Povodom obeležavanja 140 godina od Berlinskog kongresa, nezavisnosti Srbije, ali i pripajanja Pirota Kneževini Srbiji, Udruženje istoričara Pirota organizuje sutra 3. jula, predavanje u čitaonici Narodne biblioteke.
Učeniku trećeg razreda Gimnazije „Svetozar Marković“ Đorđu Pavloviću, iako pohađa prirodno-matematički smer, sudeći po rezultatima sa republičkih takmičenja, dobro ide istorija. Od osmog razreda osnovne škole on je najbolji na Republičkom takmičenju iz ovog predmeta.
Arhitekta-konzervator Aleksandra Mirić će u utorak 29. maja povesti sve zainteresovane niškom Tvrđavom, najavljuju organizatori, a posebno će se osvrnuti na ostatke Osmanskog perioda, koji svedoče o svakodnevnom životu tog vremena.
Kako se Niš razvijao od mahala i sokaka do velikih bulevara, od kasabe do centra južne Srbije, predstavljeno je u knjizi “Ulice i trgovi grada Niša”. Dvojica Nišlija Živojin Stanisavljević i Milan Dimitrijević popisali su 1.462 ulice u gradskim i prigradskim naseljima, opisali njihovu istoriju, kako su i kad menjale imena i po kome ili čemu se sada zovu.
Priliku da gađaju lukom i strelom, vide kako je izgledala srednjovekovna nošnja, viteška oprema, oruđe i oružje, kao i da prisustvuju borbama vitezova, imaće svi oni koji posete festival “Zaštitnici tvrđave” koji je će od 8. do 10. juna biti održan u niškoj Tvrđavi.
Dokumenta i fotografije iz 19. veka, album sećanja na heroje iz Prvog svetskog rata, izložba posvećena Klimtu, pozorišni kabare, izložba uređaja proizvedenih u niškoj Elektronskoj industriji, samo su neke od postavki koje će večeras građani moći da vide na 16 lokacija u Nišu, na manifestaciji „Noć muzeja“.
Jedinstvena svedočanstva o Prvom svetskom ratu – fotografije, ratni dnevnici, vojnička pisma i dopisnice učesnika rata, koje su protekle 4 godine prikupljane u elektronski „Album sećanja“, biće predstavljene na izložbi koja se otvara u četvrtak 18. maja od 13 sati u niškom Domu vojske.
Na godišnjicu završetka Prvog svetskog rata, Udruženje za negovanje i čuvanje srpske baštine “Kajmakčalan” predstaviće svoje aktivnosti večeras od 18 sati u niškom Domu vojske Srbije. Iz Udruženja pozivaju sve zainteresovane da im se pridruže u akciji pronalaženja i uređivanja srpskih vojnih grobalja na području Kajmakčalana.
Od Tvrđave, preko spomenika Milanu Obrenoviću i oslobodiocima Niša, pa do Oficirskog doma i Gradske kuće, zainteresovani će imati prilike da prošetaju u utorak, 24. aprila, i da za ove znamenitosti dobiju objašnjenja arhitekte i istoričara.
Radionicama za najmlađe, šetnjama gradom uz stručne vodiče, te posećivanjem ustanova kulture i Niš se pridružio proslavi Evropske godine kulturnog nasleđa. Ipak, dok su u Nišu aktivnosti uglavnom namenjene samim Nišlijama, Evropska unija pomaže svojim članicama da uz pomoć svog kulturnog nasleđa razvijaju turizam, pa one i profitiraju.
Izložba o istoriji Jevreja na Balkanu i njihovom stradanju u Drugom svetskom ratu biće postavljena u Gimnaziji “Stevan Sremac” od 17. do 30. aprila.
Priču o logoraškoj svakodnevici, “jevrejskom pitanju” u Nišu, zatočenoj deci, logorskim lekarima, ali i ulozi Crvenog krsta kao posrednika između zarobljenika i porodica logoraša, ubuduće svim posetiocima logora „pričaće“ predmeti izloženi na spratu ovog muzeja.
Kockanje, ženskarenje, alkoholisanje, ali i nesebična lekarska i moralna pomoć logorašima, pa i sama pomoć pri velikom bekstvu iz logora na Crvenom krstu 12. februara 1942. godine, obeležili su tragično okončani život pred streljačkim vodom na Bubnju, doktora Velizare Pijade.
“Okultni savez Srbije” je kombinacija naučne fantastike i horora, u kome se mladi istoričar iz Niša Dušan Jevtić poigrava sa događajima koji su zabeleženi ili se naslućuju, aludirajući na neke probleme koji muče srpsko društvo.
Pet vekova duga vladavina Osmanlija na ovim prostorima završena je 11. januara 1878. godine, a ovaj datum Nišlije obeležavaju kao jedan od najznačajnijih za grad. Turci su, dan ranije, zbog velikih gubitaka zatražili primirje, a srpski vojnici su ušli u Niš.
Niš je u 2017. godini stavljen na mapu međunarodne politike zbog prepucavanja istoka i zapada oko Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Dok ruski zvaničnici tvrde da se radi samo o humanitarnom centru, američki smatraju da se tamo skriva špijunska baza. Međutim, istoričar Aleksandar Dinčić kaže da je na neki način upravo u Nišu još 1944. počelo koškanje između Amerike i Rusije, koje je tada čak odnelo živote i sa jedne, ali i sa druge strane.
Da bi bašte kafića u Kopitarevoj ulici u centru Niša, poznatijoj kao Kazandžijsko sokače, stajale na ravnoj površini, kako kaže gradski većnik Miloš Milošević, sa obe strane ove turističke ulice biće uklonjene kocke, a umesto njih će biti postavljene velike granitne ploče. Stručnjaci ocenjuju da je ovakav potez loš i da narušava staroniški šarm.
Na 560 metara nadmorske visine, u svrljiškom selu Labukovo, nalazi se manastir Svetog Vaznesenja gospodnjeg iz 13. veka. Pokraj zidina starog manastira nedavno je podignut novi, a na hiljade vernika iz cele zemlje u njemu pronalazi mir u molitvi, ali i pomoć po koju najčešće dolaze bolesni i parovi bez dece.
Na Neškovom brdu, iznad Dimitrovgrada, odakle se kao na dlanu vidi grad na putu Evrope ka Aziji, leže zajedno u smrti, slavi i večnosti bivši neprijatelji iz srpsko-bugarskog rata 1885.godine. Tu ponosno i prkoseći svim podelama stoji spomenik “Pametnik”, jedinstvena i univerzalna opomena budućim generacijama i simbol besmisla rata.
Pored paprike i roštilja, Leskovac je bio prepoznatljiv i kao najveći centar tekstilne industrije na Balkanu, a malo ko zna da počeci njenog razvoja počivaju na neverovatnoj priči o domišljatosti i lukavstvu Leskovčana, koji su prve mašine krijumčarili iz Bugarske na naopako potkivanim konjima.
