Za stolovima kafana u Aleksincu mogu se još čuti priče o tome kako su se u nekadašnjim krčmama i bifeima, kojih je sredinom 19. veka u ovoj varošici bilo čak 36, uz čašu vina ili rakije kovali ustanički planovi i pomerale državne granice.
Svrljiški odlomci jevanđelja nastali u 13. veku, a potom pronađeni 1866. godine u crkvi u selu Izvor, pokazuju da su osim u Resavskoj školi, možda čak i dva veka ranije, neki monasi i prepisivači radili u okolini Svrljiga.
Nekada pod kaldrmom, a sada prepoznatljivim mermerom, sokobanjska promenada je vekovima unazad bila centar zbivanja, oduvek je predstavljala srce sokobanjskog turizma, a banjski radio imao je i emisiju sa tim imenom.
Nadomak Sokobanje, u predivnom prirodnom okruženju Ozrena, smešten je manastir Jermenčić o čijem se postanku i dalje nagađa, mada se pouzdano zna da je podignut 1392. godine i posvećen svetim arhangelima Gavrilu i Mihailu. Nakon dosta vremena on se opet obnavlja.
Povodom stogodišnjice stradanja sveštenika i monaha niške eparhije u Prvom svetskom ratu, koje se dogodilo u dolini Jankine padine kod sela Kremenica blizu Bele Palanke, u sredu 11. novembra u Sabornoj crkvi biće održan spomen na sveštomučenike.
Manastir Svetog arhangela Gavrila iz doba Nemanjića koga je, kaže legenda, podigao Sveti Sava, čuva uspomenu na nestalo selo Rašinac. U njemu su leta provodili kraljevi, lek pronalazili bolesni, a do pre samo neku godinu bio je dom vukovima i lisicama.
Kako je izgledala vladavina cara Nikolaja Drugog Romanova i kakva je bila politika na Balkanu u to vreme recitalima će javnosti predstaviti osnovci niške i ruske škole na zajedničkom video času kakav još nije održan ni u Srbiji, ni u Rusiji.
Oni koji žele da čuju nešto više o vazdušnom sukobu između Sovjeta i Amerikanaca koji se zbio iznad Niša 1944. godine, mogu prisustvovati predavanju na temu “Niški incident” u ponedeljak 9. novembra u projekcionoj sali Logora “12. februar”.
U knjizi “Znameniti Vranjanci” Ljubice Zdravković Džonov opisano je 18 ličnosti koji su na svoj način stvarali istoriju Vranja od druge polovine 19. do druge polovine 20. veka. Promocija knjige biće održana u novembru.
Simboli Prokuplja bez kojih je ovaj grad sada nezamisliv – Hisar i Savićevac, pre jednog veka bili su golet koja je zahvaljujući lekaru Aleksi Saviću pošumljena i uređena i postala omiljeno šetalište Prokupčana sa čijeg vrha je najlepši pogled na grad.
Nekada se smatralo da kuća u Prokuplju koja nema vinograd nije na glasu, umesto vina pio se kominjak, a ispred “Prokupca” su danima čekale kilometarske kolone kola da prodaju grožđe. Vinogradarstvo je u ovom kraju utihnulo 70-ih, a sada se ponovo “budi”.
