Najugroženije porodice izbegle iz bivših jugoslovenskih republika i interno raseljena lica sa Kosova i Metohije koji žive na području Prokuplja narednih nekoliko dana dobiće pakete sa osnovnim životnim namirnicama – brašnom, šećerom, uljem, testeninama i mesnim prerađevinama.
Nedavno je Srbija krenula sa podizanjem žičane ograde na jugu, na granici sa Severnom Makedonijom kako bi sprečili ilegalni prelazak migranata, a korak dalje, piše Balkanska bezbedonosna mreža, otišla je Grčka, koja na istoj, takozvanoj „Balkanskoj ruti“, podiže ogromnu čeličnu ogradu, poput one na granici Meksika i Amerike.
Kako bi se sprečio masovni ilegalni prelazak granice, a i zbog prevencije virusa korona, Srbija je na granici sa Severnom Makedonijom počela podizanje žičane ograde, potvrđeno je Južnim vestima u kabinetu predsednika Opštine Preševo Šćiprim Arifija. Postavljenje ograde između Srbije i Severne Makedonije, kažu u kabinetu, deo je dogovora sa Evropskom unijom po kome se sprečava da izbeglice idu prema zapadu.
Jedan posto svetskog stanovništva trenutno je raseljeno, što je najveći broj od kako UNHCR beleži statistiku, a Svetski dan izbeglica obeležava se aktivnostima i u prihvatnim centrima na jugu Srbije. Trenutno u 18 azilnih i prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 4.800 osoba, a kako kažu u Komesarijatu za izbeglice, za poslednjih 12 godina samo su 173 osobe dobile azil ili supsidijarnu zaštitu.
Zgrade u Ulici Čedomira Krstića u niškom naselju Pasi Poljana, u kojima su naseljene izbeglice, dosad su plenile pažnju zbog nerešenog načina otkupa stanova, a sada se javio novi problem – otpao je veliki deo fasade sa jedne strane zgrade. Prema svedočenju stanara, fasadu od stiropora oduvao je jak vetar.
Porodice palih boraca i ratnih vojnih invalida već 12 godina žive u Ulici Palih boraca u Nišu, u zgradi izgrađenoj novcem Japana i, kako sami kažu, bez plaćanja zakupa. Kada su 2017. godine ugovori potpisani na 10 godina istekli, tražili su da ih produže, ali niko ih nije čuo. Pre nedelju dana dobili su ultimatum – imaju mesec dana da prikupe dokumentaciju, pristanu da plate kiriju ili da se isele. Nadležni zasad nisu odgovorili na pitanja „Južnih vesti“, ali su se sastali sa stanarima i, kako oni prenose, rekli da samo postupaju po Uredbi Vlade Srbije.
Izbeglička porodica koja će morati da bude iseljena iz stare škole u kojoj je živela četvrt veka, jer bi na tom prostoru u Novom Selu u Nišu trebalo da počne izgradnja vrtića, dobiće privremeni dom u Kozaračkoj ulici, rečeno je na Gradskom veću. Napomnetu je da će i dalje će stanovati pod istim uslovima.
Kao konačno rešenje problema stanovanja izbeglica u sedam gradova u Srbiji Komesarijat za izbeglice opisao je odluku Vlade Srbije da ovi ljudi mogu da kupe stanove u kojima žive već duže od decenije. Ipak, pojedini ljudi koji su se uselili u zgrade u Pasi Poljani u Nišu ne znaju da li će i kako moći da otkupe te stanove jer većina njih godinama nije plaćala ni zakup za njih.
Porodica koja je pre skoro 25 godina izbegla iz Knina u Niš i uselila se u staru školu u Novom Selu, moraće da se iseli zbog najavljene izgradnje vrtića. Plan je da se njihov dom u kome godinama borave sruši i na tom mestu izgradi obdanište, a u Gradu kažu da oni sigurno neće ostati na ulici i da traže rešenje.
Građevinski materijal koji će iskoristiti za popravku ili završetak kuća dobilo je 9 izbegličkih porodica koje su nastanjene u Beloj Palanci, u okviru regionalnog stambenog projekta koji finansira Evropska unija. Vrednost 9 paketa pomoći za izbegličke porodice je nešto veći od 70.000 evra.
Nou ruz – prvi dan proleća i novu godinu po iranskom kalendaru, u isturenom odeljenju Osnovne škole „Njegoš“ u Nišu zajedno su proslavili učenici srpske i romske nacionalnosti, sa izbeglicama iz Avganistana i Pakistana. Profesorka Svetlana Milošević ističe da su organizovali zajedničko druženje kako bi pokazali da, iako različiti, đaci zajedno uče jedni od drugih i time oplemenjuju svoj život.
Život migranata koji su tokom prošle godine prolazili kroz Srbiju snimila su tri mlada novinara iz Italije, a u dokumentarcu „Nasilne granice“, koji je pre par dana prikazan u Nišu, daju glas i lik deci i ženama koji su na balkanskoj ruti bili najugroženiji.
Predstojeći početak nove školske godine u Osnovnoj školi “Branko Radičević“, koja je u prethodnoj godini primila više od dvadeset dece migranata, obeležen je volonterskom akcijom.
U nedelju veče, nešto posle 20 sati, kod mesta Žuince u blizini Preševa, u saobraćajnoj nezgodi povređeno je 13 osoba. Oni sa lakšim povredama primljeni su u Dom zdravlja u Preševu, dok su ostali transportovani u medicinske centre u Vranju i Nišu. U međuvremenu policija je uhapsila vozača kombija kome se na teret stavlja i krijumčarenje ljudi.
Puno je dece migranata smeštenih u migrantskim centrima na jugu Srbije, a kako kažu u udruženju Sigma plus, veliki je problem što ne pohađaju škole. Razlog tome je, dodaju to što su roditelji nezainteresovani, a nastava se odvija na srpskom – jeziku koji migranti ne poznaju. U zemljama EU postoje službenici koji kroz razgovore motivišu roditelje da im se deca obrazuju, a u Švedskoj se angažuju migranti da mališanima prevode nastavu u školama.
Za seosku kuću sa okućnicom, preko Regionalnog stambenog programa, po 9.500 evra dobilo je šestoro izbeglica, a Ugovore o dodeli bespovratne pomoći su potpisali u Gradskoj kući.
Počev od subote, narednih dana će se u Vranju, Preševu, Bujanovcu i Pirotu održati niz manifestacija, ali i izložbe fotografija kroz koje će se lokalno stanovništvo upoznati sa svojim “komšijama” smeštenim u prihvatnim centrima. Stanovnici ovih gradova moći će i da razgovaraju sa migrantima i da se bliže upoznaju sa njihovim kulturama.
Međunarodni dan izbeglica obeležava se danas u celom svetu, a kako kaže Jelena Kostić iz Nevladine organizacije “Sigma plus” koja pomaže izbeglicama u prihvatnim centrima na jugu Srbije, najbolji primer “brisanja predrasuda” su deca koja nisu nailazila na otpor i odbacivanje svojih vršnjaka sa kojima dele školske klupe.
Crteži, pletene rukotvorine, ukrasne sveće, nakit i drugi umetnički radovi, čiji su autori izbeglice, biće izloženi u Ustanovi kulture Remezijana u Beloj Palanci od utorka 12. juna od 12 sati.
Deset izbegličkih porodica iz Bosne i Hercegovine koje žive u Beloj Palanci, dobiće 11.000 evra da na teritoriji Palanke kupe kuću i tako reše svoje stambeno pitanje.
