Više praktične nastave u odnosu na teoriju, stipendije koje studentima omogućavaju da budu finansijski nezavisni i interaktivni odnos profesora prema akademcima samo su neka od pozitivnih iskustava koja su mlade Nišlije stekle studirajući u evropskim zemljama.
I dok se u zemljama Evropske unije maksimalno izbegava propisivanje antibiotika i apeluje na njihovo racionalno korišćenje, Srbija je vodeća zemlja na starom kontinentu po upotrebi ovog leka i dve trećine Srba pogrešno veruje da antibiotici leče grip i prehladu.
Prva asocijacija mladih u Srbiji na intergraciju u Evropsku uniju jeste da će, kada naša zemlja postane članica, moći da lakše putuju, nađu posao i imaju bolje uslove obrazovanja. Međutim, brinu da će nam “neko nešto nametnuti” i da ćemo izgubiti kulturni identitet.
Vest da će 1. februara putarina poskupeti za 10 odsto naljutila je mnoge vozače u Srbiji koji pitaju zašto naša zemlja ne sledi primer država u okruženju, u kojima se koriste popularne „vinjete“, odnosno naplata prema vremenu vožnje, a ne po pređenom kilometru.
Trim staza pored Nišave, nova balon sala, turistički punktovi, pokrivanje otvorenog bazena, bibliobus i još mnogo toga može biti izgrađeno i realizovano u Nišu ukoliko novac odobri Evropska unija.
Nakon što se Grad zadužio za 1,2 miliona evra za izgradnju kolektora, ustanovljeno je da je svega 11 odsto cevi funkcionalno, pa će izgradnja novog kolektora Leskovac koštati dodatnih 200 miliona dinara.
Kopredsedavajući Zajedničkog konsultativnog odbora pri Komitetu regiona Evropske unije Nišlija Dejan Jovanović i član Odbora, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, u Briselu su razgovarali sa visokim zvaničnicima EU.
Pored standardnih metoda za otkrivanje konzumiranja narkotika, Evropski centar za kontrolu droga proverava i kanalizacije u gradovima 21 evropske zemlje. London rekorder u korišćenju kokaina, a amsterdamska kanalizacija puna kanabisa.
„Srbija je na dobrom putu i to će se pokazati i otvaranjem prvih pregovaračkih poglavlja u decembru“, izjavio u Nišu predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat.
Prvoj generaciji od 10 diplomiranih studenata bujanovačkog dvojezičnog odeljenja Ekonomskog fakulteta u Subotici dodeljene su diplome,a ceremoniji su prisustvovali i šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport i predsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić.
Iako uglavnom oni koji konzumiraju marihuanu imaju stav da lake droge ne vode u zavisnost, doktor Čedomir Šagrić iz niškog Instituta za javno zdravlje kaže da lake i teške droge ne postoje, već postoje samo one koje pre ili kasnije daju svoj negativan efekat.
Iako je Niš označen kao grad na “balkanskoj ruti droge”, ni policija ni Kazneno-popravni zavod nemaju nijednog psa obučenog za traženje narkotika, što, kako kažu nadležni, otežava borbu protiv krijumčarenja narkotika.
Studija izvodljivosti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda opet će se raditi, odlučio je Grad Niš, a kako je plan da se novac za izgradnju iz EU fondova dobije 2017. godine, Nišlije će na ovo postojenje čekati još nekoliko godina.
Unos droge u niški Kazneno-popravni zavod, u prvih 9 meseci 2015. godine je 10 puta manji u odnosu na prošlu godinu. Upravnik zatvora Aleksandar Grbović kaže da su razlog za to rigorozne kontrole.
Iako najveći broj osuđenih u niškom KPZ-u robija zbog samo nekoliko grama droge čija vrednost na crnom tržištu može biti i nekoliko desetina evra, njihovo zakonom propisano trogodišnje služenje kazne državu košta preko 15.000 evra.
Od uzimanja prve vrste droge, za koju stručnjaci kažu da je najčešće marihuana, pa do prestanka konzumiranja opijata, zavisnik prođe 5 faza, a najteža je pretposlednja u kojoj ima i “skidanja na suvo”.
Nešto manje od 1.000 zavisika je tokom 10 godina “prošlo” kroz Odeljenje za narkomaniju u bolnici u Gornjoj Toponici. Ipak, čak 10 odsto njih se i po 7 puta vraćalo na ovo odeljenje, kaže načelnik Dragan Vukadinović.
Mučnine, povraćanje, razdražljivost i bolovi u mišićima neki su od simptoma apstinencijalne krize u koju upadaju zavisnici nakon što prestanu sa konzumiranjem narkotika i zbog koje često odustanu od lečenja.
Čuvari niškog KPZ-a, poučeni iskustvom sa osuđenicima koji drogu u zatvor krijumčare na najrazličitijim mestima, pregledavaju pakete do detalja, pa tako kontrolišu i dupla dna kutija, stranice novina, ali i fabrički zapakovane namirnice.
Jedan od najbizarnijih načina na koji osuđenici niškog KPZ-a unose drogu u zatvor je tako što je sakriju u analni otvor, a kada zatvorski lekar ne može da je izvuče odatle, službenici KPZ-a moraju da čekaju da osuđenik obavi veliku nuždu.
