Povodom 9. juna, Međunarodnog dana arhiva, Vranjanci će u četvrtak i petak u kamernoj sali Pozorišta moći da posete dve tribine na kojima će istoričari iz Beograda i Niša govoriti o 20. veku u Srbiji, kao i savremenoj istoriji. Ulaz na obe tribine je besplatan.
Kakva je bila programska koncepcija Radija Niš 18. aprila 1974, kako je izgledala izgradnja Glavne autobuske stanice, koliko su koštali kolači i piće i vreme nemačke okupacije 1941, ko je bio prvi dobrovoljni davalac krvi tokom Drugog svetskog rata u Nišu, kada je bio prvi biciklistički skup u Nišu, kako su niške novine izveštavale, kako se slavio Prvi maj, a kako se dočekala Štafeta mladosti, može se videti na fotografijama i isečcima iz novina na izložbi u centru Niša. Autor izložbe Istorijskog arhiva Igor Rakić ističe da je ideja bila da se prikaže svakodnevni život Niša, a da ima dosta zanimljivosti.
Od praistorije, preko antičkog perioda, srednjeg veka, osmanske ere do herojske epopeje oslobodilačkih i svetskih ratova, važnost arheologije i istorije prepoznavali zaljubljenici u starine, koji su pre 90 godina darivanjem tih predmeta omogućili nastanak niškog Narodnog muzeja, koji je nedavno izložio te predmete, kako bi se zahvalio svojim sugrađanima koji su pomogli osnivanje Muzeja.
Tajanstveni svet podzemlja, katakombe, tuneli i skriveni prolazi ispod Kalemegrada i Petrovaradinske tvrđave godinama unazad dostupni su građanima i turistima širom sveta od čega ti gradovi, između ostalog, prihoduju. U Nišu je situacija potpuno drugačija, pa osim što nije iskorišćen taj turistički potencijal, tuneli unutar bedema niške Tvrđave potpuno su zanemareni i u njima se umesto istorije jednog doba mogu videti slika i prilika kako nadležnih, tako i dela građanstva. Tvrđava nikada nije do kraja istražena, a kulturno nasleđe koje je sačuvano, našlo se u senci nemara.
Mnogi ugostiteljski objekti, znamenite ličnosti, vlasnici zemljišta, kao i urbane priče i legende pretvorene su u nazive niških krajeva i naselja, koji su se održali do danas, iako mnoga obeležja više ne postoje. Novinar i publicista, koji je pisao o starom Nišu, Ljubiša Sokolović smatra da su imena davana iz praktičnih razloga, pre svega zbog orijentacije meštana, a prenosili su se generacijski.
„Omladinka“, „Jastrebac“, „Nitex“, „Mašinska“, „Elektronska“ i „Duvanska industrija“ – samo su neke od firmi čija je dokumentacija smeštena u depoima Istorijskog arhiva u Nišu. Zaposleni kažu da su samo prošle godine izdali oko 1.500 uverenja o radnom stažu, a da tek treba da preuzmu građu „Građevinara“. Građani traže i projektnu dokumentaciju zbog legalizacije, pa je u 2022. izdato oko 1.000 tih uverenja. Tako je posla za arhiviste sve više, a na policama mesta sve manje.
Krajem februara 1963. godine, nakon klizišta koje je pokrenulo otapanje snega na južnim padinama Stare planine, deo planine blokirao je reku Visočicu koja je napunila kotlinu i potopila pirotsko selo Zavoj sa preko 1.500 stanovnika. Nije bilo žrtava, a meštani su se raselili i formirali naselje bliže Pirotu, nazvavši ga Novi Zavoj, da bi celo selo u potpunosti nestalo pod vodom izgradnjom brane krajem osamdesetih godina prošlog veka.
U Amerikansko-srpskom domu za ratnu siročad u Vranju i Domu za ratnu siročad u Sremskoj Kamenici odraslo je na stotine dece koja su tokom Prvog svetskog rata ostala bez roditelja. O njima su brinule Amerikanka Helen King i Srpkinja Darinka Grujić.
Prva Amerikanka koja je obukla uniformu srpske vojske i ponela čin narednika, bila je medicinska sestra iz Njujorka Rut Farnam. Nesebično je pomagala narodu Srbije, a o ratu i stradanju Srba napisala je i knjigu. Uz to je bila i prva žena koja je kročila na oslobođenu teritoriju tadašnje Kraljevine Srbije.
Na dan kada su srpski vojnici 1878. godine po drugi put u mesec dana ušli u Kuršumliju i konačno je oslobodili nakon 424 godine vladavine Osmanlija, u parku Topličkog ustanka će se 19. januara od 11 sati održati parastos oslobodiocima Kuršumlije kod jedinog spomenika u Toplici podignutog u čast stradalima u borbama sa Turcima.
Otvoren najpre davne 1884. godine kao prizemna gostiona, svoj današnji izgled i spratnost dobio je nakon rušenja stare i izgradnje nove zgrade 1926. godine, pirotski hotel Nacional godinama je bio ugostiteljski objekat koji je trajao najduže. U 20. veku u tom objektu bili su i trgovačke radnje, a danas se u prizemlju zgrade nalazi privatna banka.
Poreklom iz Ivanjice, ali sticajem okolnosti rođen u Beloj Palanci – Božidar Boško Petrović istorijska je ličnost za koju je retko ko čuo u tom malom mestu na jugu zemlje. Komunista, antifašista, fudbaler i reprezentativac Jugoslavije, ratni pilot koji je poginuo u Španskom građanskom ratu na strani republikanaca, nema nikakvo obeležje u Beloj Palanci, a po njemu danas nose naziv ulice u Beogradu, Novom Sadu i Ivanjici, a svoje obeležje ima i na stadionu Partizana.
Kako je izgledao život rimskih legionara i srednjevekovnih vitezova Nišlije i turisti moći će da vide na izložbi „Od legionara do viteza: koji si tip?“, u holu Istorijskog arhiva Niš.
Razglednice, karikature, plakati, novinski tekstovi i crno-bele fotografije zavejanog Niša – sve to izloženo je na šetalištu kod Gradske kuće, u okviru postavke “Niš zimi” koju je pripremio Istorijski arhiv. Autor Igor Rakić kaže da time žele da starije podsete, a mladima pokažu kako je grad nekada izgledao.
Premijera filma ”Bilo jednom u Srbiji”, u kome je prikazan razvoj Leskovca između dva svetska rata i kako je taj grad dobio nadimak ”Srpski Mančester”, prikazana je početkom marta, a da će priča o zlatnom dobu Leskovca dobiti nastavak potvrđeno je danas, nakon što je Gradsko veće donelo odluku da iz gradske kase za nastavak snimanja bude izdvojeno još 15 miliona dinara.
Drugi tom zbornika dokumenata Zapisnici sa sednica suda pirotske opštine između dva svetska rata izašao je iz štampe, a u njemu se nalaze dokumenti iz prvih godina četvrte decenije prošlog veka, koji svedoče i promenama u opštinskoj upravi, ljudima koji su vodili grad, idejama koje su imale modernizacioni karakter i promenama koje su jednu orijentalnu varoš transformisale u moderan grad.
Nakon Beograda, i Niš bi mogao da dobije spomenik Stefanu Nemanji, na inicijativu Udruženja stvaralaca Niša “Car Konstantin”. Ideja je da on bude izgrađen u porti Pantelejske crkve, a inicijatori kažu da čekaju saglasnost nadležnih i da žele da daju deo novca za spomenik, kako navode, najpoznatijem Nišliji po ubeđenju.
“Da ih nema, ovaj naš ljudski svet bio bi uveliko osiromašen, hvala macama što postoje za nas” – kaže niški profesor istorije umetnosti u penziji Kamenko Marković, koji čuva skoro 30 mačaka. Sve su vakcinisane, sterilisane i uvek site, a u tome mu pomaže komšinica. Njegova velika ljubav je i holandski slikar Rembrant, kome je posvetio više od pola veka života.
Minirajući most kod Tvrđave u centru, na današnji dan 1918. godine, Nemci su se povukli iz Niša, a Moravska divizija uspela je da oslobodi grad. Uz povike „Živeli junaci“ u Niš su par dana kasnije stigli odredi francuskog generala Šarla Tranijea i prestolonaslednik Aleksandar, uz pratnju Vojvode Živojina Mišića.
Od Prahova do Jadranskog mora, zamišljena kao deonica Transbalkanske železnice, najteža deonica od Niša do Knjaževca duga 68 kilometara svečano je otvorena pre jednog veka – 15. avgusta 1922. Danas, nakon 2,5 godine od rekonstrukcije najlepše deonice preko Svrljiga i Niševačke klisure, pruga nije u funkciji celom dužinom jer se sada radi deo od Matejevca do stanice Niš.
