Izbegli i interno raseljeni koji žive na teritoriji opštine Blace mogu da konkurišu za besplatnu dodelu ogrevnog drveta vrednosti do 40.000 dinara. Najugroženijim porodicama je obezbeđen i besplatan prevoz do njihovih kuća.
Kako bi pomogli u poboljšanju uslova stanovanja porodicama raseljenih osoba sa boravištem i prebivalištem na teritoriji opštine Kuršumlija, uz pomoć Komesarijata za izbeglice i migracije raspisan je javni poziv za izbor korisnika koji će bespovratno dobiti građevinski materijal za trajno rešavanje stambenih uslova za život. Maksimalna vrednost građevinskog materijala iznosi do 800.000, a minimalna sredstva koja se odobravaju su 250.000 dinara po porodičnom domaćinstvu.
Grad Niš i Centar za socijalni rad “Sveti Sava” raspisali su javni poziv kojim će ustupiti na korišćenje tri stana od po 30 kvadrata izbeglicama. Najbolje bodovanim porodicama ili pojedincima biće ustupljeni ti stanovi, uz određene uslove.
Meštani Knez Sela protestovali su protiv dolaska migranata u nekadašnju Kliniku za plućne bolesti, iako ih je gradonačelnica Dragana Sotirovski uveravala da objekat nije uslovan „čak i za migrante“, a nakon njihovog protesta Komesarijat za izbeglice u kratkom saopštenju navodi da nema nameru da otvara Prihvatni centar u ovom kraju. Komesarka Nataša Stanisavljević je potom obišla Pirot i najavila proširenje kapaciteta u Prihvatnom centru u ovom gradu, koji sada ima 200 mesta.
Izbegli i interno raseljeni koji žive na teritoriji opštine Blace mogu da konkurišu za besplatnu dodelu ogrevnog drveta vrednosti do 35.000 dinara. Najugroženijim porodicama je obezbeđen i besplatan prevoz do njihovih kuća.
Građevinski materijal za adaptaciju stambenih objekata dobilo je pet porodica interno raseljenih lica koje su nastanjene na teritoriji Kuršumlije, a ukupna vrednost donacije je 3, 5 miliona dinara. Komesarijat za izbeglice i migracije obezbedio je 95% sredstava, dok je ostatak finansirala Opština Kuršumlija.
Četvorica taksista iz Vladičinog Hana uhapšena su kada je policija u njihovim automobilima kod Surdulice zatekla 17 Marokanaca.
Da će u razgovore o formiranju Vlade ući čim se formira novi parlament i da očekuje da će se nakon trećeg kruga glasanja u Velikom Trnovcu sada konačno završiti sve procedure rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Vranju. Tamo je obišao Centar za azil u kome je trenutno smešteno 67 ljudi iz Ukrajine.
Deca iz Ukrajine koja su smeštena sa svojim roditeljima u vranjski Centar za azil, krenula su ove nedelje u školu, saopšteno je na sajtu Komesarijata za izbeglice i migracije. Prve izbeglice iz ratom zahvaćenih područja Ukrajine stigle su početkom marta u Vranje, u centru njih 42, od toga 15-oro dece.
U vranjskom Centru za azil, gde su prve izbeglice iz Ukrajine stigle početkom meseca, trenutno su smeštene 42 osobe, od toga 15-oro dece. Svaka porodica ima svoju sobu, a prihvatni centar raspolaže sa 220 mesta.
Zgrada za izbegla i raseljena lica koja će trajno rešiti stambene probleme osoba iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova, a koji žive na teritoriji Prokuplja, nakon 5 godina od početka radova koji su trebali da se završe za 9 meseci, konačno je useljena. Nove ključeve stanova dobilo je 17 porodica, od kojih neki već 30 godina žive u Prokuplju i okolini.
Nakon što su za Južne vesti potvrdili da je određeni broj izbeglica iz Ukrajine već došao u Srbiju, iz Komesarijata za izbeglice i migracije saopštavaju da su poverenicima u svakoj opštini poslali instrukcije o tome kako da tim ljudima pomognu, kao i da su pitali šta je onima koji su izbegli najpotrebnije.
Dok brojni građani nude smeštaj Ukrajincima u zbegu, Komesarijat za izbeglice i migracije, potvrdio je „Južnim vestima“ da je određeni broj državljana već došao u Srbiju, ali da većina nije zainteresovana da ostane, već su privremeni smeštaj pronašli kod rodbine i prijatelja. Nekoliko Ukrajinaca trenutno boravi i u Nišu.
Porodice koje imaju članove preko 60 godina, samohrani roditelji, porodice invalidskih penzionera, domaćinstva sa članom koji je telesni invalid, porodice sa trudnicom, sa decom ispod 5 godina, studentom do 26 godina starosti, samo su neke od kategorija socijalno najugroženijih porodica izbeglih i interno raseljenih koji trenutno žive na teritoriji Blaca, a koje mogu konkurisati za dodelu jednokratne bespovratne pomoći u maksimalnom iznosu od 20.000 dinara. Konkurs je otvoren do 10. novembra.
Zgrada u Prokuplju za koju je Ivica Dačić postavio kamelj temeljac 2017. godine u jeku predsedničke kampanje, nakon svih probijenih rokova i višegodišnjeg kašnjenja, konačno je završena, a sada se čeka da EPS završi trafostanicu i priključi struju kako bi se u stanove uselila izbegla i raseljena lica.
Danas su izvršitelji pokucali na vrata porodice koja živi u stanu za izbeglice u niškom naselju Pasi Poljana, ali nisu ništa popisali zbog nemaštine. I drugi zakupci stanova u toj zgradi u problemu su od 2011. godine, kada su zbog duga izgubili spor od Grada. Kažu da im život postaje nepodnošljiv jer su neke već posetili izvršitelji i popisali stvari, dok ih drugi čekaju. Sve ih brine da će biti iseljeni.
Iako je prošle godine završena izgradnja stanova za izbegla lica u naselju Branko Bjegović, useljenje stanara je odlagano najpre zbog vanredne situacije, izbora i, prema tada rečima nadležnih, propusta investitora. Oni koji su prošli na konkursu, prema rečima gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski, konačno će dobiti ključeve stanova 2. avgusta.
U tri migrantska centra koja su trenutno aktivna na jugu Srbije boravi oko 640 izbeglica iz Sirije, Avganistana i Somalije, kažu iz Komesarijata na Svetski dan izbeglica. Za razliku od ljudi koji su iz bivših republika dolazili 90-tih, onima koji dolaze poslednjih godina Srbija nije željena destinacija, već samo usputna stanica ka domu koji sanjaju od kada su put Evrope krenuli bežeći od rata. Ipak, nesreća i strah ljudi koji u koloni i beže iz svoje zemlje isti su odakle god ljudi dolaze, kaže fotoreporter Saša Đorđević.
Dugovanja oko 60 porodica koje su zakupci stanova za izbeglice u Pasi Poljani gomilaju se već 10 godina, od 2011. kada su izgubili spor od Grada Niša. Nerazjašnjeno stambeno pitanje zbog koga ne mogu da dođu do dokumenata i učestale posete izvršitelja u kasnim večernjim satima, samo su neki od dodatnih problema sa kojima se u poslednje vreme suočavaju. Nerešivi su bili i za prethodnu Radnu grupu, pa će se njima sada baviti još jedna, nova.
Gradski većnici usvojili su na poslednjoj sednici strateški dokument koji se odnosi na poboljšanje životnog standarda izbeglica i raseljenih osoba u Vranju. Gradska poverenica za migrante, izbeglice i raseljena lica Zorica Perić kaže da je Grad u saradnji sa Komesarijatom i prethodnih godina toj ciljnoj grupi pomagao u osamostaljivanju, a ove je u planu regionalni projekat koji se odnosi na otkup seoskih domaćinstava i kupovinu građevinskog materijala.
