkvu, nagrade, muzički festival, muzičku grupu je to što su nazive dobili prema rimskom caru, reformatoru i vojskovođi Konstantinu Velikom, rođenom u nekadašnjem Naisusu. Takođe, ime cara Konstantina nosi i gradska slava u Nišu, koja se zvanično obeležava u subotu, 3. juna.
Pravoslavni hrišćani u Srbiji koji slave Uskrs po julijanskom kalendaru, ove godine zbog do sada najdužeg policijskog časa neće moći da prisustvuju Uskršnjoj liturgiji, a u niškoj i vranjskoj eparhiji kažu da su se prilagodili vanrednom stanju i da će liturgije biti organizovane bez vernika. Pojedine ckve organizovaće prenos liturgije na Fejsbuku, poput onih u Prokuplju i Svrljigu.
Molitvom u Crkvi svetog cara Konstantina i carice Jelene, a zatim i šetnjom do gradskog parka, gde je održana tribina o najnovijim dešavanjima u Crnoj Gori, Svrljižani su poslali poruke podrške onima koji protestuju zbog spornog zakona o slobodi veroispovesti.
Nakon Prokuplja, Pirota, Vranja i Niša, skup podrške Srbima u Crnoj Gori koji protestuju zbog usvajanja spornog zakona o slobodi veroispovesti, biće organizovan i u Svrljigu. Molitveni skup i šetnja održaće se u nedelju, 26. januara od 14 sati u crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene. Nakon molitve, okupljeni će prošetati do gradskog parka kako bi iskazali solidarnost sa srpskim narodom u Crnoj Gori.
Skoro zaboravljeni svetac, zaštitnik pesnika Sveti Josif Pesmopisac, poznat i kao Josif Himnograf, prošle godine je “oživeo” u Nišu kada je grupa pesnika obeležila 17. april, dan ovog sveca. Poete najavljuju isto i za ovu godinu uz napomenu da će isto uraditi i njihove kolege u drugim gradovima.
I ove godine najhrabriji Svrljižani plivaće za Časni krst na Svrljiškom Timoku, a zainteresovani se mogu prijaviti do 18. januara u crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Svrljigu.
U svrljiškom Sabornom hramu brojne su ikone koje, pored verskog značaja, imaju veliku vrednost jer čuvaju istoriju ove varošice o kojoj nema mnogo zapisa. Na mnogima od njih stoje imena i prezimena darodavaca, kao i njihova zanimanja, pa tako znamo ko su u varošici, recimo 1933. godine, bili doktori, seoski sveštenici, učitelji i zanatlije.
Niske temperature i led i na bazenima i na Svrljiškom Timoku uzrok su otkazivanja bogojavljenskog plivanja, pre svega zbog bezbednosti plivača. Ipak, litija i osvećenje reke održaće se u podne na Timoku.
Svrljižani će ove godine, zbog zaleđene reke i problema sa branom, za Časni krst prvi put od 2012. godine plivati na bazenu. Broj plivača je ograničen na 12, a rok za prijavu je do 18. januara.
Uz paljenje badnjaka, lomljenje česnice, podelu božićnih paketića deci, trubače i vatromet, u Svrljigu je tradicionalno obeležen Badnji dan. Ove godine se niko nije prijavio da je pronašao krstić u česnici.
U crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Svrljigu iznošenje plaštanice na Veliki petak počinje od 15 sati. Bogosluženja i u crkvama u Drajincu, Prekonogi, Lalincu, Davidovcu, Niševcu, Gulijanu i Crnoljevici.
Kolo srpskih sestara obeležilo je sa vernicima i mališanima koji pohađaju veronauku pravoslavni praznik Materice u crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Svrljigu.
