Duže od mesec dana građani Blaca ne koriste vodu iz gradskog vodovoda za piće zbog povećanog prisustva mangana, a u međuvremenu je u toj opštini uvedena i vanredna situacija. Građanima se preporučuje da vodu iz gradskog vodovoda koriste isključivo za sanitarno-higijenske svrhe.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, najčešćeg malignog tumora kod žena u Srbiji, obeležava se 20. marta svake godine. U niškom Domu zdravlja prošle godine otkriveno je 520 novih slučajeva karcinoma dojke, a iz Instituta za javno zdravlje podsećaju da su šanse za izlečenje velike kada se bolest otkrije u najranijoj fazi.
Oni koji u Nišu treba da se testiraju na humani papiloma virus (HPV), najčešći uzročnik raka grlića materice i penisa, moraju to da urade kod privatnika za oko 7.000 dinara, pošto Institut za javno zdravlje nema testove. Razlog je propala javna nabavka, kao i to što nova još nije raspisana. Iz te ustanove tvrde da će ponovljeni postupak biti gotov krajem februara.
Značaj muzike, plesa i folklora za očuvanje i unapređenje mentalnog i fizičkog zdravlja, prepoznati kao važni za ljude koji žive u gradovima, pa će zato Dan zdravih gradova, koji se obeležava 20. maja imati slogan “Muzika i ples – čuvari zdravlja i iscelitelji”.
Ukoliko primetite da se osoba povlači u sebe, ne interesuje se za uobičajene aktivnosti, ima promene u apetitu ili poteškoće sa spavavanjem, pokrenite razgovor sa tom osobom, pitajte je kako se oseća, recite joj da je u vas sigurna i ne pokazujte nervozu, neki su od saveta za postupanje i reagovanje na traumatične događaje koje je dao Institut za javno zdravlje Srbije.
Nakon što je rekonstruisan ulicni deo fasade, niški Pasterov zavod kao jedna od prvih zdravstvenih ustanova na Balkanu dobija i novi krov koji je, kako kažu iz Zavoda za zaštitu spomenika, bio najugroženiji
Koncert Patrijaršijskog hora Ruske pravoslavne crkve koji je trebalo da se održi u utorak, 26. oktobra, u niškom Svetosavskom domu otkazan je zbog epidemiološke situacije.
Zbog jednog deteta kome je potvrđen virus korona, ostala iz grupe u niškom vrtiću od prošle nedelje su u izolaciji, pa roditelje brine što su i zdravi mališani van kolektiva i zbog posla nemaju kome da ih ostave, a potvrde o izolaciji neki još nisu dobili. Po proceduri, druga deca iz iste porodice mogu dalje u vrtić, navode roditelji i traže objašnjenje, ali nadležni ne odgovaraju. Ministar zdravlja kaže da se menjaju na dnevnom nivou.
Broj kupača na bazenima Sportskog centra „Čair“ protekllih dana obara rekorde, svakodnevno imaju od 2.500 do 3.000 kupača, a pre nekoliko dana prodato je 3.150 karata. Bez obzira na veliki broj posetilaca, prema rečima Direktorke Branke Aranđelović, poštuju se sve epidemiološke mere. Temperature od skoro 40 stepeni u hladu i to što je “Čair” trenutno jedini veliki otvoreni bazen u Nišu, doprinose velikoj posećenosti tog kompleksa.
Devet dana nakon što je u niškom Gerontološkom centru ponovo prijavljena epidemija korone, zaraženo je 16 korisnika i 7 zaposlenih, navodi dr Ivana Janićijević, epidemiolog Instituta za javno zdravlje Niš.
Institut za javno zdravlje „Batut“ objavio je operativni plan za imunizaciju protiv kovida u Srbiji, koji bi trebalo da ima 3 faze koje bi obuhvatile oko 50 odsto stanovništva. U prvoj fazi trebalo bi da bude vakcinisano 720.600 osoba.
U Gerontološkom centru Niš virus kovid 19 potvrđen je kod jednog korisnika i jednog zaposlenog, odgovor je niškog Instituta za javno zdravlje na pitanje o stanju u ovom centru koji je od juče na spisku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao jedna od ustanova u kojoj ima zaraženih koronom.
U niškom Gerontološkom centru, iz kojeg je u prvom talasu korona virusa oko 50 korisnika preminulo, opet ima obolelih od kovida 19. Ovaj centar je na spisku Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, jer je jedna od ustanova u kojima ima zaraženih, ali podatak o tome koliko ih je, kao i koliko je među njima zaposlenih, a koliko korisnika, niko od nadležnih ne daje.
U specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici, koja je u aprilu imala oko 50 pacijenata zaraženih kovidom, i sada ima te infekcije. Direktor Milan Stanojković kaže da je reč o “nekolicini pacijenata sa lakšom kliničkom slikom”, a zaposleni tvrde da ih je bar 20, među njima i dvoje njihovih kolega. Od odgovornih Iz Instituta za javno zdravlje nema odgovora na pitanja o situaciji u ovoj ustanovi.
Niški Institut za javno zdravlje u vreme pandemije obrađivao je uzorke testiranih na koronu iz Nišavskog i Topličkog okruga i procenat pozitivnih je za skoro 5 punih meseci 16,6 %. Iako u drugom piku prvog talasa, kako kažu, beleže porast broja pozitivnih, on je manji nego što je to bilo u prvom naletu korone.
Laboratorija za obradu testova na koronu “Vatreno oko” u kojoj je najavljeno da će moći da se testira 1.000 građana dnevno, otvorena je u prisustvu državnog i gradskog vrha i predstavnika kineske ambasade.
Građani koji žele da se testiraju na virus korona na lični zahtev to mogu učiniti u zavodima za javno zdravlje u Nišu, Pirotu i Vranju, cena je 6.000 dinara, preporuka je da se zakaže, ali u nekim gradovima ni to nije obavezno. U niškom Insitutu za javno zdravlje od subote do danas testiralo se 228 građana, a uglavnom su to oni koji putuju u inostranstvo ili su se vratili u Srbiju, dok je manje onih koji to rade iz drugih razloga.
Poslednji podaci Instituta za javno zdravlje pokazuju da je na jugu Srbije najviše zaraženih u Nišu – 1.158. U vrhu su i Leskovac i Aleksinac sa 222, odnosno 180 obolelih, dok je virus korona najmanje prisutan među stanovnicima Crne Trave, gde je svega jedan pozitivan.
Srbija je kupila novih 90.000 tetsova na virus koronu, od kojih je, navode u Vladi, 30.000 namenjeno stanovnicima juga Srbije i oni će ići u Niš. Kako bi se što više uzoraka analiziralo, Vlada je najavila i izgradnju montažne laboratorije u Nišu, ali ona će, kažu, biti gotova za mesec i po dana.
Svakog sedmog dana u aprilu obeleževa se Svetski dan zdravlja, a ove godine posvećen je medicinskim sestrama i babicima, značaju usavršavanja i njihovom nedostatku u zdravstvenom sistemu. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će do 2030. godine u svetu biti potrebno još 9 miliona medicinskih sestara i babica. U Srbiji trenutno ima 85.347 medicinskih sestara i tehničara.
