Kako bi dodatno zaštitili useve i poljoprivredno zemljište na svojoj teritoriji, lokalna samouprava u Žitorađi nabavlja dodatan broj raketa za protivgradne stanice, za šta je iz budžeta izdvojeno 1.666.667 dinara. Time će kako kažu, obezbediti nesmetano dejstvo strelaca, po potrebi i u zavisnosti od vremenskih uslova.
Zbog čestih i obilnih padavina koje su u više navrata prethodnih mesec dana zahvatile lokalno pojedina mesta kuršumlijske opštine, pri čemu je nastala šteta posebno na putnoj infrastrukturi, na predlog lokalnog Štaba proglašena je vanredna situacija na području 7 mesnih zajednica – u Barlovu, Pepeljevcu, Mačkovcu, Markoviću, Žuču, Merdaru i u Prolomu.
Desetak dana pre početka sezone odbrane od grada, koja zvanično počinje15. aprila, na teritoriji Topličkog okruga biće aktivirane 34 protivgradne stanice, što je za 7 više u odnosu na prošlu godinu. Prema podacima RHMZ, svako lansirno mesto ima 2 strelca pa je angažovano ukupno 68 strelaca.
Da vremenske neprilike poput grada i udara groma nekad ne možemo da sprečimo, ali možemo da izbegnemo, sačuvamo živote i smanjimo materijalnu štetu, poručuje profesorka Vesna Javor sa Katedre za energetiku Elektronskog fakulteta u Nišu. Šta je potrebno učiniti kada nas nevreme zadesi na otvorenom, a koje aparate treba ugasiti kada smo kod kuće, kao i koje sajtove pratiti kada je vreme nestabilno, Javor objašnjava u emisiji 15 minuta.
Iako ove godine od početka sezone na teritoriji Topličkog okruga nije bilo dejstva protivgradne zaštite, opština Žitorađa je za 8 protivgradnih stanica na svojoj teritoriji nabavila dodatnih 40 raketa. Iz gradske kase je za tu namenu izdvojeno 1,68 miliona sa PDV-om.
Poljoprivredne kulture zasađene na teritoriji Prokuplja u ovom trenutku od elementarnih nepogoda mogu da zaštite 10 protivgradnih stanica, kažu iz Gradskog veća Prokuplja. One su snabdevene protivgradnim raketama i, kako dodaju, njima upravljaju strelci koji su prošli obuku sa stručnjacima iz Radarskog centra iz Kruševca.
Štab u Žitorađi ukinuo je posle mesec dana vanrednu situaciju proglašenu 11. januara, nakon obilnih padavina i pojave bujičnih potoka koji su poplavili veliki broj seoskih domaćinstava. Iz Opštine podsećaju građane da je rok za prijavu nastale štete do petka, 12. februara.
Svi Piroćanci koji su pretrpeli štetu na svojim objektima tokom januarskih poplava mogu to prijaviti Komisiji za procenu štete preko Gradske uprave od 17. februara do 3. marta.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave poziva sve predstavnike lokalnih samouprava iz Pčinjskog okruga da pošalju projekte na konkurs koji se odnosi na finansijsku podršku u preventivnom delovanju i saniranju posledica elementarnih nepogoda, rekla je sekretarka Ministarstva Maja Mačužić Puzić na sastanku u Vranju povodom nedavnih poplava.
Oko 700 kuća u 20 sela kuršumlijske opštine već 15 dana je bez struje, nakon što su 11. januara ledena kiša, vetar i sneg visine 20-ak centimetara pokidali elektrovodove i polomili bandere u udaljenim planinskim krajevima koji se protežu duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom. U EPS-u i dalje ne odgovaraju do kada će trajati sanacija, a predsednik Opštine Kuršumlija kaže da ne očekuje da će sve biti završeno u narednih mesec dana.
Zbog elementarnih nepogoda, koje je izazvalo noćašnje nevreme, danas je uvedena vanredna situacija u Nišu odlukom koja je doneta na sednici Štaba za vanredne situacije. Zamućena su izvorišta sa kojih se Nišlije snabdevaju vodom, te su ona isključena, a ukoliko se voda ne razbistri, moguće je da bez vode ostanu viši delovi Niša, saopšteno je iz Grada.
Poplave kojih od sinoć ima u više mesta i gradova na jugu Srbije nisu zaobišle ni Opštinu Gadžin Han, gde je danas zbog izlivanja Kutinske reke proglašena vanredna situacija, naveo je predsednik te Opštine Milisav Filipović. U nekim selima voda je odnela puteve i potopila podrume kuća i štale, ukazao je on i obećao da će Opština pokriti štetu koju su pretrpeli meštani.
Nekoliko dvorišta i podruma kuća u višem delu naselja Rogoz kod Pirota je poplavljeno zbog kiše i snega koji nekoliko dana padaju na jugu Srbije. Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić ističe da nema problema sa pijaćom vodom u gradu, iako je na izvorištu primećeno zamućenje.
Kiša koja je padala juče i sneg koji se topio podigli su nivo reka na jugu, pa su se neke od njih izlile. Meštani Šarlinca javljaju da su im potopljeni podrumi sa hranom, a iz Sektora za vanredne situacije u Jablanici kažu da najveće probleme sa poplavom imaju meštani Šišave, Vlasotinca, Novog Proma, gde su vatrogasci evakuisali ljude iz poplavljenih područja. Građani javljaju da vode u dvorištima ima i u Bujanovačkoj Banji.
Novi akreditovani master studijski program – Inženjerski menadžment rizika od prirodnih katastrofa na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu moći će da upiše 16 studenata o trošku budžeta. Master traje dva semestra, a kako su naveli sa Univerziteta u Nišu, nastao je u okviru projekta finansiranog od stane Evropske komisije.
Dimitrovgradski Štab za vanredne situacije kao posledicu nevremena do sada je evidentirao ozbiljna oštećenja na 27 stambenih objekata, a u 15 je izvršena dezinfekcija. U saniranju štete učestvuju i najmlađi.
U opštini Medveđa, posle nevremena, koje je trajalo do ranih jutarnjih časova, bez struje su ostala sva naseljena mesta. Veliki problemi i u ostatku juga Srbije.
Put od Koprivtiščkog krsta prema Pakleštici na Staroj Planini u prekidu zbog velikog broja klizišta.
Sistem za reagovanja u vanrednim situacijama u Srbiji, za koji nadležni kažu da je godinama „bio u prašini“, polako počinje svoju obnovu koja će prema procenama trajati sledećih nekoliko godina. Dok se to ne desi gradjanima preostaje da se uzdaju u višu silu.
