Svakog dana spisak profesora sa najvećih srpskih univerziteta koji podržavaju građanske proteste “1 od 5 miliona” raste. Poslednji put, kaže novinarka Tamara Skrozza, ovakva podrška javnom nezadovoljstvu građana dogodila se krajem devetesetih, a profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić smatra da je ovo početak otvorenog sukoba elite znanja i vlasti.
Velike svetske sile, poput Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država, imaće poslednju reč kada je u pitanju trajno rešavanje kosovskog problema, saglasni su funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković i Vladan Glišić iz Srpskog patriotskog saveza.
Razgraničenje koje se poslednjih meseci pominje kao rešenje kosovskog problema bi za generalnog sekretara LSV Bojana Kostreša značilo „otvaranje Pandorine kutije“, dok osnivač Udruženja građana „Istočna alternativa“ Dragan Todorović odgovara pitanjem – „kako se razgraničiti u sopstvenoj državi?“.
„Došli smo do trenutka kada je suprotstavljanje kroz institucije potpuno apsurdno, nema više nikakve svrhe i jedini način suprotstavljanja toj mašineriji je ljudski bunt“ – istakao je u emisiji „Kvaka 23“ reditelj Goran Marković.
Iako izbore priželjkuje, lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić smatra da u okolnostima koje su „patološke do nivoa ludosti“ oni nemaju smisla. Zato uzima u obzir bojkot kao opciju, ispičao je u emisija „Kvaka 23“ agencije „Fonet“, ali smatra da je potrebno dobro ga pripremiti i osmisliti.
U Srbiji se redom ukidaju institucije, a jača se kult ličnosti Aleksandra Vučića, navodi novinar „Vremena“ Andrej Ivanji, pa sve naziva antidemokratskom formom vladavine. Opozicija treba da vrati mandate u Skupštini Srbije, dodaje Ivanji, uz ocenu da vladajuća garnitura SNS projektuje agresiju u društvu.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković i istoričar Veljko Đurić Mišina u serijalu razgovora „Kosinus“ agencije „Fonet“ govorili su o različitim mogućnostima, koje bi doprinele trajnom rešavanju pitanja Kosova.
Predsednik Levice Srbije Borko Stefanović i jedan od osnivača opozicionog Saveza za Srbiju, koji je nedavno umesto na tribini u Kruševcu završio u bolnici sa krvavom košuljom, rekao je u emisiji „Kvaka 23“ da je napad na njega zapravo bio pokušaj ubistva i da u takvim uslovima nije moguće imati fer izbore.
Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „zamislio“ razgraničenje sa Kosovom i šta to u praksi znači, složili su se novinari Milan Ćulibrk i Ratko Dmitrović, niko ne zna, a prognoziraju da trenutno sporazum nije moguć i da će zamrznuti konfilkt potrajati bar još nekoliko godina.
Bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević govorio je u „Fonetovoj“ emisiji „Kvaka 23“ o ratnim zločinima i stavovima prema njima. On se osvrnuo i na nedavni intervju premijerke Ane Brnabić za „Dojče vele“, rekavši da stav premijerke „na nas baca ljagu“, te da nas “takvi stavovi vraćaju unazad”.
Dok istoričar i potpredsednik Socijalističke partije Srbije Predrag Marković kaže da bi razgraničenjem sever Kosova trebalo da pripadne Srbiji, a da enklave južno od Ibra budu autonomne, novinar i analitičar Boško Jakšić tvrdi da ideja razgraničenja nosi “veliku opasnost”. Jakšić predlaže srpskoj strani priznanje Kosova.
Profesor međunarodnog prava i akademik Tibor Varadi naveo je u emisiji „Kvaka 23“ da koncept razgraničenja podrazumeva da je Kosovo država, jer je pregovaranje o granicama moguće između država. Dodaje i da je secesija Kosova protivna međunarodnom pravu, ali misli da Kosovo „de facto“ nije deo Srbije.
Dok lider Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović kaže da bi eventualnim priznanjem Kosova pola srpske kulture, od Gorskog vijenca do epskih pesama, bilo bačeno u đubre, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja ističe “čudnom” činjenicu da na Kosovu Albanci čine 90% stanovništva, a da Srbija insistira da im nametne svoje zakone.
Lider Dveri Boško Obradović u razgovoru za serijal „Kosinus“ kaže da ideja razgraničenja pre svega podrazumeva priznanje nezavisnog Kosova i da kako god da se razgraničimo, iza te granice će neki Srbi ostati van teritorije Srbije. Ipak, za predsednicu Upravnog odbora Centra za evroatlantske studije Jelenu Milić razgraničenje je „najpragmatičnije rešenje“.
Sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ne može se razgovarati o slobodnih izborima, kaže poslanica Marinika Tepić, a ne misli ni da će Vučić reći da je opozicija u pravu jer bi onda i „do sad poštovao zakone nad kojima se zakljinjao“. Tepić navodi i da će zahtevi za fer izbornim uslovima biti upućeni nadležnim institucijama, a u emisiji „Kvaka 23“ dodaje i da se razmišlja o bojkotu.
„Svaki sporazum Srba, Albanaca, Beograda, Prištine, Kosova, Srbije, kako god da to zovemo, neće moći da se realizuje bez garancija velikih sila, SAD, EU, Rusije i Kine“, tvrdi nekadašnja potpredsednica Vlade Srbije i bivša ministarka za EU integracije Suzana Grubješić, u emisiji „Kvaka 23“.
Dok dramski pisac i profesor FDU Nenad Prokić kaže da je osim dogovora i priznanja bilateralnih odnosa dve države, sve ostalo zamrznuti konflikt koji opterećuje Srbiju, narodni poslanik Đorđe Vukadinović kaže da je za rešenje kosovskog problema „bolji takozvani zamrznuti konflikt od takozvanog sporazuma“, jer je on suštinski diktat, odnosno ispunjenje nečijih obećanja nekome.
Dok poslanik Srpske napredne stranke Zoran Dragišić navodi da je razgraničenje Srba i Albanaca realno rešenje, urednik Geopolitike Slobodan Erić tvrdi da takva opcija znači cepanje Srbije. Sporazum s Prištinom prošao bi na referendumu u Srbiji jer, kako kaže Dragišić, narod veruje predsedniku Aleksandru Vučiću, a Erić tvrdi da ova generacija nema moralno pravo da odlučuje o Kosovu.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kajl Skat naveo je da neće podržati sporazum između Beograda i Prištine koji bi destabilizovao region i stvorio probleme, a iako u emisiji „Kvaka 23“ nije direktno odgovorio na pitanje o članstvu Kosova u Ujedinjenin nacijama, bio je jasan da SAD priznaju njegovu nezavisnost i da bi bilo važno „da Kosovo dobije legitimitet i međunarodno priznanje u UN, koje zaslužuje“.
Bitnije od rešenja kosovskog problema, koje i nije rešenje jer se ne poštuje nepromenljivost granica, je pomirenje dva naroda koja su u konstantnom istorijskom sukobu, rekao je jedan od osnivača opozicionog Saveza za Srbiju Dragan Đilas.
