Specijalizovane vesti i TV intervju novinske agencije „FoNet“ na temu političkih kriterijuma koje bi Srbija trebalo da ispuni za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, a koje su startovale juče pod nazivom “Kvaka 23”, prenosiće i „Južne vesti“.
Koji su sve programi Evropske unije putem kojih mladi mogu da putuju i studiraju u inostranstvu, gde mogu dobiti informacije o njima i kako se prijaviti, teme su info-sesije koja će biti održana u nedelju 24. februara u niškom selu Vrtište.
Proizvođači i prerađivači hrane iz Leskovca i okoline najzainteresovaniji su za kupovinu novih mašina i opreme, a šansu za nabavku vide u IPARD programu Evropske unije, kojim je za poljoprivrednike iz Srbije predviđeno 230 miliona evra bespovratnih sredstava. Novac koji bi dobili puno im znači, jer bi tako, kako kažu, povećali proizvodnju i osavremenili mehanizaciju.
Sudeći po pitanjima, koja su postavljale Nišlije šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji Semu Fabriciju, oni EU vide kao instituciju koja može pomoći da se uredi Srbija. Ipak, i dalje postoje sumnje vezane za to na koji način će Unija doprineti boljem kvalitetu života, ali i kako će članstvo uticati na odnose sa Kinom i Rusijom.
S obzirom na to da se veliki broj projekata, poput Kliničkog centra i modernizacije pruge do Dimitrivgorada, realizuje parama iz kredita koji je Srbija uzela od Evropske investicione banke, ali i bespovratnim novcem, šef Delegacije Evropske unije ambasador Sem Fabrici smatra da je između Niša i EU, “dobra saradnja”.
Evropska unija pomno prati situaciju kada je reč o srpskim medijima, kaže šef Delegacije Evropske unije ambasador Sem Fabrici koji obilazi Niš i Aleksinac, i dodaje da će aprila 2018. godine objaviti niz preporuka za poboljšanje situacije u medijima.
Neizvesna budućnost, nesigurni poslovi određeni ugovorima na određeno, privremeno-povremeni rad i beznađe neke su od odlika društvenog staleža poznatijeg kao prekarijat. Za razliku od Evropske unije, gde su se preko raznih pokreta organizovale velike akcije da bi se skrenula pažnja na ovaj problem, u Srbiji, sem sporadičnih istupa, među kojima su i niški stanari, kako kaže sociolog Miroslav Ružica, nije bilo prave “pobune” prekarijata.
Predstavnici Evropske unije, prema pisanju medija, dobili su uveravanja od srpskih vlasti da Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu neće biti ni vojni ni regionalni. Brisel je, takođe, zatražio od Beograda da budući status Centra bude u “duhu pristupnih pregovora sa EU”.
Ekonomski razvoj Vranja, dosadašnji projekti i planovi dalje saradnje bile su teme razgovora ambasadora EU u Srbiji Sema Fabricija sa gradonačelnikom Vranja Slobodanom Milenkovićem. Fabrici je u Vranju i Bujanovcu obišao infrastrukturne, ekonomske i zdravstvene projekte koje finansira Evropska unija i naglasio da će ta saradnja u budućem periodu biti ojačana.
Praksa strukturiranog dijaloga, koja se u zemljama EU primenjuje već 8 godina, a podrazumeva da se mladima redovno pruža šansa da kažu ljudima na vlasti sa kojim se problemima susreću i ponude rešenja, mogla bi da zaživi i u Srbiji.
Imenovanje ratnog komandanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije i haškog osuđenika generala Vladimira Lazarevića za predavača na Vojnoj akademiji odstupa od načela EU, ocenjuje portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić i traži da politički lideri Balkana poštuju žrtve prošlih sukoba.
Nakon što su istražili kako funkcioniše obrazovanje i kultura u zemljama Evropske unije, 28 mladih iz Niša, Kruševca i Novog Pazara izabrali su ono najbolje što žele da vide u svojoj zemlji, a preporuke će proslediti donosiocima odluka.
Iako su zvanični radovi započeti još aprila ove godine, kada je predsednik SPS-a i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u predsedničkoj kampanji u Prokuplju postavio kamen temeljac za 20 stanova za izbegla i raseljena lica, izgradnja objekta počela je tek pre nekoliko dana.
Iako su putovanja u zemlje Evropske unije preko raznih programa uglavnom besplatna, mladi iz okoline Niša teško se odlučuju da se na njih prijave, kaže Milan Stojiljković iz „Grupe Kobra“. Zato će aktivisti ovog udruženja pokušati da im na direktan i praktičan način približe mogućnosti koje evropski programi nude.
Iako se nekad mogu čuti komentari da je omladina inertna i da slobodno vreme provodi uz društvene mreže ili TV, suprotno dokazuju mlade Nišlije koji se svakog vikenda druže sa mališanima na Dečijoj internoj klinici, reaguju u vanrednim situacijama, brinu o bezbednosti posetilaca javnih skupova i pomažu lekarima Hitne pomoći.
Evropski parlamentarci, predstavnici Evropske komisije i drugih institucija u Briselu, pored zabrinutosti najavljuju i da će reagovati zbog sve većih pritisaka na medije, ugrožavanja slobode govora i nepoštovanja demokratskih procedura, ali i netransparentnog sufinansiranja medijskih sadržaja u Srbiji.
Kako bi preuzeli ono najbolje iz prakse Austrijanaca u kreativnoj industriji, uspostavili saradnju i predstavili svoj potencijal, šestoro mladih Nišlija koji se bave fotografijom, dizajnom, arhitekturom, advertajzingom i kopirajtingom posetiće uskoro Grac i Beč zahvaljujući projektu „Spark“.
Do 20. oktobra je otvoren konkurs za srednjoškolce i studente koji bi da se prijave na Evropsku školu debate i narednih meseci uče o veštini debatovanja, argumentaciji i javnom nastupu, kao i o tome kako funkcioniše Evropska unija. Radionice će se održavati subotom.
Posebno opremljen kutak u niškoj Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” ubuduće će biti namenjen građanima koji bi da saznaju više o Evropskoj uniji u lokalnim sredinama. On bi trebalo da omogući svima da se bolje upoznaju sa benefitima EU – od toga kako studirati, radili ili volontirati u nekoj od zemalja.
Najveća pretnja ćirilici nije Evropska unija već mere za zaštitu ćirilice koje deo domaće političke i kulturne elite predlaže, navodi lingvista Boban Arsenijević, jer represivne mere rađaju kontrareakciju kod ljudi, a totalitarno je nametati nekome šta je njegov identitet i pismo.
