Građani Kuršumlije sve češće angažuju advokate i tuže Opštinu zbog zauzeća delova njihovih parcela, pri čemu su sudski troškovi koji se plaćaju advokatima višestruko veći od iznosa koji građani dobijaju na ime naknade. Samo ove godine, Opština Kuršumlija isplatila je preko 40 miliona dinara za takve slučajeve kojih je sve više na jugu Srbije.
Nakon što je republički ombudsman Zoran Pašalić rekao da mu se svaki drugi Nišlija požalio na rad Katastara, reagovali su iz Republičkog geodetskog zavoda saopštenjem da su izjave Zaštitnika građana „bogate manipulacijama, lažnim podacima, ugrožavaju pravnu sigurnost građana Srbije“.
Građani Niša imali su prilike da svoje pritužbe kažu „u četiri oka“ republičkom ombudsmanu Zoranu Pašaliću, koji je rekao da je svaki drugi Nišlija nezadovoljan radom Katastra. Lokalnoj ombudsmanki Katarini Mitrovski u ovoj godini obratilo se oko 1.500 građana do sada, a ona kaže da je najveći broj pritužbi bio na buku iz ugostiteljskih objekata.
Nakon teksta o dugogodišnjim skelama u Dušanovoj ulici u Nišu oko zgrade Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Južnim vestima i glavnom uredniku pisao je u dva navrata Republički geodetski zavod naredbodavnim i pretećim tonom uz reči – “poslednje upozorenje”.
Decenijski nemar i upravljenje imovinom u nekadašnjoj Elektronskoj industriji Niš razlozi su imovinsko-pravnih problema preduzetnika koji posluju u krugu fabrike, a ne rad Katastra, zaključili su iz ove ustanove. Oni su i upitali zbog čega na sastanku koji su predstavnici Grada Niša organizovali sa preduzetnicima nisu pozvani njihovi predstavnici i poručuli da time cilj nije bio da se problemi reše. Nude pomoć i podršku, ali kada se usaglase oko vlasništva nad nepokretnostima.
Uskoro će tačno tri godine otkako oko zgrade PIO fonda i RFZO-a u Dušanovoj u Nišu stoje skele i žice. One su postavljene još 2021. zarad zaštite, pošto su delovi fasade počeli da otpadaju, ali za samu rekonstrukciju tender još nije ni raspisan – zbog greške u katastru, koja i dalje nije otklonjena.
Služba za katastar nepokretnosti Niš, Doljevac i Gadžin Han neće raditi u periodu od četvrtka, 22. februara, do utorka, 5. marta, saopštili su iz Republičkog geodetskog zavoda.
Novim odredbama izmenjenog Zakona o postupku upisa u Katastar nepokretnosti, građani više neće moći direktno da podnesu zahteve za promenu, već će od sada to ići preko advokata i geodetskih organizacija, kažu iz Udruženja potrošača Efektiva i apeluje da se hitno te odredbe ukinu. Iz Republičkog geodetskog zavoda demantuju te navode i saopštavaju da je ispravka greške nastale u katastru besplatna i da nema potrebe za angažovanjem posrednika.
“Ne posedujemo dokument koji sadrži traženu informaciju” – odgovor je Republičkog geodetskog zavoda na pitanje novinara Južnih vesti o tome ko je odgovorno lice niškog Katastra. Tog podatka nema ni na zvaničnom sajtu Zavoda, a neki advokati tvrde da im dopise iz Službe za katastar nepokretnosti u Nišu sada potpisuju samo sa “RGZ”.
Institucija na koju se građani juga, ali i drugih delova Srbije najčešće žale zbog nepotpunih, sporih ili nedobijanja informacija dobila je pohvalu na 13. zasedanju Organizacije Ujedinjenih nacija za globalno upravljanje geoprostornim informacijama u Njujorku. Republički geodetski zavod se na svom sajtu pohvalio da je „još jednom prepoznat kao institucija koja svojim reformama i rezultatima služi kao primer svetske prakse i recept za mnoge zemlje sveta“.
Nišlija Tomica Klikovac pokušao je u niškom Katastru da preda zahtev za uverenje o vlasništvu nad stanom, ali tvrdi da su u pisarnici odbili da prime podnesak i rekli mu da termin za predaju mora da zakaže onlajn. Kao diplomirani pravnik u penziji, ocenjuje to kao kršenje zakona, jer smatra da mu je onemogućen pristup državnoj upravi. Advokat Marko Krstić kao sporno vidi i to što mnogi građani nemaju internet ili ne umeju da ga koriste i kaže da se u tom slučaju nezakonitost ogleda u nejednakosti.
Parcela na kojoj se nekada nalazila divlja septička jama za koju su stanari Ulice Ledena stena ranije ukazivali da je gradska i uzurpirana od strane jednog komšije, oglašena je na sajtu za izdavanje i to kao industrijsko zemljište.
Manjim opštinama na jugu počele su da stižu tužbe jer veliki broj lokalnih i atarskih puteva izgrađenih i pre 50 i više godina, prema podacima iz Republičkog geodetskog zavoda, nije u granicama svojih katastarskih, već zahvataju i privatne delove parcela. Masovne tužbe ugrožavaju normalno funkcionisanje tih opština, zbog čega su na sastanku u Svrljigu predstavnici 11 lokalnih samouprava formirali zajedničku komisiju koja će se obratiti Zavodu, Vladi i predsedniku Srbije.
Skoro 2 hektara zemlje sa njivama, voćnjacima i domaćnistvom u Brzom Brodu koje je u nasledstvo dobio Dragoslav Spasić, nakon promene brojeva parcela koje je vršio niški Katastar, na imovinu čiji je bio zakonski vlasnik, upisano je više različitih ljudi.
Zbog sumnje da je marta 2018. godine izradila i potpisala rešenje kojim je upisala pravo svojine bez naknade, nad šest niških katastarskih parcela, ukupne površine 25.617 kvadratnih metara, uhapšena je 56-godišnja S. Ž, bivše odgovorno lice Službe za katastar nepokretnosti.
Promo tekstDovoljno je samo da posetite www.kaokatastar.rs i da na jednom mestu, u svega par klikova, ishodujete svu katastarsku dokumentaciju za teritoriju cele Srbije. Nikad lakše, ni jednostavnije!
Naročito je komplikovano kada hitna pomoć, kućna nega ili pošta u naselje Pasi Poljana, jer u njemu većina kuća nema brojeve. Meštani kažu da je u nekim ustanovama takođe problem kada vide adresu u ličnoj karti, a njihovu situaciju iz Republičkog geodetskog zavoda opisuju kao specifičnu.
Zbog toga što im, kako kažu, Opština ignoriše zahtev da se privatni put koji koriste za njihova imanja ne pretvori u ulicu, čime bi im se oduzeli delovi njihove obradive zemlje, nekoliko meštana sela Pejkovac kod Žitorađe protestovalo je ispred zgrade Opštine, tražeći da se sporna ulica, u kojoj su čak dodelili i brojeve štali, kokošinjcu i pomoćnim objektima, obriše iz predloga nacrta Adresnog registra Srbije. Meštani kažu da su rešeni da stupe i u štrajk glađu, iz Opštine da čekaju odgovor Geodetskog zavoda.
Meštani sela Pejkovac u opštini Žitorađa najavljuju protest, nezadovoljni predlogom nacrta Adresnog registra Srbije po kome je jedna od ulica u selu ucrtana kroz njihov privatan posed i obradivo zemljište. Tvrde da planirana ulica zapravo ne vodi nikuda i kažu da će u koliko se problem ne reši započeti štrajk ispred opštine.
U maju je stiglo puno zahteva katastrima u Srbiji, a kako kažu u ovoj instituciji, razlog je povećanje interesovanja građana za nekretnine. Zbog toga je i u Nišu povećan broj šaltera, a katastri u Srbiji sada primaju 1.000 zahteva više nego ranije.
