Pod sloganom „Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja“ ekološki aktivisti, među kojima je i pokret „Odbranimo reke Stare Planine“, protestovali su juče ispred Vlade, zahtevajući još jednom zabranu izgradnje mini-hidroelektrana i zdravu životnu sredinu.
Da bi se promenio model upravljanja Parka prirode Stara planina, članovi istoimenog Društva za zaštitu životne sredine iz Pirota do 15. juna prikupljaće potpise u centru grada na 2 lokacije, a istovremeno aktivisti prikupljaju potpise i u ostalim opštinama kojima granična planina pripada – u Zaječaru, Dimitrovgradu i Knjaževcu.
Aktivisti i planinari iz Surdulice i Niša, njih 40, rešili su da Svetski dan zaštite životne sredine obeleže akcijom čišćenja priobalja Vlasinskog jezera. Organizatori kažu da je očišćen deo od brane do ulazne građevine, a bilo je i onih koji su čamcima čistili adu i zaliv.
Kako bi se promenio model upravljanja Parka prirode Stara planina, čime bi lokalno stanovništvo imalo veću korist i učestvovalo u njegovom upravljanju, pirotska nevladina organizacija krenuće sa prikupljanjem potpisa i traži podršku građana.
Kako bi podigla i razvijala ekološku svest kod dece, upoznala ih sa pravilnim odlaganjem smeća i recikliranjem, Regionalna deponija Pirot objavila je nagradni konkurs za učenike osnovnih škola i decu svih predškolskih ustanova iz okruga. Konkurs ima 3 kategorije – predmet od reciklažnog materijala, fotografija i literarni rad.
Od 1970. godine, 22. april se obeležava kao Dan planete zemlje, a ove godine njegovo obeležavanje protiče u senci pandemije virusa korona. Na ovaj dan ekološke organizacije iz celog sveta pozivaju Ujedinjene nacije da zdravo prirodno okruženje proglase fundamentalnim ljudskim pravom, u Srbiji se građani često žale na ekološke probleme, a ministar ekologije Goran Trivan kaže da je država odlučna da ih efikasno rešava.
Festival turističko-ekološkog filma Vrmdža fest ovog leta trebalo bi da doživi svoje 4. izdanje, a otvoren je i konkurs za one koji žele da se njihova ostvarenja predstave na njemu. Plan je da se festival u selu nadomak Sokobanje održi u drugoj polovini jula, ali organizatori napominju da su moguće izmene termina i načina održavanja.
Kako bi podigli svest kod ljudi o važnosti klimatskih promena i očuvanju životne sredine, pogotovo u vreme kada je ceo svet zahvatio virus što je posledica negativnog uticaja čoveka na okolinu i podstakli na zdrav odnos prema prirodi, Niš i ove godine podržava globalnu ekološku akciju „Sat za našu planetu“. Svetla će biti isključena na sat vremena, a akciju će zbog korone i vanrednog stanja obeležiti preko društvenih mreža u subotu, 28. marta u 20:30.
Kad ne znaš gde ćeš smeće, baci ga u reku – nepisano je pravilo u Srbiji, a upravo to je, kako kaže dekan Šumarksog fakulteta Ratko Ristić, jedan od glavnih problema u borbi za očuvanje reka. Tu je i loš tretman otpadnih voda i fekalija, kao i mini-hidrocentrale. Na Svetski dan, iz Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ podsećaju da je dan reka svaki dan, a ne samo 14. mart.
Učenici od petog do osmog razreda osnovnih škola iz Vranja imaće priliku da pokažu svoje znanje iz ekologije i da pobedom na opštinskom takmičenju “Eko kviz” koje počinje 13. marta u Omladinsko – kulturnom centru, steknu pravo učešća na polufinalnom takmičenju koje će početkom maja biti održano u Vršcu.
Za proizvode u plastičnoj, metalnoj i staklenoj ambalaži moraće da se plaća depozit na kasi u prodavnicama ukoliko bude izmenjen Zakon o ambalažama i ambalažnom otpadu. Depozit bi, predviđa Zakon, trebalo građanima da bude refundiran kada vrate otpad. Iz Udruženja za ambalažu i zaštitu životne sredine SEPEN kažu da za izmene Zakona nedostaje period prilagođavanja, da nije definisano o kojim ambalažnim materijalima je reč, kao ni koje trgovine će učestvovati u depozitnom sistemu.
Niš i okolina godinama čekaju regionalnu deponiju koja će trajno rešiti problem odlaganja smeća, a odlukom gradskog parlamenta umesto Regionalne razvojne agencije Jug, posao preuzima Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Zapravo se čekao koncesionar nakon dva propala javna poziva, a kamen spoticanja u dogovorima bila je cena koja ne bi znatno uvećala račune građanima.
Divljih deponija ima svuda po Nišu, a procene iz Javnog komunalnog preduzeća Mediana kažu da na njima oko 4.500 kubika smeća. Da bi se sve one očistile, Gradsko veće je usvojilo predlog po kojem će za “veliko spremanje” biti potrošeno 5 miliona dinara za 50 divljih deponija.
Zaštita životne sredine oblast je u kojoj Srbija najviše zaostaje za zemljama u okruženju, ocenjuje član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković. Dodao je da ekonomski razvoj Srbije može biti ugrožen zbog povećanih rizika klimatskih promena kao što su suše, poplave ili požari.
Protestom ispred Ministarstva za zaštitu životne sredine aktivisti Inicijative Odbranimo reke Stare planine podsetili su ministra Gorana Trivana da ministarstvo na čijem je čelu više od godinu dana ne sprovodi rešenje o vađenju dela cevovoda za mini-hidroelektranu. Njih je primio Trivanov zamenik, a nakon sastanka, aktivisti kažu da nema pomaka.
Da će u prodavnicama na području Opštine biti zabranjeno korišćenje plastičnih kesa od 1. januara 2021. godine odlučili su doljevački odbornici. Odluka je usvojena početkom februara, a predsednik Opštine Goran Ljubić ističe da će svi morati da je poštuju, jer će kontrole i kazne biti rigorozne.
Zbog potencijalne gradnje mini-hidroelektrana na teritoriji opštine reagovali su meštani nekoliko sokobanjskih sela, a nakon njihovih zamerki na izmene Prostornog plana, predsednik Opštine kaže da će biti razmatrani uslovi i ograničenje za izgradnju novih mini-hidroelektrana. U sokobanjskom ekološkom društvu kažu da primeri postojećih mini-hidroelektrana govore da bi se dozvolom gradnje došlo do ekološke katastrofe, a gradnja ima negativan uticaj i na turizam
Zbog toga što se više od godinu dana ne sprovodi rešenje Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine kojim je naloženo vađenje cevi za mini-hidroelektranu u selu Rakita, aktivisti Inicijative Odbranimo reke Stare planine okupiće se ispred zgrade u kojoj se nalazi Ministarstvo zaštite životne sredini i tražiti od Gorana Trivana sprovede doneto rešenje.
Novim prostornim planom Sokobanje predviđene su lokacije za 16 mini-hidroelektrana, a prošle godine već su izgrađene 2 na reci Moravici. Dok su meštani sela Vrmdže zabrinuti zbog potencijalne gradnje objekta za proizvodnju struje na njihovoj reci, ali i na drugim lokacijama u opštini i traže odgovore od lokalne samouprave, od nadležnih zasad nema odgovora na njihove zahteve, kao i na pitanja novinara Južnih vesti.
Da je predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koji se nalazi pred poslanicima Skupštine Srbije namerno napisan preširoko, te da time ostavlja mogućnost da se mini-hidrocentrale grade i van prostornih planova, smatraju u Inicijativi Odbranimo reke Stare planine i pozivaju poslanike da ne glasaju za ovaj predlog zakona.
