Istraživanje Ujedinjenih nacija kaže da su mladi u Srbiji po pitanju siromaštva najugroženija kategorija. Čak i oni koji su visoko obrazovani, a u dvadesetim su godinama, spadaju u teže zapošljivu kategoriju, zbog čega je niška organizacija „Proaktiv“ sprovela istraživanje i izradila detaljan plan kako treba ubuduće da se pristupa mladima. Zaključci su da su neophodni edukacija, monitoring i informisanje.
Apelaciona tužilaštva, policija i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal od sada će imati kontakt tačke, odnosno osobe posebno zadužene za rad sa novinarima. Cilj je njihova veća sigurnost, te brži rad na prijavama pretnji i napada, a predviđeno je i hitno postupanje.
U oprečnim stavovima, potkrepljenim argumentima, protekla je debata „Stanje nacije – Koliko smo zaista u EU“, koju je u Nišu moderirala novinarka Olja Bećković. Većina Srba smatra da će im pre probleme rešiti vođa nego institucije, zbog čega vlada antievropski ambijent, ali sa druge strane ovde poslednjih 20 godina na izborima nije pobedio niko ko je bio izrazito protiv članstva u Evropskoj uniji, čulo se na debati.
Već duže vreme najavljuje se uvođenje jedinstvenog broja telefona 112, koji bi se pozivao u bilo kojoj kriznoj i hitnoj situaciji, a koji u zemljama Evropske unije funkcioniše skoro tri decenije. Centar zadužen za jug biće Niš, najavljuje direktor niške Hitne pomoći Slavoljub Živadinović, i dodaje da će ovakav sistem početi da funkcioniše za godinu ili dve.
Kada dobijete lošu ocene u školi, ne možete da kažete da je profesor protiv vas – tako je, kaže Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo, i sa poslednjim izveštajem o napretku Srbije ka EU koji održava sve ono na šta su organizacije civilnog društva ukazivale kao problem i predlagale promene kako bi se krenulo napred.
Među brojnim problemima koji se javljaju u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i dalje je udarni uključenost i shvatanje građana o tome kako integracije utiču na njihov svakodnevni život. Razumevanje je ključ za podršku i uključivanje, a građani moraju biti fokus svih aktivnosti vlasti, medija i organizacija, zaključak je konferencije “Glasno i jasno o Evropskoj uniji”.
Povodom uvođenja doživotnog zatvora – takozvanog Tijaninog zakona, sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić u emisiji “15 minuta” navodi da suverena država može da radi šta hoće, pa i da vrati telesno kažnjavanje i smrtnu kaznu, ali to znači da ne ostaje na kursu evropskih vrednosti, na kom tvrdi da jeste.
Kompozicija „Tajni vrt“ delo je Danca Frederika Meglea, koju izvode niški Simfonijski orkestar i Fakultet umetnosi, a njena posebnost je u tome što je namenjena ljudima bolesnim od raka. Kako bi im se makar na kratko skrenule misli, ova kompozicija se pušta u sobi posebno namenjenoj za opuštanje pacijenata, koja se nalazi u Danskoj nacionalnoj bolnici u Kopenhagenu.
Turisti i građani koji koriste gradski prevoz u Nišu ubuduće će moći lakše da se snalaze po gradu, jer su sve linije dostupne na Gugl (Google) mapama. Inicijativu za to je još pre dve godine pokrenuo Nišlija Miloš Bošković, a Niš je prvi grad u Srbiji u kome će, po ugledu na mnoge evropske gradove, vožnja autobusom do neke znamenitosti biti jednostavnija, kao i planiranje putovanja.
Potpunu podršku pristupanju Srbije Evropskoj uniji i njenim integracijama daje Austrija, tvrdi njen ambasador u Srbiji Nikolaus Luteroti i naglašava da EU nije potpuna bez jugoistočne Evrope. O odnosima Austrije i Srbije, najvećim izazovima koji su pred Srbijom, Luteroti je govorio studentima niškog Pravnog fakulteta, a ova manifestacija bila je prva u nizu koje se održavaju povodom Dana Evrope.
Sve više građana se isključuje sa Toplane zbog enormnih računa za grejanje, pojedini čak za loženje koriste komunalni otpad i to je samo deo problema koji je ove sezone Niš zavio u oblak dima – čulo se na tribini Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Njihov predstavnik Danijel Dašić predlaže da se umesto subvencija za preduzeća gubitaše, novac iz budžeta ubuduće izdvaja za bolje grejanje.
Već je izvesno da Niš dobija postrojenje za preradu otpadnih voda, a projekat vredan više od 50 miliona evra je u fazi pripreme dokumentacije. Kako ga većinom finansira švedska Vlada, ambasador ove zemlje Jan Lundin rekao je da se nada da će čuvena južnjačka pesma jednog dana da se peva „Niška Banja – čista voda“.
Ove zime Niš je bio jedan od zagađenijih gradova, a koncentracija štetnih čestica je bila povremeno i 7 puta viša od dozvoljene. Naglašavano je da je jedan od većih problema, pored loženja, i saobraćaj, a odgovore na pitanja hoće li se zbog ovoga uvesti mere, kao što su ekološki autobusi ili podsticanje građana da više koriste gradski prevoz, nisu imali ni Grad ni Direkcija za javni prevoz. Luksemburg se, sa druge strane, protiv zagađenosti bori na veoma inovativan način – besplatnim prevozom za sve.
Iako državno rukovodsvo Srbije često kaže da su iz brojnih oblasti zakoni evropski, problem je u njihovom (ne)primenjivanju, a to je bio, kako kaže ambasadorka Rumunije Oana Kristina Popa, i jedan od glavnih problema u njenoj zemlji kada se pridružila EU. Zbog toga Popa, koja je boravila u Nišu, naglašava da proces mora da bude izbalansiran.
Bilo kao pešaci, putnici u javnom prevozu ili vozači, ljudi sa invaliditetom susreću se sa poteškoćama i opasnostima od povređivanja na svakom koraku, kada je reč o saobraćaju. Zakoni u Srbiji su odlično odrađeni, priča Ivan Novković iz niške Fondacije PONS, ali je problem što se oni ne sprovode, kao i u svesti ljudi.
Iako bi otvaranje poglavlja o statistici u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji trebalo da poboljša efikasnost i domete ovog polja u Srbiji, kako smatra Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja, postoji i ono što ne može da reši usklađivanje sa EU zakonodavstvom. Suština problema u domaćoj statistici nije samo prikupljanje podataka, već je to njihova analiza i tumačenje.
U samom evropskom vrhu nalazi se Srbija po broju onih koje umiru, kao i onih koje oboljevaju od raka grlića materice. Redovni pregledi najbolji su način da se bolest rano otkrije i izleči, zbog čega se organizuju pozivanja žena na preglede, ali je, navode lekari, odziv na već zakazane preglede i dalje mali.
Po svom kvalitetu, kako pokazuju merenja, sinoć u Nišu je vazduh bio jako zagađen, ali osim podataka da su ponovo bile povećane čestice koje su manje od čađi, nadležni ne daju više informacija, dok je u Milanu, u Italiji, najavljeno da će ovaj grad biti ozelenjen sa 3 miliona stabala novog drveća, koje bi trebalo upravo da smanji štetne PM10 čestice iz vazduha, koje najčešće udišu i Nišlije.
Timovi sastavljeni od osnovaca sa i bez smetnji u razvoju iz 12 gradova Srbije, među kojima i Niša, Pirota, Vranja i Leskovca, treniraće i nadmetati se u odbojci i boćanju. Projekat Specijalne Olimpijade Srbije “Igramo Zajedno! Učimo Zajedno!” trajaće naredne tri godine, a prema mišljenju učesnika inkluzija u sportu je najbolji način za razbijanje barijera među decom.
Precizne informacije o pojedinostima za željenu lokaciju ili objekat, građani bi uskoro mogli da dobiju jednim „klikom“, putem geografskih informacionih sistema. Mogućnost konkurisanja za projekat predstavljen je u Nišu gradovima i opštinama sa juga Srbije, koje imaju priliku da dobiju novac Evropske unije kako bi dobile računare, programe, ali i obuku za rad na ovoj platformi.
