Nišlijka Biljana Stojanović, koja je osmislila i napravila piktoknjigu „Tri praseta“ za decu sa autizmom, dobila je nagradu „Grand prix“ organizacije “Žute pantalone” za najbolju inkluzivnu igračku u Srbiji u 2024. godini.
Zainteresovani građani, a posebno roditelji dece sa invaliditetom, predstavnici udruženja, nastavnici, učitelji, pedagozi, psiholozi i aktivisti mogu da se uključe u razgovor na temu inkluzije i inkluzivnog obrazovanja u okviru zbora građana koji organizuju Udruženje “Nauči me” i Gradska opština Medijana. Zbor će se održati u utorak, 10. decembra, od 16 do 19 sati u sali Opđtine Medijana.
Lazar Živković ne hoda i koristi elektromotorna kolica, ali mu to ne predstavlja nikakvu barijeru da se školuje, jer je učenik petog razreda OŠ „Desanka Maksimović“ iz niškog sela Čokot, jedne od 4 škole u Srbiji koje su najbolji primeri dobre prakse u primeni inkluzivnog sistema obrazovanja.
Ideja neformalne grupe “InkluzivNI” i organizacije “Dan” je otvaranje prvog inkluzivnog kluba za mlade, a prvi korak ka tome biće replika kluba na otvorenom, gde bi mladi sa autizmom i smetnjama u razvoju aktivno učestvovali u različitim radionicama sa svojim vršnjacima. Prve radionice biće održane u subotu, 21. septembra, u 12 sati u parku Čair.
Kako bi obezbedili bolje uslove i olakšali porodicama koje imaju decu sa invaliditetom ili sa smetnjama u razvoju, lokalna samouprava u Prokuplju po drugi put ove godine raspisala je tender za usluge socijalne zaštite „Lični pratilac deteta“, za koju se iz gradske kase izdvaja 14.934.233 dinara. Ova usluga namenjena je deci kojoj je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu, kao što su kretanje, održavanje lične higijene, hranjenje, oblačenje i komunikacija sa drugima i trajaće od 1. septembra 2024. godine do 30. juna 2025. godine.
Jedan od najmlađih sportskih klubova u Srbiji Džudo klub Palilulac iz Niša želi da projektom „Džudo za sve“ omogući inkluzivne treninge za svu decu, uključujući i decu sa autizmom, slepilom i Daunovim sindromom, ali mu je za potrebno 740.000 dinara. Treninzi bi počeli na jesen, a svi koji žele, mogu uplatiti donaciju.
Kako bi obezbedili bolje uslove i olakšali porodicama koje imaju decu sa invaliditetom ili sa smetnjama u razvoju, lokalna samouprava u Prokuplju je raspisala tender za usluge socijalne zaštite ”Lični pratilac deteta”. Ta usluga je namenjena deci kojoj je potrebna podrška za zadovoljenje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, a procenjena vrednost posla je 5.882.400 dinara bez PDV-a.
Deca koja nastavu pohađaju po inkluzivnom modelu ne mogu u školu jer nemaju pratioce, kažu njihovi roditelji koji su se okupili ispred Gradske kuće. Prošle godine Grad Niš, čija je to zakonska obaveza, plaćao je lične pratioce za dvadeset dvoje dece. Ove je povećan broj dece, odnosno pratilaca veći, ali je iznos ostao isti. Posao je dobila firma „Niveus“, ali su dobili i novi izazov – kako da isti novac raspodele na više ljudi, pa kažu od posla odustaju.
Usluge pomoći u obezbeđivanju hrane koja uključuje po potrebi i nabavku namirnica, obezbeđivanje gotovih obroka, pripremu lakih obroka, osvežavajućih napitaka, pomoć pri hranjenju, kao i pomoć u održavanju lične higijene i higijene stana, plaćanje računa samo su neke od aktivnosti koje će biti realizovane tokom projekta “Pomoć u kući” kojim će biti obuhvaćeni svi građani sa teritorije Prokuplja, uključujući i i one iz seoskih sredina koji nisu u mogućnosti da se sami staraju.
Uslovi i kvalitet života za 65 žitelja romskog naselja Mala Guba, od kojih je 45 maloletno, od danas će biti mnogo bolji i kvalitetniji jer se 12 najugroženijih porodica ovog dela divljeg naselja u Prokuplju uselilo u nove kuće. Objekte pojedinačne površine od oko 60 kvadrata finansirala je Evropska unija sa oko 1,3 miliona evra, uz učešće i pomoć Grada Prokuplja na prikupljanju potrebne dokumentacije i radove na infrastrukturi.
Kako bi romskoj zajednici, u kojoj se 78 odsto populacije suočava sa rizikom od siromaštva, pomogli da se intergriše i nađe mesto na tržištu rada, kako kažu u niškoj Opštini Crveni Krst, otvorili su “Klub za zapošljavanje Roma”. Plan je da organizuju obuke i pomognu Romima da osnuju zadrugu sa održivom poslovnom idejom.
Pomoć u učenju sa fokusom na pripremu testa za malu maturu kroz dodatne radionice iz srpskog jezika, matematike, fizike, hemije, biologije, istorije i geografije, dobiće 90 deteta romske nacionalnosti iz Vladičinog Hana i Surdulice, uzrasta od petog do osmog razreda. Ideja je da romska deca, posle osnovne, upišu i srednju školu i nastave dalje svoje školovanje.
Da često odustanu od konkursa za posao zbog svoje etničke pripadnosti, zbog čega je veliki broj nezaposlenih, kažu Romi koji žive u Leskovcu. Iako nemaju problema sa sistemskom diskriminacijom, jer imaju podršku lokalne samouprave, neretko bez posla ostanu kod privatnika.
U Srbiji, prema zvaničnim podacima živi 147.000 Roma, a više od 70 % njih nema posao, što je jedan od najvećih problema ove zajednice, smatraju članovi mobilnih timova koji se bave njihovom inkluzijom. Deo problema, smatraju, može se rešiti raznim inicijativama o kojima su razgovarali timovi iz Leskovca, Vranja i Bujanovca.
Kako bi uspešnije i brže pružali podršku romskim porodicama kojima je to potrebno, mobilni timovi iz Niša, Doljevca, Pirota, Vlasotinca, Lebana, Aleksinca, Vladičinog Hana i Surdulice dobili su nove automobile i laptop računare. Opremu su timovi dobili kroz program “Podrška EU inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma”.
Timovi sastavljeni od osnovaca sa i bez smetnji u razvoju iz 12 gradova Srbije, među kojima i Niša, Pirota, Vranja i Leskovca, treniraće i nadmetati se u odbojci i boćanju. Projekat Specijalne Olimpijade Srbije “Igramo Zajedno! Učimo Zajedno!” trajaće naredne tri godine, a prema mišljenju učesnika inkluzija u sportu je najbolji način za razbijanje barijera među decom.
Kako biti lični pratilac deci sa smetnjama u razvoju i pružiti im podršku u učenju, napredovanju i uključivanju u grupu vršnjaka, kao i koje su zakonske odrednice u vezi sa ulogom pratilaca, samo su neke od tema obuke koju prolazi 26 ljudi iz Prokuplja koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Iako se često može čuti da su Romi u Evropskoj uniji mnogo prihvaćeniji, pre svega zato što postoje jasna pravila i dokumenti koje države članice moraju da poštuju, aktivistkinja i članica Nacionalnog saveta Roma Srbije iz Niša Marija Demić upozorava da se i u evropskim državama poslednjih godina dešavaju napadi koji su rasistički motivisani, te je zato, dodaje, za nas važniji put ka EU, nego sam ulazak.
Među 10 opština u Srbiji, koje su izabrane da budu deo programa čiji je cilj poboljšanje socio-ekonomskog položaja romske populacije u lokalnim zajednicama, kao i formiranje institucionalnih mehanizama za njihovu inkluziju, kako su saopštili iz Ministarstva rada, našle su se i 4 opštine sa juga Srbije.
Iako se na nivou cele države sprovode različiti projekti i programi koji manjinskim zajednicama, naročito romskoj populaciji, pomažu da se uključe u većinsko društvo, prema rečima eksperta za socijalnu inkluziju Brankice Jeremić, problemi često leže u nekontinuiranom radu sa ovim zajednicama. To nije slučaj u Evropskoj uniji gde su prava manjina regulisana i posebnim konvencijama.
