Svi oni koji žele da čuju nešto o oslobođenju i ujedinjenju nakon 1918. godine, imaće prilike da to učine u amfiteatru Fulozofskog fakulteta u Nišu, 19. novembra, na predavanju profesora beogradskog Univerziteta Miloša Kovića.
Oni koji bi hteli da se upoznaju sa Nišom s kraja 19. veka, mogu da učestvuju u organizovanoj šetnji „Upoznajmo svoje nasleđe: Korakom Sremca i Kalče“, u ponedeljak 19. novembra. Šetnju će voditi profesor Dragan Todorović sa Filozofskog fakulteta u Nišu, a kreće sa platoa kod Kalče.
Grnčarija, metalni predmeti i drugi materijal iz doba praistorije, koji je prikupljen na teritoriji Aleksinačke kotline tokom dugogodišnjih istraživanja, biće predstavljeni na izložbi koja se otvara danas u 13 sati u galeriji “Sinagoga”, a trajaće do sredine decembra.
Posle pada Niša u Prvom svetskom ratu, novembra 1915, Pantelejska crkva skrnavljena je od strane nemačkih vojnika, navode istoričari, ali je ironijom sudbine nakon oslobođenja 1918, postala groblje okupatora. Ratne igre nastavljene su i tokom Drugog svetskog rata, kada je odlukom Trećeg rajha “preseljeno” u Nemačku, a u Nišu nema traga postojanja ovoj istorijskoj epizodi.
Komad o srpskim i bugarskim vojnicima koji su na Uskrs 1918. godine izašli iz rovova na Solunskom frontu, spustili oružje i čestitali jedni drugima praznik, a čiji je autor niški glumac Aleksandar Mihailović, biće pretočen u dokumentarno-igrani film. Film će biti sniman u Bugarskoj, a producent Emil Mihov najavio je da će prvi kadrovi biti snimljeni u martu sledeće godine.
Knjiga “Srpski nacionalni interes” profesora političkih nauka Vladimira Prvulovića, koja detaljno objašnjava elemente srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta kroz istoriju, biće promovisana u sredu, 14. novembra od 19 sati u maloj sali Niškog kulturnog centra.
Oko 22 miliona ljudskih života, od čega više od milion iz Srbije, zbrisano je u Prvom svetskom ratu, koji je buktao između 1914. i 1918. godine. Nezvanično su puške položene 11. novembra 1918, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom. Značaj ovog datuma, ali i horor koji je doneo četvorogodišnji rat, za Južne vesti opisuje niški istoričar Aleksandar Dinčić.
Ljubitelji istorije će povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu moći da prisustvuju promociji dnevnika jednog od učesnika ovog boja Aleksandra V. Cvetkovića, koja će se održati u Memorijalnoj sobi Stevanu Sremcu i Branku Miljkoviću, 9. novembra.
Svi oni koji žele da prisustvuju istorijskom času na otvorenom o Prvom srpskom ustanku, obilazeći spomenik na Čegru nadomak Niša i Ćele-kulu, uz priču istoričara o zbivanjima, kako kažu u EU info kutku, moći će to da učine 16. oktobra.
Još 8. oktobra 1944. godine otpočela je operacija oslobađanja Niša, ali se to konačno desilo tek na današnji dan, pre 74 godine. Snage Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, Bugarske armije i sovjetskog vazduhoplovstva proterale su nemačke jedinice iz Niške Banje, a odatle krenuli i naterali ih da se preko Južne Morave povuku dalje.
Šta je za Nemce u Prvom svetskom ratu značio okupirani Niš, šta se sve dešavalo u ovom gradu od početka, pa sve do 12. oktobra 1918. godine, kada je konačno oslobođen, objašnjava istoričar Aleksandar Dinčić. Ovo je poslednji deo istraživanja iz monografije „Moravska divizija u Prvom svetskom ratu 1914-1918“, pošto su prethodna dva dela „Južne vesti“ objavljivale poslednjih dana.
Šta je za Nemce u Prvom svetskom ratu značio okupirani Niš, šta se sve dešavalo u ovom gradu od početka, pa sve do 12. oktobra 1918. godine, kada je konačno oslobođen, objašnjava istoričar Aleksandar Dinčić, čije će istraživanje „Južne vesti“ objavljivati i narednih dana u čast 100 godina od oslobođenja Niša u Prvom svetskom ratu.
Povodom 150 godina od rođenja sorbonskog đaka, istoričara, arhivista i diplomate akademika Mihaila Gavrilovića, u Nišu će biti održana izložba o njegovom životu i radu. Otvaranje postavke je 16. oktobra u 13 sati u galeriji Sinanoga.
Povodom oslobađanja Niša u Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i od Turaka, Planinarski klub Preslap organizuje uspon na planinu Seličevicu, u nedelju, 14. oktobra, a mogu se „priključiti“ svi zainteresovani. Osim rekreacije, oni koji budu krenuli put planine smeštene nedaleko od Delijskog visa, moći će i da čuju ponešto o niškoj istoriji.
Izlaganja dvadeset istoričara sa beogradskog, niškog i novosadskog Univerziteta o događajima u Srbiji i Pirotu u 19. i početkom 20. veka, zainteresovani Piroćanci moći će da čuju 12. oktobra na naučnom skupu u svečanoj sali gradske Skupštine. On će se održati povodom 140 godina od Berlinskog kongresa, sticanja nezavisnosti Srbije i pripajanja Pirota Kneževini Srbiji, kao i 100 godina od završetka Prvog svetskog rata.
Tezu da je pedagogija u Srbiji starija od one nastaloj u Grčkoj zastupaće autori knjige “Pedagogija kod Srba i njeni antički koreni” na tribini u Nišu, na kojoj će pored njih, govoriti i pseudoistoričar Jovan I. Deretić. Promocija knjiga i predavanje će se održati u gradskom prostoru, u Oficirskom domu, a dekanica Filozofskog fakulteta kaže da je neprimereno da Grad daje prostor za ovakva dešavanja. U SANU ne znaju ništa o predavačima, iako se oni predstavljaju kao akademici.
Jedan vek od proboja Solunskog fronta i oslobođenja u Prvom svetskom ratu biće obeležen u Nišu u petak 14. septembra, i to sa dva muzičko-scenska programa koje organizuju različite ustanove u isto vreme. U Narodnom pozorišu program organizuje Gradska opštine Medijana, a u sali Niškog simfonijskog orkestra obeležavanje godišnjice pripremili su Niški kulturni centar i Simfonijski. Oba organizatora kažu da nisu znala da ovi drugi nešto pripremaju.
Nekoliko topova iz Drugog svetskog rata tipa M37 i M35/6, posetioci prokupačkog Narodnog muzeja Toplica moći će da pogledaju u dvorištu ove ustnove narednih godinu dana. Radi se o topovima čehoslovačke proizvodnje iz firme „Škoda“ , kao i nemačke „Rejmetal“ u Dizeldorfu.
Tačno mesec dana nakon što je Gavrilo Princip u Sarajevu ubio vojvodu Franca Ferdinanda, Austro-Ugarska je uputila objavu rata Kraljevini Srbiji. Telegram kojim je počeo, ispostaviće se, najveći dotadašnji sukob u istoriji sveta, predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić primio je 28. jula u hotelu “Evropa” u Nišu.
Kako je izgledao svakodnevni život u srednjem veku, a kako proslave i svečanosti na dvorovima slavnih Nemanjića i njihovih despota, kesara, velmoža, krajišnika, biće predstavljeno na 1. Međunarodnom festivalu srednjovekovne kulture od 13. do 15. jula u Vranjskoj Banji.
