Rezolucije koje donosi Evropski parlament mladih šalju se pred poslanike Skupštine Evropske unije, te se tako u ovom telu čuje glas mladih. Na ovaj način u EU stiže i to kakve su potrebe omladine na jugu Srbije, jer Evropski parlament mladih Srbije ima tridesetak članova i u Nišu. Upravo je zato Niš bio i domaćin Letnje akademije ove organizacije i ugostio mlade iz čitave Evrope.
Uprkos tome što je jedan od uslova ulaska Srbije u Evropsku uniju da u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24 ustoliči institucionalnu borbu protiv korupcije, mladi u Srbiji ne mogu da shvate postojanje sistema bez ove pojave. Omladina se susreće sa korupcijom još od početka školovanja, kaže doskorašnji predsednik Evropskog parlamenta mladih Srbije Marko Nedeljković.
Nezaposlenost je jedan od najvećih problema mladih u Srbiji, koji u svojoj zemlji ne vide perspektivu, pre svega zbog sistema u kome žive, složili su se učesnici debate Južnih vesti, a poručuju im da moraju da volontiraju, jer poslodavcima samo diploma fakulteta ne znači mnogo, ali i da se aktiviraju i postanu pokretači promena, poput svojih vršnjaka iz zemalja Evropske unije.
Učesnici debate će pokušati da odgovore na pitanje šta mladi koji traže posao mogu da očekuju kada Srbija postane članica Evropske unije, a emisiju “60 minuta” uživo iz studija “Južnih vesti” možete gledati večeras od 18 sati.
Novi kolektor u Leskovcu trebalo bi da bude završen do aprila 2020. godine, kada bi konačno krenulo sa radom centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Za izgradnju novog kolektora biće izdvojeno još skoro pola milijarde dinara, nakon što je stari, za koji je Grad podigao kredit od 1,2 miliona evra, proglašen neupotrebljivim.
Bespravna seča šuma veliki je problem u skoro svim zemljama sveta. I dok su u EU zakoni uređeniji, a ljudi svesniji posledica bespravne seče, u Srbiji je, osim malih kazni koje su predviđene za šumokradice, problem i što ljudi nisu svesni posledica koje nastaju neselektivnom i potpunom sečom. Samo u Jablaničkom okrugu se godišnje nelegalno poseče više od 1.000 kubika drva, što je, osim velikih finansijskih gubitaka, veoma loše za životnu sredinu.
Iako se često može čuti da su Romi u Evropskoj uniji mnogo prihvaćeniji, pre svega zato što postoje jasna pravila i dokumenti koje države članice moraju da poštuju, aktivistkinja i članica Nacionalnog saveta Roma Srbije iz Niša Marija Demić upozorava da se i u evropskim državama poslednjih godina dešavaju napadi koji su rasistički motivisani, te je zato, dodaje, za nas važniji put ka EU, nego sam ulazak.
Pancire, šlemove, dvoglede, ručne termovizijske kamere, reflektore, uređaje za protivdiverzione preglede i čitače putnih isprava – oprema je koju je Evropska unija donirala graničnoj policiji na prelazu Gradina.
Medijski sektor, kaže šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, mora da bude preobražen u skladu sa vrednostima EU. On je, gostujući u emisiji FoNeta “Kvaka 23” istakao da Vlada mora da shvati da je sloboda medija nužna u demokratskom društvu.
Godinama su gradski i opštinski konkursi za finansiranje medija na jugu Srbije sporni, kako zbog članova komisije, tako i zbog raspodele para i finansiranja uglavnom prorežimskih medija, a ovaj problem uočila je i Evropska komisija. Šefica političkog sektora u Delegaciji EU u Srbiji Nora Heirinen rekla je u niškoj Gradskoj kući da Srbija na polju slobode medija nimalo nije napredavala, te da je “neophodno da se obezbedi transparentnost finansiranja medija”.
Evropska unija će se širiti, smatra predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović, ali će se, dodaje, takva politika voditi “ispod radara”. Najveći problem je, rekao je Majstorović u emisiji FoNeta „Kvaka 23“, to što zemlje zapadnog Balkana nisu iskreno posvećene reformama.
Dečiji muzički festival “Srbija u ritmu Evrope” ove godine se održava u Nišu, zahvaljujući timu koji je prošle godine pobedio na ovom takmičenju. Sredinom juna deca iz 22 grada iz Srbije pevaće i igrati u ritmu zemalja Evrope, kao i Izraela i Australije, te su njihovi ambasadori posetili ovaj grad i upoznali se sa takmičenjem i domaćinom.
Stručnjaci iz oblasti političkih nauka, sociologije, kulture, medija, kao i predstavnici civilnog sektora govoriće sutra u Nišu, na okruglom stolu Helsinškog odbora za ljudska prava, pod nazivom „Šta znači biti građanin Evrope“.
Premda je Drugi svetski rat zvanično završen septembra 1945. godine, kako kaže niški istoričar Aleksandar Dinčić, kao Dan pobede nad nacizmom i fašizmom u Evropi, slavi se 9. maj, kada je nacistička Nemačka kapitulirala. Pored toga, u zemljama Evropske unije se ovog dana obeležava i Dan Evrope. I u Nišu će se, uz brojne programe, obeležavati ovaj datum.
Dan kada su u Drugom svetskom ratu pobeđeni fašistička Nemačka i njeni saveznici – 9. maj obeležava se kao Dan Evrope. Kroz razne kulturne manifestacije ovaj dan biće obeležen i u Nišu.
Evropski parlamentarac iz Švedske Jasenko Selimović ocenio je da Srbija „samo tone“ kada je reč o slobodi medija. Ipak, Selimović odbacuje glasine da Evropska unija toleriše pritiske vlasti na medije zarad „rešenja kosovskog pitanja“.
Oni koji naprave “selfi” sa primerom srpske i evropske kulturne baštine, mogu učestvovati na foto-takmičenju tako što će tu fotografiju do 21. maja okačiti na Instagram uz određene “haštagove”.
Poslanik partije GERB, bugarskog premijera Bojka Borisova u Evropskom Parlamentu Andrej Kovačev, kazao je da Srbija ne može da očekuje da joj se vrati Kosovo, ali i da se od nje ne očekuje da prizna nezavisnost ove teritorije.
Novinar i spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić kaže da dok država priča o pomirenju, istovremeno ne čini ništa da sankcioniše nekoga ko očigledno i direktno promoviše jezik mržnje i gazi tuđe zastave. On je ovo rekao u emisiji “Kvaka 23” u kojoj se, između ostalog, govorilo o tome da li je Šešelj mera izvesnog napretka Srbije na putu ka Evropskoj uniji.
Do Brisela dopiru glasovi o gušenju medijskih sloboda u Srbiji, navodi potpredsednica delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom Dubravka Šuica. Ako srpska vlast sama ne unapredi slobodu medija, moraće to da uradi u procesu pridruživanja, kao uslov za ulazak u EU, tvrdi Šuica.
