Javnim časom istorije, projekcijom filma i predavanjem profesora Gimnazije, Piroćanci će u sredu, 4. septembra, obeležiti 75 godina od oslobođenja ovog grada u Drugom svetskom ratu. Početak programa je od 19 sati u Svečanoj sali Gimnazije.
Prinčeva vila u Gornjoj Toponici kod Niša, koja je građena u prvoj polovini 20. veka, vek kasnije sve više propada. Rukovodstvo Specijalne bolnice Gornja Toponica kaže da se bave održavanjem jer nemaju dovoljno para za ozbiljnu restauraciju, a u niškom Zavodu za zaštitu spomenika kulture da, iako je pre deset godina pokrenuta procedura, ova zgrada čak i nije pod zaštitom i još čeka sistemsko rešenje.
Gde su išli pirotski učenici na ekskurziju 1909. godine, kako je izgledao prvi oglas za gumene opanke ili ko su bili zanatlije s početka 20. veka, ali i još 250 članaka o Pirotu koji su objavljeni u 19. i u prvoj polovini 20. veka, sakupljeni su i od sada su dostupni na internet prezentaciji „Stari Pirot“.
Odnosi između Srba i Albanaca u 20. veku tema su predavanja koje će se održati u četvrtak 29. avgusta u čitaonici Narodne bibilioteke u Pirotu. Predavanje organizuje Udruženje istoričara Pirota, a ulaz je slobodan za sve posetioce.
U Vranju će od 9. do 11. avgusta biti održan Međunarodni festival srednjovekovne kulture “Kesar fest”. Ove godine u gradskom parku u Vranju okupiće se viteške družine iz Kraljeva, Stalaća, Beograda, Gračanice, ali i iz Mađarske i prikazati posetiocima svoje srednjevekovno oružje, opremu, kao i umetnost borbe.
Da su kraj Konstantinove vile na arheološkom nalazištu u Nišu bile terme, koje su pandan modernog spa centra, pošto su se u njima nalazili bazeni sa toplom i hladnom vodom, saune, sale za masažu i relaksaciju, pokazalo je nedavno završeno istraživanje arheološkog tima.
Koje su ličnosti obeležile drugu polovinu 19. veka u odnosima Srbije i Crne Gore, ali i šta se dešavalo u tom periodu, zabeležila je Katarina Todorović u svojoj knjizi koju će predstaviti u sredu, 29. maja od 13 sati u Kultrunom centru u Medveđi. Ulaz je slobodan.
Turisti, učenici, studenti i svi oni koji žele da saznaju nešto više o istoriji logora na Crvenom Krstu sada to mogu učiniti putem aplikacije koju je kreirao student Aleksandar Marković. On je radeći na ciklusu slika inspirisanih ovim mestom poželeo da o logoru “12. februar” mogu na telefonima i tabletima da čitaju zainteresovani pre ili tokom posete muzeju.
Ustanici koji su krajem februara 1917. krenuli u oslobađanje južnih krajeva, a početkom marta i stigli do Niša doživeli su pravu odmazdu od strane okupatora pod komandom pukovnika Aleksandra Protogerova. Istoričar Aleksandar Dinčić, u svom trećem delu o ovom istorijskom događaju piše da je Protogerova vojska ostala upamćena kao “kaznena ekspedicija”.
Prva ustanička puška protiv okupatora u Prvom svetskom ratu planula je 24. februara 1917. godine, a ustanički talas je ka Nišu, u danima koji slede, dolazio sa nekoliko strana. Najviše, kako piše istoričar Aleksandar Dinčić, iz Topličkog kraja, gde je i bio epicentar samog ustanka, ali i iz Svrljiga i Aleksinca, a planula je i zaplanjska puška. Ovo je drugi deo priče o ustanku sa početka 20. veka, a treći i poslednji deo, biće objavljen narednih dana.
Događaje tokom, ali i one koji su prethodili Topličkom ustanku istraživao je niški istoričar Aleksandar Dinčić, a čitaocima će njegova saznjanja biti predstavljena u nastavcima. Prva ustanička puška protiv okupatora u Prvom svetskom ratu, kako navodi Dinčić, planula je upravo 24. februara 1917. godine. Opisuje dešavanja iz tog perioda u niškom kraju.
Preko 500 stalnih, povremenih ili privremenih Nišlija, koji su svojim radom i stvaralaštvom dali doprinos ovom gradu, nalazi se na 500 strana Enciklopedije znamenitih ličnosti Niša, čije je pilot izdanje nedavno odštampano, a do kraja 2019. godine ona će se naći i u knjižarama.
Na današnji dan grupa od oko 150 logoraša krenula je 1942. godine u bekstvo iz logora na Crvenom Krstu. Ipak, istoričar i kustus Memorijalnog kompleksa „12. februar“ Nebojša Ozimić podseća da se iste godine, početkom decembra, odigralo još jedno bekstvo. Ovaj put u slobodu nije prošao slavno, ali je nekoliko logorašica pokazalo neverovatnu hrabrost.
Istorijske i teološke priče, kao i kratke eseje o problemima mladih, mogu se pročitati u knjizi jereja Miroslava Jovanovića “Seme večnog života”. Knjiga je iz štampe izašla krajem decembra 2018. godine i može se kupiti u prostorijama Biblijske škole u Leskovcu po ceni od 400 dinara.
Kafić „Joy“ u Dušanovoj ulici u Nišu bio je labudova pesma zlatnih osamdesetih, priča bivši vlasnik Jovan Mandić, i omiljeno mesto mladih Nišlija, ali i jugoslovenskih muzičara koji su dolazili u grad. Zatvoren je uz svirku grupe „Leb i sol“ u Dušanovoj, pre 30 godina, i tako otišao u legendu.
Visoko iznad grada, koji je nekada nosio ime Caribrod, sa pogledom koji stremi prema srpsko-bugarskoj granici, jedinstvena je kosturnica “Pametnik“ u kojoj zajedno počivaju srpski i bugarski vojnici i oficiri iz bratoubilačkog rata 1885. godine.
Građevina sa oktogonom iz Konstantinovog doba, izgrađena početkom 4. veka, slučajno je otkrivena pre više od 30 godina u zaleđini niške Tvrđave, na prostoru poznatom kao Gradsko polje, ali i dalje krije tajne i predstavlja pravi izazov za arheologe. Ono u šta su stručnjaci sigurni jeste da je reč o značajnom nalazištu, velikom turističkom potencijalu i objektu koji je u vreme antike bio reprezentativan.
Dokumentarni film „Kraljevski top – istorija srpske krune“, niškog reditelja Velimira Stojanovića i scenariste Dragana Markovića, biće prikazan u zvaničnoj selekciji sedmog po redu „BaNeFF doc.short“ festivala u Stokholmu.
O tome koliko je sećanje na Veliki rat ugrađeno u kulturni identitet pojedinca, kako se istorijski sadržaji mogu približiti čoveku u 21. veku, kao i na koje je sve načine moguće uključiti se u kreiranje kulturnih događaja, građani će moći da čuju na Gradskom forumu „Čuvari nasleđa jugoistočne Srbije“, zakazanom za ponedeljak, 26. novembar u niškom Media centru.
Skoro 10 odsto stanovnika Pirota krajem 19. veka bili su stranci, ali ono što je značajnije, ti strani državljani bili su pokretači kulturnog, prosvetnog, intelektualnog i javnog života u tek oslobođenom Pirotu. A svi su u Pirot dolazili nevoljno, po službenoj dužnosti, ali ih to nije sprečilo da načine pionirske korake u sveukupnom razvoju tada male varoši na jugoistoku Srbije.
