Premda je Drugi svetski rat zvanično završen septembra 1945. godine, kako kaže niški istoričar Aleksandar Dinčić, kao Dan pobede nad nacizmom i fašizmom u Evropi, slavi se 9. maj, kada je nacistička Nemačka kapitulirala. Pored toga, u zemljama Evropske unije se ovog dana obeležava i Dan Evrope. I u Nišu će se, uz brojne programe, obeležavati ovaj datum.
Kockanje, ženskarenje, alkoholisanje, ali i nesebična lekarska i moralna pomoć logorašima, pa i sama pomoć pri velikom bekstvu iz logora na Crvenom krstu 12. februara 1942. godine, obeležili su tragično okončani život pred streljačkim vodom na Bubnju, doktora Velizare Pijade.
Niš je u 2017. godini stavljen na mapu međunarodne politike zbog prepucavanja istoka i zapada oko Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Dok ruski zvaničnici tvrde da se radi samo o humanitarnom centru, američki smatraju da se tamo skriva špijunska baza. Međutim, istoričar Aleksandar Dinčić kaže da je na neki način upravo u Nišu još 1944. počelo koškanje između Amerike i Rusije, koje je tada čak odnelo živote i sa jedne, ali i sa druge strane.
Povodom 9. oktobra, Dana oslobođenja Prokuplja, na platou ispred zgrade prokupačke Opštine položeni su venci na spomenik palim borcima od 1941. do 1945. godine.
Jedini živi logoraš u Topličkom okrugu i ujedno najstariji Prokupčanin Stojan Stojanović proslavio je svoj 101. rođendan. Iako po drugi put gasi trocifren broj svećica na torti, često šeta na Hisaru gde sa prijateljima prepričava događaje iz rata i zarobljeništva.
Ovogodišnji dobitnik nagrade „7. septembar“ koja se dodeljuje povodom Dana oslobođenja Vranja u Drugom svetskom ratu je izvršni direktor Hemijske industrije Vranje Rade Novković. On se odrekao novčanog dela nagrade od 50.000 dinara u korist svojih sugrađana kojima je novac neophodan za lečenje.
Građani, udruženja, ustanove i svi oni koji žele da predlože kandidate za priznanja povodom 7. septembra, Dana oslobođenja Vranja u Drugom svetskom ratu, svoje predloge mogu dostaviti Gradskoj upravi do 25. avgusta.
Nakon dvadesetak dana vožnje biciklom i pređenih oko 1.700 kilometara, Kristina Stamenković (27) je stigla do Norveške kako bi prisustvovala obeležavanju 75 godina od kada su nacisti u Drugom svetskom ratu na prinudni rad u Norvešku odveli 4.200 srpskih i jugoslovenskih vojnika.
Iako su se 2 meseca gotovo svakodnevno zajedno pripremali da biciklom pređu veći deo puta do Norveške u čast srpskih interniraca, Kristina Stamenković i Jugoslav Stošić posvađali su se nekoliko sati pred polazak zbog raspodele novca od sponzora, pa je Kristina na put otišla sama, dok je Jugoslav ostao u Prokuplju.
Da bi prisustvovala obeležavanju 75 godina od kada su nacisti u Drugom svetskom ratu na prinudni rad u Norvešku odveli 4.200 srpskih i jugoslovenskih vojnika, mlada Prokupčanka Kristina Stamenković je na put dug 3.500 kilometara krenula vozeći bicikl.
U 61. emisiji “Zumiranje” nedeljnika Vreme, pisac Ivan Ivanji i istoričar Milan Ristović razgovaraće sa voditeljem Filipom Švarmom o rehabilitaciji Nikoli Kalabića.
U znak sećanja na 3.841 srpskog zarobljenika iz Drugog svetskog rata deportovanih u logore u Norveškoj i 75-godišnjice od tog datuma, Kristina Stamenković i Jugoslav Stošić iz Prokuplja na biciklama će putovati mesec dana do Norveške kako bi prisustvovali manifestaciji povećenoj srpskim logorašima.
Polaganjem venaca na spomenik palim borcima Toplice u Drugom svetskom ratu u parku ispred zgrade Opštine, u Prokuplju je obeležen 9. maj, Dan pobede nad fašizmom.
Pored brojnih pisanja i sećanja preživelih logoraša o samom činu proboja, i danas se ne može sa sigurnošću rekonstruisati ceo događaj. Istraživanja niškog istoričara Aleksandra Dinčića u mnogome pojašnjavaju kako je došlo do prvog organizovanog bekstva iz nacističkog logora u Evropi.
Pored brojnih pisanja i sećanja preživelih logoraša o samom činu proboja, i danas se ne može sa sigurnošću rekonstruisati ceo događaj. Ipak, u narednim danima Južne vesti će objavljivati delove istraživanja niškog istoričara Aleksandra Dinčića, koji u mnogome pojašnjavaju kako je došlo do prvog organizovanog bekstva iz nacističkog logora u Evropi.
Iako je ratna zima 1942. godine bila izuzetno hladna, a Niš, kao i ove godine, pod snegom i ledom, prema pisanju novinara tada najtiražnijeg okupatorskog lista Novo vreme, na stadionu Železničara održan je “Zimski kup niških klubova”. Pored toga, otvoren je narodni restoran sa jeftinom hranom, dogodilo se jedno “ubistvo iz strasti”, a ženama je zabranjeno šminkanje.
Batine, glad, neizdrživa hladnoća, ujedi pasa, valcer po njihovim isprebijanim telima i sveštenici sa zadatkom da razotkriju da li su komunisti ili ravnogorci, samo su neke od muka kroz koje su prošli zatočenici logora na Crvenom krstu u Nišu tokom praznika 1942. godine.
Nakon što su putari angažovani na rekonstrukciji puta između Krive Feje i Gornje Ljubate kod Vranja, naišli na podzemni objekat za koji se pretpostavlja da je sanitetska bolnica iz Drugog svetskog rata, radovi na toj deonici su obustavljeni.
Između 30.000 i 40.000 ljudi je za vreme Drugog svetskog rata prošlo kroz niški Logor na Crvenom Krstu. Ovo je jedini Koncentracioni logor u Srbiji koji već 75 godina svedoči o strahotama fašizma, a Olga Slavković je jedini živi svedok organizovanog bekstva 12. februara 1942. godine.
Niški koncentracioni logor na Crvenom krstu je jedini u Srbiji otvoren za javnost kako bi svedočio o antifašističkoj borbi. Logor je osnovan pre 75 godina, a 14. septembra Narodni muzej obeležava ovu godišnjicu.
