Razglednice iz 19. veka, fotografije niškog sporta, zbirka memoranduma i drugi vredni dokumenti i artefakti koje poseduje Niški istorijski arhiv, biće prikazani na izložbi „Da li ste znali?“ koja će biti otvorena u petak, 31. maja u 12 sati ispred zgrade Arhiva u Tvrđavi.
Kao i ove godine, Uskrs 1937. godine bio je poečtkom maja, tačnije 2. maja. Tih prazničnih dana, za razliku od današnjih, nije bilo neradno za pozorište i bioskope u Nišu što je pokazao niški list Revija koji je 1937. godine objavio raspored dnevnih i večernjih predstava u Pozorištu i koji su se filmovi mogli pogledati u bioskopima „Evropa“ i „Car“.
Muzejski predmeti, novčići, nakit, preslica, fotografije i dokumenta – samo su deo kofera koji Narodni muzej Niš donosi u učionice niških škola i vrtića, a kako bi najmlađima približio šta je to muzej i upoznao ih sa nekim delom istorije. Đaci obilaze i postavke u objektima Muzeja, gde iz prve ruke uče o tome šta rade kustosi i da li su sve stare stvari vredne da se čuvaju u muzeju.
„Bila je to pobeda bez reprize. Bila je to katarza jedne generacije koja je postigla mnogo više nego što se očekivalo“, napisao je u svojoj knjizi Kad je Evropa strepela Milovan Drda Obradović, kapiten generacije Radničkog koja je na današnji dan, 7. aprila 1982. godine pobedila Hamburger rezultatom 2:1 (0:0) u prvom meču polufinala Kupa UEFA pred oko 25.000 gledalaca na niškom stadionu „Čair“. Bio je to najveći evropski uspeh „Reala sa Nišave“ koji danas u Nišu igra sa Voždovcem u 29. kolu Superlige.
Radnici sa železnice, iz Fabrike duvana, ali i građanstvo i svi koji nisu mogli ili želeli da prihvate pristupanje Trojnom paktu, tog 27. marta 1941. godine krenuli su iz svih delova grada ka centru Niša. Dok su Beogradu trajale demonstracije uz parole „Bolje rat nego pakt“ i „Bolje grob nego rob“, u Nišu su se vijorile zastave i bili održani zapaljivi govori kod Oficirskog doma, Sokolane i u drugim delovima grada, podseća Istorijski arhiv u Nišu.
Koliko se cene osnovnih životnih namirnica, ali i tekstila i gvožđa iz 1924. godine razlikuju od onih današnjih može se videti iz novinskog teksta u „Privrednom listu“ Niške trgovačke omladine.
U susret obeležavanja dana proboja logora na Crvenom Krstu, večeras će u prostorijama Zeleno-levog fronta u Dušanovoj ulici u Nišu od 19 sati biće prikazan dvodelni dokumentarni film o spomeniku na Bubnju Priča o slobodi Vladimira Đorđevića. Nakon filma publika će moći da o antifašističkom nasleđu Niša razgovara sa samim rediteljem.
Građani Kuršumlije će i ove godine obeležiti 146 godina od dana kada su srpski vojnici po drugi put u mesec dana 1878. godine ušli u Kuršumliju i oslobodili je nakon 424 godine vladavine Osmanlija. Parastos oslobodiocima Kuršumlije od Turaka održaće se u petak, 19. januara u parku Topličkog ustanka u 11 sati.
Bogato ukrašena jelka, sijalice, kao i brojni ukrasi na prozorima i vratima, nešto su što je slika u većini stanova i kuća pred novogodišnje praznike. Sve ovo postalo je mnogo dostupnije nego što je bilo pre 60 godina, kada su jelke bile veoma skupe, pa su Nišlije svoje domove ukrašavale grančicama prirodnih jelki i borova, kao i svežim cvećem.
Umesto stare kuće na adresi Mačvanska 13 u Nišu nići će zgrada sa četiri sprata, visine 20 metara, pošto je investitor „South Hill Studio“ dobio građevinsku dozvolu i već srušio veći deo objekta. Iz Zavoda za zaštitu spomenika dali su odobrenje, iako navode da kuća ima arhitektonske i istorijske vrednosti. Investitor kaže da su im lokaciju sami ponudili bivši vlasnici i da će fasada biti sačuvana i restaurirana.
Povodom 9. juna, Međunarodnog dana arhiva, Vranjanci će u četvrtak i petak u kamernoj sali Pozorišta moći da posete dve tribine na kojima će istoričari iz Beograda i Niša govoriti o 20. veku u Srbiji, kao i savremenoj istoriji. Ulaz na obe tribine je besplatan.
Kakva je bila programska koncepcija Radija Niš 18. aprila 1974, kako je izgledala izgradnja Glavne autobuske stanice, koliko su koštali kolači i piće i vreme nemačke okupacije 1941, ko je bio prvi dobrovoljni davalac krvi tokom Drugog svetskog rata u Nišu, kada je bio prvi biciklistički skup u Nišu, kako su niške novine izveštavale, kako se slavio Prvi maj, a kako se dočekala Štafeta mladosti, može se videti na fotografijama i isečcima iz novina na izložbi u centru Niša. Autor izložbe Istorijskog arhiva Igor Rakić ističe da je ideja bila da se prikaže svakodnevni život Niša, a da ima dosta zanimljivosti.
Od praistorije, preko antičkog perioda, srednjeg veka, osmanske ere do herojske epopeje oslobodilačkih i svetskih ratova, važnost arheologije i istorije prepoznavali zaljubljenici u starine, koji su pre 90 godina darivanjem tih predmeta omogućili nastanak niškog Narodnog muzeja, koji je nedavno izložio te predmete, kako bi se zahvalio svojim sugrađanima koji su pomogli osnivanje Muzeja.
Tajanstveni svet podzemlja, katakombe, tuneli i skriveni prolazi ispod Kalemegrada i Petrovaradinske tvrđave godinama unazad dostupni su građanima i turistima širom sveta od čega ti gradovi, između ostalog, prihoduju. U Nišu je situacija potpuno drugačija, pa osim što nije iskorišćen taj turistički potencijal, tuneli unutar bedema niške Tvrđave potpuno su zanemareni i u njima se umesto istorije jednog doba mogu videti slika i prilika kako nadležnih, tako i dela građanstva. Tvrđava nikada nije do kraja istražena, a kulturno nasleđe koje je sačuvano, našlo se u senci nemara.
Mnogi ugostiteljski objekti, znamenite ličnosti, vlasnici zemljišta, kao i urbane priče i legende pretvorene su u nazive niških krajeva i naselja, koji su se održali do danas, iako mnoga obeležja više ne postoje. Novinar i publicista, koji je pisao o starom Nišu, Ljubiša Sokolović smatra da su imena davana iz praktičnih razloga, pre svega zbog orijentacije meštana, a prenosili su se generacijski.
„Omladinka“, „Jastrebac“, „Nitex“, „Mašinska“, „Elektronska“ i „Duvanska industrija“ – samo su neke od firmi čija je dokumentacija smeštena u depoima Istorijskog arhiva u Nišu. Zaposleni kažu da su samo prošle godine izdali oko 1.500 uverenja o radnom stažu, a da tek treba da preuzmu građu „Građevinara“. Građani traže i projektnu dokumentaciju zbog legalizacije, pa je u 2022. izdato oko 1.000 tih uverenja. Tako je posla za arhiviste sve više, a na policama mesta sve manje.
Krajem februara 1963. godine, nakon klizišta koje je pokrenulo otapanje snega na južnim padinama Stare planine, deo planine blokirao je reku Visočicu koja je napunila kotlinu i potopila pirotsko selo Zavoj sa preko 1.500 stanovnika. Nije bilo žrtava, a meštani su se raselili i formirali naselje bliže Pirotu, nazvavši ga Novi Zavoj, da bi celo selo u potpunosti nestalo pod vodom izgradnjom brane krajem osamdesetih godina prošlog veka.
U Amerikansko-srpskom domu za ratnu siročad u Vranju i Domu za ratnu siročad u Sremskoj Kamenici odraslo je na stotine dece koja su tokom Prvog svetskog rata ostala bez roditelja. O njima su brinule Amerikanka Helen King i Srpkinja Darinka Grujić.
Prva Amerikanka koja je obukla uniformu srpske vojske i ponela čin narednika, bila je medicinska sestra iz Njujorka Rut Farnam. Nesebično je pomagala narodu Srbije, a o ratu i stradanju Srba napisala je i knjigu. Uz to je bila i prva žena koja je kročila na oslobođenu teritoriju tadašnje Kraljevine Srbije.
Poreklom iz Ivanjice, ali sticajem okolnosti rođen u Beloj Palanci – Božidar Boško Petrović istorijska je ličnost za koju je retko ko čuo u tom malom mestu na jugu zemlje. Komunista, antifašista, fudbaler i reprezentativac Jugoslavije, ratni pilot koji je poginuo u Španskom građanskom ratu na strani republikanaca, nema nikakvo obeležje u Beloj Palanci, a po njemu danas nose naziv ulice u Beogradu, Novom Sadu i Ivanjici, a svoje obeležje ima i na stadionu Partizana.
