Vlasnik pivare i lokalni lekar su pre 134 godine dobili državnu povlasticu da u Aleksincu ispituju i eksploatišu rudno blago. Kroz istoriju rudnik je imao uspone i padove, zahvaljujući njemu ovo je bio bogat kraj, a iako je skoro tri decenije zatvoren ljudi su i danas nostalgični i sećaju se “zlatnog doba”.
Anegdote i priče o običnim, “malim” ljudima iz Dimitrovgrada, kao i one iz ratova, fotografije, stare mape nekadašnjeg Caribroda, pisma i dokumenta, samo su neke od stvari koje se mogu pronaći na onlajn Virtuelnom muzeju “Caribrod”. Pokretač muzeja uspomena Marjan Milanov, kaže da je on namenjen za nostalgičare, kao i za one koji bi da nešto nauče o Dimitrovgradu.
U svrljiškom Sabornom hramu brojne su ikone koje, pored verskog značaja, imaju veliku vrednost jer čuvaju istoriju ove varošice o kojoj nema mnogo zapisa. Na mnogima od njih stoje imena i prezimena darodavaca, kao i njihova zanimanja, pa tako znamo ko su u varošici, recimo 1933. godine, bili doktori, seoski sveštenici, učitelji i zanatlije.
Proizvodnja brašna na starinski način i vodenice koje još uvek rade u Srbiji su prava retkost, a jedna od onih čiji se točkovi još uvek okreću nalazi se u samom centru Bele Palanke, na ulazu u kompleks Vrelo.
Banja podno Rtnja i Ozrena, koju poslednjih godina poseti više od 100.000 turista za 12 meseci, mesto je u kome je boravio prvi zvanični turista u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, i to pre 180 godina.
Od onih koji potiču iz rimskog doba do onih posvećenih slavnom „Zvezdinom“ fudbaleru kao i običnoj domaćici, brojni spomenici u maloj varošici Beloj Palanci čuvaju istoriju ovog kraja od zaborava.
O tradiciji i običajima srpskog i kulturi ruskog naroda, na tematskim časovima istorije, učiće đaci niške Osnovne škole “Bubanjski heroji” i učenici nekoliko škola iz Rusije, najavljuje nastavnik Đorđe Bojanić. Ovo je, kako kaže, treća godina saradnje sa ruskim školama.
Dokumentarac “Ceo svet u jednoj dolini” o jednom od najvećih urbanih mitova niške prošlosti, nekadašnjoj Hipi dolini, snimljen je i biće prikazan 30. avgusta na Letnjoj pozornici, poslednje večeri „Filmskih susreta“.
Kako se razvijalo plivanje u varošici na Vlasini, svi zainteresovani građani mogu saznati kroz izložbu fotografija i zapisa “Istorijat plivanja u Vlasotincu – od banjanje do sporta”, koja će biti otvorena u četvrtak 10. avgusta u 20 sati.
Zahvaljujući uspešno urađenim završnim testovima, ali i dodatnim bodovima sa takmičenja iz najrazličitijih oblasti, učenica Osnovne škole “Ivan Goran Kovačić” iz Niške Banje Nikolija Tričković nalazi se među 10 najboljih svršenih osmaka u Srbiji, sa 104, 25 poena.
Svesni činjenice da mladi uglavnom slobodno vreme provode pored računara i mobilnih telefona, studenti iz Aleksinca su napravili aplikaciju koja, pored zabavnog, ima i edukativnu namenu. U njoj su predstavili Deligradsku bitku, kroz interaktivni udžbenik, niz igrica i kviz.
Zavod za zaštitu spomenika Niš dobio je novu upravu i nadzorni odbor, ali se zasada ne zna da li je prethodno rukovodstvo smenjeno ili im je istekao mandat. Za predsednika Upravnog odbora Vlada Srbije je postavila Franca Curka, profesora Fakulteta umetnosti.
Priča o kraljevskoj kruni Petra I Karađorđevića, koja je izlivena od Voždovog topa iz Prvog srpskog ustanka, pretočena je u dokumentarac koji je radio tim Nišlija, na čelu sa rediteljem Velimirom Stojanovićem. Film će premijerno biti prikazan u „Noći muzeja“, 20. maja od 20 sati, u maloj sali Niškog kulturnog centra.
O tome koliko se istorija zlostavlja, ali i koliko u istoriji ima mita, kao i u mitu istorije, govoriće na Filozofskom fakultetu u Nišu jedan od najpoznatijih srpskih vizantologa Radivoje Radić. Tribina, ali i promocija Radićeve knjige “Klio se stidi”, biće održani 10. maja u 12 sati.
Film „Kraljevski top – istorija srpske krune“, autora Velimira Stojanovića, na međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Velikoj Plani je dobio, prvu nagradu u oblasti istorije „Zlatnu bukliju“.
Turistička info-tabla na niškom Starom groblju, koja je zbog štamparske greške zbunjivala posetioce, jer su čitajući podatke na engleskom jeziku mogli da pomisle da je tu sahranjen poznati srpski državnik Nikola Pašić, a zapravo je sahranjen ratnik i nekadašnji gradonačelnik Nikola Kole Rašić, zamenjena je novom.
Građani koji su ovih dana šetali Starim grobljem u Nišu su, čitajući turističke info-table, mogli da pomisle da je tu sahranjen poznati srpski državnik Nikola Pašić. Zapravo je reč o štamparskoj grešci, odnosno grobu niškog ustanika i nekadašnjeg gradonačelnika Nikole Koleta Rašića. U Turističkoj organizaciji kažu da će tabla hitno biti promenjena.
Kako o Prvom svetskom ratu uče deca u Srbiji i šta se našlo u njihovim udžbenicima, prikazali su đaci niške gimnazije „Stevan Sremac“ kao predstavnici Srbije, u okviru međunarodnog projekta „Istorija drugih“ koji je održan u Italiji. Nišlije su zajedno sa svojim vršnjacima pokazale da postoje različiti uglovi gledanja na iste istorijske događaje.
O sudbini lične, porodične i službene prepiske kneza Miloša Obrenovića, u Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” u Nišu, govoriće autorka knjige “Porodična prepiska kneza Miloša Obrenovića” Tatjana Brzulović Stanisavljević, 6. aprila od 18 sati.
Pored brojnih pisanja i sećanja preživelih logoraša o samom činu proboja, i danas se ne može sa sigurnošću rekonstruisati ceo događaj. Istraživanja niškog istoričara Aleksandra Dinčića u mnogome pojašnjavaju kako je došlo do prvog organizovanog bekstva iz nacističkog logora u Evropi.
