Mladi u Nišu i okolini teško se usuđuju da se uključe u neki volonterski program u inostranstvu, makar on trajao i 2 nedelje, kaže Milan Stojiljković iz “Grupe Kobra”. Ovaj aktivista apeluje na one koji imaju između 18 i 30 godina da koriste programe Evropske komisije, jer su prilika da se upozna druga kultura, usavrši engleski nauči još neki strani jezik.
Tačan datum ulaska u Evropsku uniju predsednik Vučić treba da zatraži od premijerke Ane Brnabić, jer mi treba da ispunimo standarde i onda samo zatražimo od EU da to potvrdi, kaže izvršni direktor Beogradske otvorene škole Milorad Bjeletić. Vlast ne informiše građane da približavanjem EU menjaju na bolje svoju državu i svoje živote, dodaje Bjeletić.
Ne prođe mnogo, a u Nišu se, među građanima, iznova pokrene priča o tome kako bi grad izgledao kada bi imao uređeno kupalište na Nišavi, pa i kako je moguće da je grad nekada imao prepoznatljive plaže, a danas je predaleko od te ideje.
Statistike pokazuju da građani danas malo znaju o evropskim integracijama Srbije, a sve je dodatno zakomplikovano često nejasnim vokabularom i podmetanjem političkih tema. Mediji i organizacije civilnog društva, koje imaju ideju kako da taj proces približe građanima i objasne im šta je u celoj priči za njih dobro i koji su njihovi interesi, mogu za to da dobiju podršku kroz program Beogradske otvorene škole.
Mamuti, nosorozi, konji i neandertalci nastanjivali su Sićevačku i Jelašničku klisuru, otkrili su arheolozi i antropolozi koji rade u pećinama Pešturina, Mala i Velika Balanica. Kako tvrdi profesor Dušan Mihailović, ove pećine su pravo blago i ko zna šta se još u njima može naći, jer su ovde nađeni treći najstariji ostaci u Evropi.
Država Srbija i njeni građani su u prethodnih 5 godina samo za izbore na republičkom nivou, pokazuje izveštaj Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša, izdvojili skoro 9 milijardi dinara, od kojih je 5,4 milijarde otišlo na vanredne izbore koji nisu ni bili potrebni, jer je vlast imala stabilnu većinu.
Zakon jasno propisuje da sva deca mlađa od 3 godine moraju da sede u sigurnosnim sedištima, a mlađa od 12 ne smeju da se voze „napred“. Stručnjaci ukazuju na to da se iza ove obaveze ne krije namera da država „trenira strogoću“, već ogromna opasnost po bezbednost dece, koje mnogi roditelji nisu ni svesni.
Za proizvodnju pod logotipom Koka Kole ili Epla, kao najprepoznatljivim brendovima danas, potrebno je izdvojiti desetine milijardi dolara. Koji su to sve zaštitni znakovi sa juga Srbije zavedeni u registar žigova i šta je to žig moguće je saznati na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu.
Po ugledu na evropsku akciju “Vožnja za žene”, koja ima cilj da skrene pažnju na problem obolevanja ženskih reproduktivnih organa od raka, slična aktivnost organizovana je i u Srbiji. Tako su ovog vikenda biciklisti-rekreativci iz Jagodine krenuli na jug, a plan je da za 8 dana pređu 600 km i na tom putu obiđu veće gradove u ovom delu zemlje.
Sa kakvim se problemima suočavaju i kako žive LGBT ljudi u Srbiji, Nišlije će moći da saznaju u Nedelji ponosa koja se obeležava od 27. juna do 2. jula. U okviru manifestacije organizatori najavljuju projekcije dokumentarnog i igranog filma, izložbu i tribinu, druženje, koncert i žurku, na raznim lokacijama u gradu.
I dok je sajt Grada Leskovca linkovan sa zvaničnom Fejsbuk stranicom i Tviterom Grada, na kojima se dnevno objavljuju gradske vesti, niški sajt umesto veze sa gradskim Fejsbukom, povezan je sa privatnim profilom gradonačelnika Niša. Pored toga, vranjski sajt nema pristup do Fejsbuka, jer je stranica ugašena, ali ima do Tvitera, dok u Pirotu nemaju ni jedno ni drugo, a i ne planiraju da otvaraju.
Za oko 2 godine u Ulici Ivana Milutinovića koja se nalazi na putu za Medoševac trebalo bi da budu izgrađeni stanovi za najsiromašnije romske porodice. Evropska unija finansira ovaj projekat sa milion evra, dok 300.000 ide iz gradske kase.
Prošle godine, prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, 55 građana Srbije bili su žrtve trgovine, a samo u januaru ove godine bilo ih je još 3, navodi se u izveštaju o identifikaciji žrtava. Iako ne barataju preciznim podacima, iz udruženja ASTRA kažu da je na području Niša situacija već nekoliko godina po tom pitanju mirnija u odnosu na ostatak države.
Mitovi da će građani Srbije izgubiti ćirilicu, da neće moći da kolju svinje i peku rakiju popularni su u narodu, kako se čulo na skupu o EU integracijama u Nišu, pre svega zbog nedovoljne informisanosti. Kako kaže Aleksandar Đorđević iz Delegacije EU u Srbiji, nijedan narod pristupanjem Evropskoj uniji ne gubi svoj identiet.
Sa prvim lepim vremenom, puni su i niški parkovi. Iako pojedini delovi grada nemaju nijedan, arhitekta Ivan Redi smatra da to nije problem, jer njihov nedostatak nadoknađuje veliki broj zelenih dvorišta. Kao veći problem on izdvaja održavanje parkova koje imamo, kao i to da ljudi shvate njihovu dragocenost.
Iza rešetaka se u većini zatvora u državama-članicama Saveta Evrope, među kojima je i Srbija, nalazi više osuđenih nego što u njima ima mesta. Time se krše ljudska prava, smatra član Komiteta za sprečavanje torture Džejms Mek Manus. Da bi se smanjila prenaseljenost zatvora, kaže Dragan Đorđević iz niškog Odbora za ljudska prava, kazna za neke osuđenike bi mogla da bude „rad u javnom interesu“.
Malo mesta za parkiranje, nedovoljno ulaganja u biciklizam, tek nekoliko staza na kojima su neretko parkirani automobili i centralne niške ulice na kojima nema dovoljno mesta da se napravi deo za dvotočkaše, pa biciklisti moraju da voze kolovozom i rizikuju bezbednost, neki su od problema sa kojima se suočavaju vozači bicikla u Nišu. Dok biciklisti kritikuju, u Gradskom veću najavljuju ulaganja u biciklizam od naplaćenih saobraćajnih kazni.
Da bi buduće turiste privukli u svoje opštine, niška Palilula i bugarski Pirdop će ubuduće raditi na razvijanju „biznis turizma“. Parama EU projekta u kome zajedno učestvuju promovisaće lokalne kulturne i istorijske potencijale, a najavljuju i interaktivne izložbe kojim će promovisati turističke atrakcije.
Ubuduće bi zaposleni u gradskim i državnim službama mogli da se obučavaju na Nacionalnoj akademiji za državne službenike, a kako kažu u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, na ovaj način građani bi imali efikasnije i profesionalnije usluge. Ipak, u Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju kažu da je ovakva ideja u suprotnosti sa strategijom reforme sistema javne uprave.
U niškom naselju Nikola Tesla, u delu gde se voda iz starog korita Nišave uliva u Kutinsku reku puno je smeća koje građani bacaju u reke, a koje se nakupilo na ušću dveju reka i za meštane, kako kažu, predstavlja ekološku bombu.
