Rešenjem gradonačelnika Niša, novi predsednik Saveta za kulturno stvaralaštvo je arhitekta Hadži Ivan Redi, a izabrano je i šestoro novih i dva stara člana. Zadaci su ostali nepromenjeni i Savet će i dalje raditi volonterski.
Ostanak kod kuće, mera je koja se preporučuje svima u borbi protiv širenja virusa korona, a starijima od 65 je i potpuno zabranjeno napuštanje domova. Da poštovanje ove naredbe i nije tako teško, smatra poznati niški arhitekta Hadži Ivan Redi, koji je snimkom pokazao kako on i njegova supruga koriste vreme u samoizolaciji – podigli su tepih i zaplesali.
Zbog toga što je Niš u poslednjih stotinak godina doživeo „populacionu eksploziju“, objašnjava predsednik Saveta za kulturno stvaralaštvo i arhitekta Hadži Ivan Redi, neophodno je da ima Komisiju za estetsko uređenje grada. Zasad nije definisano šta bi sve bili zadaci ove komisije, ali Redi kaže da bi trebalo da ukazuje na pravce razvoja grada, kao i na detalje koji ruše koncept estetskog.
Pre skoro 3 godine niški arhitekta i humanista Ivan Redi pokušao je da pokloni svoju kompletnu kućnu biblioteku niškoj Univerzitetskoj biblioteci. Ipak, tada mu je zbog carinskih propisa pošlo za rukom da dostavi samo jedan deo knjiga, a tek sada je uspeo da pokloni i ostatak.
Tezu da je pedagogija u Srbiji starija od one nastaloj u Grčkoj zastupaće autori knjige “Pedagogija kod Srba i njeni antički koreni” na tribini u Nišu, na kojoj će pored njih, govoriti i pseudoistoričar Jovan I. Deretić. Promocija knjiga i predavanje će se održati u gradskom prostoru, u Oficirskom domu, a dekanica Filozofskog fakulteta kaže da je neprimereno da Grad daje prostor za ovakva dešavanja. U SANU ne znaju ništa o predavačima, iako se oni predstavljaju kao akademici.
Dva grada u kotlini, kroz koje protiču reke – srpski Niš i austrijski Grac, građeni su na sličnom terenu, ali prema rečima arhitekte Ivana Redija veoma se drugačije pristupalo planiranju saobraćajnica. Dok u Gracu postoji veliki broj biciklističkih staza, kao i tramvaj, u Nišu je mobilitet saobraćaja loše rešen. Ipak, direktor Zavoda za urbanizam Niša kaže da biciklističke staze odskora praktično postaju obaveza za niške bulevare, a razmišlja se i o povratku tramvaja.
Kraljevo kolo – kojim je oživljen duh tradicije balova, humanost – jer je prikupljen novac i za Udruženje studenata sa hendikepom i za lečenje male Nikoline Ranđelović, kao i jubilej – zbog 140 slobodnog Niša, obeležili su 6. Svetosavski bal.
Pred humanitarni Svetosavski bal koji se uskoro održava u Nišu, oni koji bi da saznaju više o ovoj manifestaciji mogu da popiju kafu sa Hadži Ivanom Redijem, idejnim tvorcem ovog humanitarnog događaja, u četvrtak 18. januara u niškom EU info kutku u Voždovoj.
Novoformirani gradski Savet za kulturno stvaralaštvo, na čelu sa arhitektom i humanitarcem Hadži Ivanom Redijem, predložiće da se sledeće godine, kada se obeležava 140 slobodnog Niša, podigne spomenik kralju Milanu Obrenoviću. Savet će, na inicijativu roditelja ubijenog Vuka Stoiljkovića, predložiti i da Niš dobije obeležje protiv nasilja.
Od oko 2.500 građana, koliko je popunilo anketu „Južnih vesti“ o tome da li podržavaju uklanjanje dela granitnih kocki iz Kopitareve ulice, među Nišlijama poznate kao Kazandžijsko sokače, njih 2.400 glasalo je da se protivi takvoj odluci. Arhitekta i predsednik Saveta za kulturu Ivan Redi kaže da je veliki propust to što je učešće javnosti izostalo iz odluke da se preuređuje Kazandžijsko.
Organizovanje građana, njihova veća aktivnost usmerena ka lokalnoj samoupravi, ali bolji rad nadležnih jedini je način da Niš stane rame uz rame sa evropskim gradovima, zaključak je arhitekte Ivana Redija, aktiviste Ivana Cvetanovića i Srđana Nonića iz sportskog kluba “Oxygen” u debati Južnih vesti.
Sa prvim lepim vremenom, puni su i niški parkovi. Iako pojedini delovi grada nemaju nijedan, arhitekta Ivan Redi smatra da to nije problem, jer njihov nedostatak nadoknađuje veliki broj zelenih dvorišta. Kao veći problem on izdvaja održavanje parkova koje imamo, kao i to da ljudi shvate njihovu dragocenost.
U odnosu na ranije godine kada je bilo samo pojedinačnih slučajeva dobročinstva, poslednjih godina, smatra poznati niški arhitekta i aktivista Hadži Ivan Redi, fenomen „činjenja dobra“ narasta.
Iako je arhitekta Ivan Redi nameravao da čitavu kućnu biblioteku, sa preko 3.000 naslova iz svog doma u Gracu, pokloni Univerzitetskoj biblioteci “Nikola Tesla” u Nišu, u toj nameri je uspeo tek delimično. Dve trećine knjiga zbog birokratske procedure nije prošlo carinu.
Dok niška humanitarka Marina Adamović tvrdi da joj je premijer Aleksandar Vučić obećao da će obezbediti novac za izgradnju skloništa odakle ona može da prikuplja donacije, ovo će platiti Opština Medijana. Arhitekta Ivan Redi uradio je idejno rešenje, a ovo utočište je nazvao “Banka dobročinstva”.
