Prava borba protiv organizovanog kriminala morala bi da počne od „odstranjivanja prijateljskih kontakata vrha vlasti i ljudi sa dosijeima“, izjavio je u intervjuu FoNetu novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić, koji je najavu početka rata protiv mafije nazvao „predstavom“ i „nastavkom stare serije, koja će možda ovoga puta imati boljeg reditelja“.
Da opravdanje četvorice optuženih vođa OVK da su se “borili za slobodu” ne može biti legitimno jer je većina zločina počinjena nad civilima, nenaoružanim osobama koje nisu predstavljale vojnu opasnost ili vojnu pretnju, rekao je u intervjuu za FoNet advokat žrtava u procesu pred Specijalizovanim sudom u Hagu, advokat Aleksandar Olenik.
Da se spoljna politika u Srbiji menja kada i predsednik, što nije slučaj u SAD, te da je primetila da se populizam primio i u Americi i da se tamo, kao i u Srbiji na afere reaguje sa “Pa šta?”, upoređivala je u intervjuu „Fonetu“ upravnica Centra za američke studije Filozofskog fakulteta u Beogradu i istoričarka Radina Vučetić. Kaže i da novu normalnost u svetu određuju korona, populizam, ali i ekonomska kriza, koju najavljuje kao posledicu virusa.
Da poseta specijalnog izaslanika Evropske Unije Miroslava Lajčaka nije donela ništa novo, već je dijaloga vraćen u 2013. godinu, smatra novinar Milivoje Mihajlović. On je u intervjuu Fonetu rekao da je u interesu političara na vlasti, i u Srbiji i Albaniji, da se pregovori odugovlače što više, jer su oni u igri dok se ne donese rešenje, posle čega više neće biti potrebni.
“Borbom protiv korupcije mnogi istaknuti članovi vlasti mogli bi da budu ispred Tužilaštva”, kaže za „Kvaku 23“ direktor Centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović. Poslednji izveštaj Evropske komisije o Srbiji ocenjuje kao najkritičkiji, jer prvi put preslikava probleme i afere o kojima uglavnom govore organizacije civilnog društva i nezavisni mediji i novinari, a smatra da predsednik Srbije deklarativnim izjavama preuzima odgovornost institucija kritkovanih u izveštaju.
Najveći oblik nasilja u Srbiji je devastiranje pravne države, izjavio je u intervjuu FoNetu advokat Rodoljub Šabić i upozorio da je nasilje ponovo institucionalizovano i da je ono opasnije od fizičkog ili vaninstitucionalnog nasilja. Kako je rekao novinarki Danici Vučenić u emisiji Kvaka 23, to su osetili ljudi poput Aleksandra Obradovića, Jelisavete Vasilić, lekari koji su potpisali peticiju za smenu Kriznog štaba ili mediji i organizacije sa spiska Uprave za pranje novca, osumnjičene da finansiraju terorizam.
Da je sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine potpisan u Vašingtonu vid obećanja, ali ne i pravno obavezujuć, rekao je u emisija Kvaka 23 redovni profesor međunarodnog javnog prava na Univerzitetu u Notingemu Marko Milanović. On smatra da su dešavanja u Beloj kući izvedena tako da gode Donaldu Trampu i njegovim glasačima, a zbog predstojećih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama.
„Ne verujem da će sadašnja opozicija u Crnoj Gori formirati marionetsku vladu Aleksandra Vučića i od Crne Gore napraviti srpsku Spartu, ali ni da će Milo Đukanović u budućnosti biti crnogorski Milan Milutinović# – izjavio je u intervjuu „FoNetu“ programski direktor „Demostata“ Zoran Panović.
Da je stvar za spiskom od 57 pojedinaca, medija i organizacija civilnog društva čije podatke od banaka traži Uprave za sprečavanje pranja para, vrlo ozbiljna, naročito pravno i da iza tog spiska stoji predsednik države Aleksandar Vučić, smatra direktor Centra za istraživačko novinarstvo Branko Čečen. On je u intevjuu „Fonetu“ rekao da postoji mogućnost da je ovo prvi korak ka uvođenju zakona, poput onog u Rusiji, koji je ukinuo sve organizacije koje dobijaju novac iz inostranstva.
Da se produženim raspravama o formiranju Vlade skreće pažnja sa ozbiljnih problema sa kojima se Srbija susreće, pre svega kada je reč o epidemiji koju autoritarni milje vidi kao medijski, a ne medicinski problem, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Nebojša Vladisavljević. On je u intervjuu za Fonet rekao da formiranje vlasti za većinu građana nije bitno pitanje, jer se ništa bitno neće promeniti.
Da je sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić 2013 godine, u vreme potpisivanja Briselskog sporazuma, bio „dečko koji obećava, a da je danas dečko koji ne izvršava“, smatra predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. Dodaje da on još nije otpisan kao Boris Tadić 2010. godine, ali je u sličnoj poziciji – dao je puno obećanja, sada će se tražiti da on ta obećanja ispuni.
„Ova vlast mora da shvati da je se narod više ne plaši, da se ne plaši pretnji, zatvora, čak ni zaraze i zato je, pre nekoliko noći, došlo do izliva besa“, objasnio je u serijalu Kvaka 23 advokat Vladimir Todorić. Očekuje da ćemo do kraja ove ili sledeće godine ponovo imati izbore na svim nivoima.
Odmah po zavšetku izbora, ako je suditi po zvaničnim podacima, epidemija korone u Srbiji se drastično pogoršala, a novinarka NIN-a Sandra Petrušić smatra da su se cifre lažirale zbog izbora, te da ni sada nisu sasvim tačne. Ona je u emisiji Kvaka 23 rekla da su odluke o merama isključivo Aleksndra Vučića, da je strašno što je struka pristala da bude ispolitizovana i da je jedino rešenje izabrati novi Krizni štab, koji bi se bavio zdravljem i građanima.
Da ulazak Srbije u Evropsku uniju ne zavisi isključivo od rešavanja pitanja Kosova, smatra potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak. On je Fonetovoj emisiji „Kvaka 23“ ocenio da se građanima plasiraju nametnute interpretacije da će Srbija postati članica Unije čim reši kosovski problem i da trenutno više treba da brine o vladavini prava i demokratije. Ocenio je i da se u poslednjih 5 godina u Srbiji beleži pad demokratije, što dovodi u pitanje ulazak u EU.
Na predstojećim izborima prvi put u svom životu rediteljka Minja Bogavac neće glasati, jer kaže da ne vidi bilo kakav izbor. Napominje i da izbori u nametnutom trenutku ne mogu da promene ništa, sem da doprinesu lošijoj epidemiološkoj slici.
Iako trenutno postoje neslaganja u Demokratskoj stranci, predsednik Zoran Lutovac smatra da unutar stranke ne postoji pobuna, već rad iza kulisa pojedinaca protiv rukovodstva stranke koje želi reforme. Lutovac je u emisiji Kvaka 23 rekao da je upravo rukovodstvo DS zaslužnije što se ova politička organizacija nije raspala, naročito nakon beogrradskih izbora. Sednica Glavnog odbora stranke trebalo bi da bude održana 31. maja.
Preko Evropskog parlamenta pokušava se, posredno, odlaganje izbora, naveo je zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović u intervju Fonetu. Dodaje i da izbori zakazani za 21. jun treba da budu odloženi iz zdravstvenih razloga, ali i zato što su pravna država i sloboda medija ukinuti.
Iako su zbog vanrednog stanja uvedenog zbog epidemije virusa korona u Srbiji izbori odloženi, novinar Milivoje Mihajlović smatra da kampanja nikada nije ni prestajala. Kako je rekao u emisiji Kvaka 23, vlast će se verovatno opredeliti za bliži termin održavanja izbora jer je pandemija pokazala slabosti i šupljine sistema.
Ekonomske posledice krize, koja će uslediti zbog pandemije virusa korona, biće po radnike teže i komplikovanije, nego što su bile posledice krize 2008.godine, naveo je u intervjuu FoNetu saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović i predvideo da će „iovako siromašno društvo, biti još siromašnije“. Dodaje da je država servilna prema krupnom kapitalu.
Zbog pandemije virusa korona ceo svet je u ekstremnoj situaciji, ali je Srbija u vanrednom stanju i na polju vladavine prava, slobode medija i ljudskih prava – smatra filmski reditelj i profesor na katedri Akademije umetnosti u Beogradu Stevan Filipović.
