Deo zaostavštine čuvenog Nišlije Dušana Cvetkovića Duce, autora pesme “Niška Banja, topla voda”, posetioci će moći da pogledaju u okviru izložbe “Čika Ducin svet” autorke Miljane Đorđević, od 11. avgusta do 9. septembra, u holu Istorijskog arhiva. Svečano otvaranje je u četvrtak u 12 sati.
Grobno mesto i spomenik crnogorskog junaka serdara Jola Piletića, koji se nalaze na niškom Starom groblju, nisu više devastirani, pošto su ih obnovili poštovaoci iz Udruženja Crnogoraca jugoistočne Srbije. Piletić je i jedan od graditelja građanskog Niša nakon oslobođenja od Turaka, a njegovi potomci kažu da su inicijativu pokrenuli pre nekoliko godina, kada su uvideli da njegovo ime počinje da pada u zaborav. Održan je i pomen u njegovu čast.
Na današnji dan, pre 108 godina, predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić primio je u Nišu, u hotelu „Evropa“, telegram kojim je Austro-ugarska objavila rat Kraljevini Srbiji. Ispostaviće se da je time počeo Prvi svetski rat, najveći dotadašnji sukob u istoriji sveta.
Na današnji dan pre 201 godine upravnik Niša Husein-paša Gavanozolu izvestio je beogradskog vezira da su javno vešani episkop niški Melentije i dotadašnji upravnik Niša Ali-paša Karsli. Istoričar Milan Ranđelović kaže da se do sada verovalo da je odluku o njihovom pogubljenju doneo Gavanozolu, ali da jedno pismo iz turskih arhiva otkriva da je to naredio osmanski vladar.
Istorijski arhiv u Nišu i ovog avgusta organizuje “Leto u Arhivu” za decu uzrasta od 10 do 14 godina. Oni će imati priliku da svakog utorka i četvrtka od 11 do 12 sati učestvuju u radionicama koje vodi istoričarka i arhivistkinja Nina Stojanović.
U toku su prva zvanična istraživanja srednjovekovnog utvrđenja Koprijan, odnosno Kurvingrad, u Malošištu kod Doljevca. Arheolozi su do sada pronašli srednjovekovnu grnčariju, životinjske kosti, čaure i metke iz Prvog svetskog rata, klinove, klanfe i kameno tocilo. Sama tvrđava je, međutim, znatno uništena, naročito nelegalnim kopanjima, kaže rukovodilac istraživanja Vesna Bikić sa Arheološkog insituta u Beogradu.
Izložba “Meksiko u istorijskoj štampi Srbije” biće otvorena u utorak, 12. jula, u 14 sati, u holu Istorijskog arhiva u Nišu. Posetioci će imati priliku da pogledaju nekoliko stotina članaka o Meksiku objavljenih u srpskoj štampi.
“Stazom 41. pešadijskog puka – mart 1917. godine – čišćenje Jastrepca od razbojnika” naziv je ekspedicije koju bugarska nevladina organizacija “Vojno-istorijski komitet” organizuje 29. i 30. juna na jugu Srbije. Niški istoričari to vide kao provokaciju, ekstremistički ispad i promovisanje masovnih zločina nad srpskim stanovništvom tokom bugarske okupacije i Topličkog ustanka 1917. Smatraju da bi država Srbija to morala da sankcioniše.
Promocija monografije “Osmanski upravnici Niša u XIX veku” niškog istoričara Milana Ranđelovića biće održana u četvrtak, 30. juna, od 18 sati, u Velikoj sali Univerziteta u Nišu. Knjiga se bavi značajnim događajima u Nišu iz tog perioda, a osim domaćih izvora, autor je koristio građu turskih arhiva, za koju kaže da otkriva neke potpuno nove detalje o Čegarskoj bici.
Cenio je porodicu i Srbiju, ali je bio strog, prvo prema sebi, pa i prema drugima, disciplinovan i uvek brinuo o njivama i selu, tako potomci opisuju Dragutina Matića, najpoznatijeg srpskog vojnog izviđača koji je prozvan „Oko sokolovo“. Kuća u Kaletincu kod Gadžinog Hana, odakle je 1910. godine otišao u vojsku Kraljevine Srbije i vratio se 1919. godine, rekonstruisana je i vraćen je izgled kao da je Matić i dalje tu. Brojni stariji meštani koji su se okupili na otvaranju spomen-kuće sećaju ga se i kažu da je bio veoma cenjen i voljen.
Radeći na knjizi o osmanskim upravnicima Niša, istoričar Milan Ranđelović došao je do turskih dokumenata za koje kaže da otkrivaju potpuno nove detalje o Čegarskoj bici. Reč je o vojnim izveštajima koji pokazuju kako su Osmanlije doživele pobedu, koliki je odjek ona imala i kako su srpskim vojnicima sečeni jezici i uši, a ne samo glave.
Brojne izmene poslednjih nedelja doživela je stranica „Istorija Niša“ na Vikipediji na engleskom jeziku, pa se sada navodi da poreklo naziva tog grada potiče iz albanskog jezika. Profesorka Irena Ljubomirović objašnjava da je Niš poslovenjeni oblik antičkog imena Naissus, pa da se ne mogu izvoditi zaključci da je naziv grada albanskog porekla.
Antički Niš i oružje srednjovekovnih ratnika neke su od tema izložbi koje će biti održane tokom Nacionalne nedelje muzeja od 14. do 20. maja. Aktivnosti će biti na nekoliko lokacija u gradu, a iz niškog Narodnog muzeja najavljuju i kvizove i radionice za decu. Ulaz za sve pojedinačne posete biće besplatan.
Pirotski istorijski arhiv nastavlja u ovoj godini projekat izdavanja zbornika dokumenata Zapisnici sa sednica suda pirotske opštine između dva svetska rata, a štampanje drugog toma knjige u kojoj će se naći dokumenti iz tridesetih godina 20. veka, finansiraće Ministarstva kulture i informisanja.
Na današnji dan, 8. maja 1833. godine svrljiška nahija priključila se Kneževini Srbiji. Iako se Turska obavezala hatišerifom iz 1830. godine da se Kneževini Srbiji priključi 6 nahija, među kojom je i svrljiška, Svrljižani su tek tri godine kasnije to izborili ustankom.
Nišlije će od 20. aprila do 16. maja moći da pogledaju izložbe “Dobar dan, mi smo Arhiv” i “Od telegrama do SMS-a 1872 – 1887” koje Istorijski arhiv organizuje povodom obeležavanja 74 godine rada i postojanja.
Autorsko predavanje istoričara Vladimira Jovanovića “Koliko (ne) poznajemo nišku Tvrđavu” biće održano večeras od 18 sati u maloj sali Niškog kulturnog centra.
Premijera filma ”Bilo jednom u Srbiji”, u kome je prikazan razvoj Leskovca između dva svetska rata i kako je on dobio nadimak ”Srpski Mančester”, biće 6. marta od 20 sati u hali ”Partizan”. Za celokupnu organizaciju premijere filma iz gradskog budžeta biće izdvojeno 750.000 dinara dinara, odlučeno je na Gradskom veću, pa će Leskovlani film moći da pogledaju besplatno.
Film u kome je prikazan razvoj Leskovca početkom 20. veka i kako je taj grad dobio nadimak ”Mali Mančester” premijerno će biti prikazan 6. marta u Leskovcu, dok će se u bisokopskim salama širom Srbije film naći od 10. marta.
I pored brojnih dokumenata i bogate arhivske građe koja broji preko 900 fondova, o istoriji niške Tvrđave koja je simbol grada, ipak se mnogo toga ne zna. Zbog toga će Istorijski arhiv Niš u narednom periodu početi sa prikupljanjem podataka iz Beča i Istanbula.
