Veliki narodni zbor protiv izgradnje mini-hidroelektrana na Staroj planini, na kome se očekuje, kako kažu organizatori, preko 5.000 ljudi iz cele Srbije, održaće se danas od 17 sati na Trgu oslobođenja u Pirotu.
U izjavama koje su date medijima bliskim vlastima u Pirotu, Dragan Josić inženjer iz Beograda optužio je jednog od neformalnih vođa Inicijative „Odbranimo reke Stare planine“ da iza njihove borbe za očuvanje reka stoji njegov lični interes, jer je 2016. lobirao za izgradnju mini-hidrocentrale. Aleksandar Jovanović ne poriče da je pomagao prijatelju da preda papire za, kako kaže, izgradnju vodenice, a ne derivacione hidrocentrale.
Glavni zaključak Javne rasprave povodom predstavljanja nacrta Prostornog plana Specijalnog rezervata prirode Jerma je brisanje mini-hidroelektrana iz prostornog plana ovog područja koji je pod zaštitom države. Od 78 primedbi građana, institucija i nevladinog sektora, većina se odnosila na gradnju mini-elektrana.
Oko stotinu meštana sela Temska, ali i aktivista Inicijative „Odbranimo reke Stare planine“, „naoružani“ motikama, lopatama i krampovima vratili su Rudinjsku reku u svoje prirodno korito nakon što je investitor već otpočeo njeno izmeštanje zbog gradnje mini-hidrocentrale. Za razliku od dosadašnjih protesta, ovo je prvi put da na ovakav način nastavljaju svoju borbu za očuvanje reka Stare planine.
Posle najnovijih dešavanja u vezi sa izgradnjom mini-hidroelektrana na Staroj planini, gradonačelnik Pirota Vladan Vasić pozvao je predstavnike Inicijative Odbranimo reke Stare planine na razgovor u svom kabinetu. I dok predstavnici Inicijative kažu da preko godinu i po dana gradonačelnik ne želi da ih primi, Vasić kaže za „Južne vesti“ da to nije istina.
Gradnja mini-hidroelektrana na Staroj planini je zločin nad prirodom i ljudima, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta u emisiji “15 minuta”, a firme koje ih grade su “pogrebna preduzeća” za staroplaninske reke. Iza svega stoji kriminal, dodaje Jovanović, oličen u povezanosti države, politike, ministarstava, državnih institucija, investitora i banaka.
Na nedavno završenom festivalu u Vrmdži, u podnožju Rtnja, prvi put je dodeljena nagrada “Petar Lalović”, za naročit doprinos podizanju ekološke svesti na filmu, kako kažu organizatori, a koja će se od ove godine dodeljivati u čast velikana koji je pola veka posvetio prirodi i filmovima. Priznanje je ove godine dobio glumac i novinar Dejan Đurović.
U selu ispod planine Rtanj koje sve više privlači turiste, ali i ljude koji traže mirno i prirodno okruženje za život, u subotu 14. jula biće održan Drugi festival ekološko-turističko-dokumentarnog filma „Vrmdža Fest“.
U okviru priprema za uređenje Južne Morave, odred izviđača „Zavičaj 1093“ iz Vranja, obišao je kopneni deo u gornjem toku, od sela Ćukovac do Vranjske Banje gde je utvrđeno da je kopneni pristup reci moguć u jedva 20 % toka zbog trave i otpada. Izveštaji su poslati resornom ministarstvu, a očekuje se da čišćenje počne od septembra.
Obilaskom vodopada, upoznavanjem sa autohtonim rasama i njihovim prednostima i upoznavanjem sa mogućnostima razvoja seoskog i eko turizma, učenici srednjih škola iz Pirota i Dimitrovgrada proveli su 2 dana na Staroj planini i uživali u jedinstvenim lepotama i predelima sa idejom da izađu iz učionica i upoznaju se sa prirodom.
Koliko su građani svesni ekoloških problema sa aspekta upravljanja otpadom i deponijom, jedna je od tema na koju će se diskutovati na Gradskom forumu u niškom Media centru, a debata je zakazana za utorak 19. jun od 13 sati.
Međunarodni dan životne sredine bio je povod da se u centru grada postavi kontejner za prikupljanje staklene ambalaže, a za uzvrat su Vranjanci dobijali platnene torbe. Bila je ovo prilika da se bacanjem nepotrebne staklene ambalaže rasterete podrumi, ali i probudi ekološka svest građana.
U Preševu je, zahvaljujući projektu „Eko koraci“, koji je okupio školarce, lokalno stanovništvo i ostale ljubitelje prirode, ali i migrante volontere, počelo čišćenje šumskog pojasa od otpada i rastinja i čišćenje lokacije kojom svakodnevno prolaze učenici Osnovne škole „Vuk Karadžić“.Akcija će trajati par dana, dok se staza kojom školarci prolaze potpuno ne očisti.
Oslikavanjem murala, predavanjem o pečurkama i radionicama na temu zaštite životne sredine, u niškom parku Čair, obeležiće se Međunarodni dan planete zemlje. Događaj nosi naziv “Naša planeta, naša odgovornost”, a organizovaće ga Udruženje “Štek House”.
Radnici komunalca ovih dana šokirali su građane Pirota kada su stabla na gradskom keju napunili betonom. Dok su u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica zabrinuti da će ovim postupkom biti ugrožen životinjski svet, u gradskom komunalnom preduzeću kažu da su se na ovaj korak odlučili kako bi produžili životni vek stabala.
U akciji pošumljavanja u kojoj su učestvovali učenici prokupačkih škola „Ratko Pavlović Ćićko“, „Nikodije Stojanović Tatko“ i „Milić Rakić Mirko“, na planini Pasjači zasađeno je 550 sadnica bagrema na površini od 22 ara.
Kako bi se mladi uključili u sistem donošenja odluka o životnoj sredini u Nišu, đaci 13 srednjih škola naučili su nešto više o ovoj oblasti, a u planu je da za ekološki problem koji izdvoje kao najvažniji predlože rešenje i pokrenu inicijativu.
Uvođenje čistijih i obnovljivih izvora energije, reciklaža i prečišćavanje voda, elektrifikacija javnog prevoza, ali i štedljiva javna rasveta, neki su od predloga predsednika Skupštine Niša Radeta Rajkovića, kao oružje za borbu protiv klimatskih promena, koje je izneo na konferenciji Ujedinjenih nacija, koja se održala u Bonu.
Nišlije mogu potpuno besplatno, zasada na dve lokacije u gradu, da napune svoje mobilne telefone i tablete, a da pritom koriste obnovljive izvore energije.
Ne prođe mnogo, a u Nišu se, među građanima, iznova pokrene priča o tome kako bi grad izgledao kada bi imao uređeno kupalište na Nišavi, pa i kako je moguće da je grad nekada imao prepoznatljive plaže, a danas je predaleko od te ideje.
