Od ulaska Srbije u Evropsku uniju, mnogo je važniji njen put, složile su se aktivistkinje Milena Velojić i Tatjana Nikolić, i arhitekta Aleksandra Mirić, sagovornice debate Južnih vesti, u emisiji o EU integracijama. Građanima treba kroz primere pokazati zašto je važno članstvo, navele su, a tome mogu da doprinesu zajedničke akcije civilnog sektora i medija.
Poznate manifestacije, muzeji, pozorišta, galerije, arheološki lokaliteti, kao i specifičan leskovački govor jesu kulturne turističke vrednosti koje postoje na teritoriji Jablaničkog okruga, sa centrom u Leskovcu. Ipak, prema rečima master turizmologa Jelene Milenković, da bi se ostvarila ekonomska korist od ove vrste turizma, potrebno je doneti strateške dokumente koji će se fokusirati na ovaj segmet turizma i privući brojnije turista, kao što je to uradila Finska projektom “Kulturni turizam i održivi razvoj”.
Najveća pretnja ćirilici nije Evropska unija već mere za zaštitu ćirilice koje deo domaće političke i kulturne elite predlaže, navodi lingvista Boban Arsenijević, jer represivne mere rađaju kontrareakciju kod ljudi, a totalitarno je nametati nekome šta je njegov identitet i pismo.
Visoke ciljeve postavili su sebi članovi niških klubova Nais, Delfin i Medijana na velikom međunarodnom takmičenju za osobe sa invaliditetom “Beograd open”, a većinu su ih i ispunili. Tako su golbalisti osvojili bronzu na svom prvom takmičenju, plivači pokupili 13 medalja, dok su stonoteniseri u Niš doneli 2 odličja. Iako se sport za osobe sa invaliditetom sve više razvija u Nišu, potrebno je više sistemskog rada za dodatno omasovljenje, a pravi primer za to je projekat u nordijskim zemljama.
Statistike pokazuju da je u Srbiji vozač krivac u 90% saobraćajnih nezgoda, dok je u Švedskoj on krivac za 80% udesa. Ostatak otpada na puteve i vozilo, a asistent na smeru za saobraćaj u niškoj Visokoj tehničkoj školi, Vladimir Popović kaže da to navodi na zaključak da su kod nas putevi bolji, jer nisu glavni uzročnik nezgoda ili da su vozači lošiji nego u EU. Ipak, on podseća i na održavanje i ulaganje u puteve u skandinavskim i zemljama EU, što je rezultat nešto realnije statistike.
Dok je u brojnim zemljama Evropske unije učešće građana u kreiranje lokalnih budžeta normalna stvar, u Srbiji to još nije zaživelo, a na jugu Srbije će Leskovac biti prvi grad koji će građane pitati kako žele da se potroše njihove pare. Građani mogu da popune onlajn anketu koja je postavljena na sajtu Grada.
Katastrofalno ekološko stanje Južne Morave, na koje su ukazivali i izviđači iz Vranja, trebalo bi da se popravi kada Srbija bude počela da koristi pare iz fondova EU. Kako je kazao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, samo u vode bi trebalo da bude uloženo ukupno 9 milijardi evra u narednih 15 do 20 godina.
U institucijama Evropske komisije svake godine 1.200 studenata ima praksu, a Nišlijka Mina Stefanović koja je bila jedna od njih, kaže da se tek po stizanju u Brisel oseti sva lepota EU i privilegije koje život u Uniji nosi.
Medijska pažnja posvećena domaćim filmovima, veoma je mala, ocenjuje reditelj Darko Bajić, te su se reditelji iz regiona složili da oforme Jadransku filmsku ligu, kako bi domaći filmovi bili što vidljiviji u zemlji i svetu. U Danskoj i besplatne platforme za strimovanje domaćih filmova.
Za merenje vremena prolaska kroz naplatne rampe, kao novog načina određivanja koliko se brzo vozi na auto-putevima u Srbiji, asistent na smeru za saobraćaj u niškoj Visokoj tehničkoj školi Vladimir Popović, kaže da se gotovo nigde u svetu ne koristi. On smatra i da u zemljama Evropske unije postoje mnogo efikasnije metode, ali i da je pozitivno to što se ipak radi na bezbednosti u našoj zemlji.
Od početka 2012. do maja 2017, prema podacima iz policije, u Nišu i okolini prijavljen je nestanak 704 osoba, od čega njih 15 nikada nije pronađeno, a 20 njih je pronađeno prekasno, kada više nisu bile žive. Iako statistički, svake godine veliki broj bude pronađen, uz pomoć javnog registra nestalih osoba, nalik onom koji postoji u Belgiji, ali i gotovo svim drugim zemljama Evropske unije, mogla bi da se poveća šansa da se nestali pronađu brže.
Srbija je na poslednjem mestu u Evropi po površini njiva koje navodnjava, pa je tako procenjeno da su poljoprivrednici u Prokuplju, ove godine, zbog suše pretrpeli štetu veličine četvrtine budžeta ove Opštine, a problem su novac, projekti, tehnologija. Zato se u Evropskoj uniji mnogo novca odvaja na rešavanje ovog problema, osnovan je poseban opservatorijum, a razvijaju se i softveri za pametno navodnjavanje.
Lekari koji ne posvećuju dovoljno pažnje pacijentima, kućno lečenje, ali i roditelji koji vrše pritisak na doktore da decu i za najmanju prehladu leče antibioticima, ističu farmakolozi, neki su od najvećih problema što se oni u Srbiji koriste 5 puta više nego u Holandiji i duplo više nego u Nemačkoj.
Srbija ne odvaja dovoljno para iz budžeta za nauku, kaže profesorka niškog Prirodno-matematičkog fakulteta Aleksandra Pavlović, ali istraživači imaju mogućnost da konkurišu za novac iz fondova EU. Na ovaj način se, pre svega, podržavaju inovacije.
Povodom Evropske nedelje mobilnosti, u Nišu će biti organizovan Defile biciklista kroz centar grada, sve do parka Čair, gde ih očekuje piknik i poligon spretnosti za najmlađe, a sve to u nedelju, 17. septembra, sa početkom od 11 sati na Trgu kralja Milana. U Briselu jedna kompanija za iznajmljivanje bicikala nudi drugim firmama da prevoz svojim radnicima plate baš njima, kako bi se bicikl vozio svakodnevno i svi živeli zdravije.
Iako je najavljeno da bi 175 miliona evra iz pristupnih fondova EU (IPARD), zajedno sa još 50 miliona iz republičke kase moglo biti dostupno poljoprivrednicima krajem godine, mnogi proizvođači sa juga Srbije nisu obavešteni o ovim podsticajima, niti veruju da će im ovaj novac zaista biti dostupan.
Iako će na “Paradi ponosa” koja će se održati u Beogradu 17. septembra biti manje obezbeđenja nego ranijih godina, članica organizacionog odbora ove manifestacije Dragoslava Barzut kaže da je i dalje prisutan strah. Ipak, dodaje, da LGBT nije grupacija koja radi nešto u “4 zida” i kaže da njihov identitet ne sme biti nevidljiv.
Zbog velikog broja onih koji žele da postanu spasioci, i pored toga što je ovo volonterski posao, Gorska služba spasavanja nema mogućnost da ih sve primi, te su primorani da testiraju, a onda i izaberu najbolje kandidate. Kondicioni test, provera opšteg znanja i koncentracije prvi su koraci, a obaviće se na niškom stadionu “Čair” u subotu, 9. septembra od 13 sati. Kako kažu u ovoj službi njihovi partneri iz evropskih zemalja mnogo bolje funkcionišu, jer država finansira njihov rad.
Bez nezavisnog pravosuđa i slobode medija Srbija neće ući u Evropsku uniju, smatra izvršni direktor Fondacije “Slavko Ćuruvija” Ilir Gaši. Političari na vlasti se samo deklarativno zalažu za evropske vrednosti, dodaje on, a građani moraju da se bore kako bi one zaista i počele da se primenjuju.
Reprezentativci Srbije u fider ribolovu nedavno su osvojili bronzu na Svetskom prvenstvu u Portugaliji, ali je put, koji su zbog nedostatka novca prevalili kolima, otvorio i pitanje finansiranja ovog sporta. Tako je selektor reprezentacije Nedeljko Stupar iz Niša objasnio da je problem u samom sistemu njegovog finansiranja, te da je u Srbiji “loše prepisan” zakon Evropske unije.
