27. januar izabran je za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, kojih je prema zvaničnim procenama bilo oko 6 miliona, milion i po bilo dece. U periodu stradanja zatvarani su i u niškom logoru “Crveni krst”, ubijani na brdu Bubanj ili premeštani u logor Sajmište gde su gušeni gasom. Kraj Drugog svetskog rata niko od zarobljenih niških Jevreja nije dočekao.
U subotu od 18 sati u Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju biće održana promocije istorijske publikacije ”Prošlost vredna pamćenja” u skolpu koje je štampan i strip ”Arapova, dolina krvi!”. Pored promocije, govoriće se i o stradanju Leskovčana u Drugom svetskom ratu i njihovom streljanju 1941. godine.
Svečanom sednicom Skupšine, uručenjem oktobarskih priznanja i polaganjem venaca, u nedelju je obeležen Dan oslobođenja Vlasotinca u Drugom svetskom ratu, 10. oktobar. Kako je vlasotinački kraj u Prvom svetskom ratu oslobođen 7. oktobra, proslava je objedinjena, a cveće je položeno na spomenicima posvećenim borcima iz oba rata.
Polaganjem cveća na spomen-obeležje palim borcima u Narodnooslobodilačkom ratu od 1941. do 1945. godine, u Prokuplju je obeležen 9. oktobar, dan kada je grad oslobođen u Drugom svetskom ratu.
Svečanom sednicom Skupštine grada i polaganjem venaca i cveća na Spomenik revoluciji kod Pedagoškog fakulteta, lokalna samouprava u Vranju obeležava 7. septembar – 77. godišnjicu oslobođenja u Drugom svetskom ratu.
Povodom 80 godina od antifašističkog ustanka u Srbiji, u subotu, 26. juna, u Memorijalnom parku Bubanj u Nišu biće održana manifestacija pod nazivom „Samo da rata ne bude“.
Dan nakon što su građani ukazali na to da je plavom farbom išaran spomenik heroinama iz Drugog svetskog rata – sestrama Rajki i Zdenki Baković kod Čaira, farba je uklonjena, a ostali delovi spomenika očišćeni, kako kaže većnik Miroslav Đokić, brzom reakcijom JKP Mediana i Grada.
Spomenik heroinama iz Drugog svetskog rata sestrama Rajki i Zdenki kod Čaira osvanuo je išaran plavom bojom. Ovaj čin je izazvao brojne reakcije Nišlija koji na društvenim mrežama navode da je to posledica primitivizma i neznanja u društvu.
Svečanom sednicom Skupštine grada i polaganjem venaca i cveća na Spomenik revoluciji kod Pedagoškog fakulteta, lokalna samouprava u Vranju obeležava 7. septembar – Dan oslobođenja Vranja u Drugom svetskom ratu.
U noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine oko 3.000 muškaraca, žena i dece Roma ubijeno je u gasnim komorama u Aušvicu, a od 2015. godine 2. avgust se obeležava kao Dan sećanja na romske žrtve holokausta.
Na današnji dan, 8. aprila 1941. godine 40 nemačkih bombardera „štuka-junkers 87“ i dvadesetak lovačkih aviona, koji su stigli su iz pravca Sićeva, obrušili su se na Niš. Bombe su počele da padaju u 5:30 ujutru, a Niš je tada prvi put bombardovan u Drugom svetskom ratu.
14. oktobar je značajan datum za istoriju Niša, jer je 1944. godine na taj dan grad konačno, posle tri i po godine, oslobođen od fašista u Drugom svetskom ratu. O događajima koji su obeležili oslobođenje Niša pisali su istoričari Nebojša Ozimić, Aleksandar Dinčić i Ivan Mitić u knjizi „Niš 1944“.
75 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu Niš obeležava 14. oktobra, a gradska vlast je 10 dana pre toga odlučila da veliki jubilej i proslavi, ali ne i kako. Osim da će to učiniti na prikladan način, kako su rekli na Gradskom veću, i da traže da u organizaciji učestvuju kulturne ustanove, 10 dana pred godišnjicu – program je nepoznat.
Javnim časom istorije, projekcijom filma i predavanjem profesora Gimnazije, Piroćanci će u sredu, 4. septembra, obeležiti 75 godina od oslobođenja ovog grada u Drugom svetskom ratu. Početak programa je od 19 sati u Svečanoj sali Gimnazije.
9. maj je dan kada je kapitulirala nacistička Nemačka 1945, a 5 godina kasnije počelo je stvaranje Evropske unije. Stručnjaci kažu da se Srbija stidi svog najvećeg doprinosa svetskoj istoriji – partizanskoj pobedi nad fašistima, a da je danas od EU udaljenija nego pre godinu dana.
Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata traži od Vlade Srbije da se uključi u zahtev Nemačkoj da se obeštete žrtve, ljudske i materijalne, najvećeg sukoba u istoriji od pre skoro 80 godina. Kažu da bi samo 7 milijardi evra koje bi platili Nemci, iskorenilo nezaposlenost u Srbiji.
Samo jedna ulica u Brzom Brodu i jedna u selu Mezgraja kraj Niša, sećaju na Konstantina Koču Popovića, čoveka koji se u mnogim spisima i novinskim člancima vodi kao oslobodilac Niša u Drugom svetskom ratu. Iako su istorijske činjenice takve da je Popović u Niš zapravo došao 3 dana nakon oslobođenja, njegova uloga se ogleda u komandnoj liniji, u pripremi “Niške operacije”, vraćanju života i mitingovanju u prvim danima slobode.
Posle pada Niša u Prvom svetskom ratu, novembra 1915, Pantelejska crkva skrnavljena je od strane nemačkih vojnika, navode istoričari, ali je ironijom sudbine nakon oslobođenja 1918, postala groblje okupatora. Ratne igre nastavljene su i tokom Drugog svetskog rata, kada je odlukom Trećeg rajha “preseljeno” u Nemačku, a u Nišu nema traga postojanja ovoj istorijskoj epizodi.
Još 8. oktobra 1944. godine otpočela je operacija oslobađanja Niša, ali se to konačno desilo tek na današnji dan, pre 74 godine. Snage Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, Bugarske armije i sovjetskog vazduhoplovstva proterale su nemačke jedinice iz Niške Banje, a odatle krenuli i naterali ih da se preko Južne Morave povuku dalje.
To što nekadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiša Cvetković, rodom iz Niške Banje, ima ulicu u Nišu je “opšta sramota”, tvrdi predsednik Ruske stranke u Nišu Miroslav Milosavljević, sa objašnjenjem da je Cvetković uveo fašističke zakone Adolfa Hitlera protiv Jevreja i Roma. Ipak, istoričar Nebojša Ozimić kaže da je Cvetković zaslužio ulicu zbog svega što je uradio za Niš, da je učestvovao u donošenju anti-jevrejskih zakona, ali i da je pomagao Jevrejima.
