Niški festival nauke “Nauk nije bauk” naredne godine biće organizovan uz finansijsku pomoć Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Marijan Mišić, direktor Gimnazije “Svetozar Marković” koja organizuje ovaj festival, navodi da će naredne godine manifestacija biti u znaku pametnih gradova.
Po 10 mladih iz Niša, Sardinije i Tirane učiće i stvaraće džez muziku, a “diplomski rad” će im biti nastup na 3 muzička festivala, a jedan od njih je Nišvil, koji je i finansijer ovog projekta. Najveći trošak za ovaj interkulturalni džez program snosi Evropska unija, a odlukom Gradskog veća, priključio se i Grad Niš.
Asfaltiranog puta starog nekoliko decenija koji vodi od Ulice Dimitrija Tucovića ka niškom naselju Rasadnik uskoro neće biti, jer je plan da se spoje parcele koje seče da bi tu izgradili kinesku fabriku „Šinju“. Dok neki građani negoduju, nadležni kažu da je sve u skladu sa zakonom i planovima. Početak izgradnje najavljuju za narednu godinu iako trenutno ni Kinezi, ni Grad, ni država nisu vlasnici pomenutih parcela.
Nakon dugogodišnjeg rukovođenja niškom Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj i projekte (KLERP), Milan Ranđelović podneo je ostavku na tu funkciju, jer je imenovan za v. d. direktora privrednog društva, koje će upravljati Naučno-tehnološkim parkom. Istog dana kada je podneo ostavku, pred Gradskim većem se našao predlog za novog direktora KLERP-a, a takva eksperesna procedura razbesnela je zamenika gradonačelnika Niša Miloša Banđura.
Iako se spekulisalo da bi kineska kompanija “Šinju” postrojenje mogla da gradi na putu ka Medoševcu, u Kancelariji za ekonomski razvoj i projekte kažu da su Kinezi ipak odabrali industrijsku zonu “Zapad” i parcele nedaleko od aktuelnog postrojenja “Leonija”. Izgradnja bi trebalo da počne u prvom kvartalu naredne godine.
Kako bi povećali konkurentnost, unapredili poslovanje, privukli investicije i povećali broj zaposlenih, kako kažu u Kancelariji za lokalni ekonmski razvoj i projekte (KLERP), mikro, mala i srednja preduzeća iz Niša moći će da konkurišu da dobiju pare za svoj razvoj. Planirana suma za ovu namenu je 30 miliona dinara.
I ove godine će Niš mala, mikro i srednja preduzeća u gradu pomoći otplatom kamate na kredit koji uzmu za svoje poslovanje, a u Kancelariji za ekonomski razvoj i projekte kažu da najmanja suma koja se uzima od banke mora biti 100.000, a najviša 1,5 miliona dinara.
Obilazak i akcije ispred niških preduzeća i ustanova odbornik Niške inicijative Srđan Nonić jutros je nastavio ispred dve kancelarije – za mlade i lokalni ekonomski razvoj i projekte. Kaže da su neki zaposleni bili ljubazni, neki mu poručili da bi da mu „zalepe šamar pred kamerama“, dok su ga iz KLERP-a kritikovali što ih „vređa na društvenim mrežama“.
Tribine oko sportskih terena u Rovčetu u niškoj Tvrđavi rekonstruisane su bez građevinskih dozvola, potvrđuje dokumentacija niške građevinske inspekcije. Iako je inspekcija u januaru 2018. zbog toga naložila rušenje izgrađenih objekata, Grad to nije učinio, već ih je legalizovao. Međutim, oni koji su to učinili kažu da se legalizacija odnosi samo na ono što je građeno do novembra 2015, a ne na radove koji su izvođeni u periodu rekonstrukcije.
Trideset preduzeća u Nišu koja se bave mikro-biznisom dobiće po 2.400 evra predviđenih za razvoj poslovanja, usvojeno na današnjoj sednici Gradskog veća. Grad, odnosno niški poreski obveznici, učestvuju sa 40% a većinski ostatak plaća Vlada Nemačke. Oprema i materijal glavne su donacije preduzećima.
U kategoriji gradova koji imaju najbolju promociju strategije za privlačenje direktnih stranih investicija, na ceremoniji koju organizuje fondacija “Emerging Europe” uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, našao se i Niš. U konkurenciji je ukupno 10 gradova centralno-istočne Evrope, a ime pobednika će biti objavljeno večeras u Londonu.
Centralni trg u Niškoj Banji sa betonskim fontanama, građen sedamdesetih godina prošlog veka, u avgustu bi trebalo da bude obnovljen. Radnici od kraja maja rade na rekonstrukciji, a predsednik Opštine Niška Banja Dejan Jovanović ističe da će obnovljen trg sa fontama biti značajan ne samo za privlačenje turista, već i za pokretanje novih projekata poput avantura parka.
Mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnici, Klub privrednika, Privredno-ekonomski savet, udruženja, organizacije civilnog društva, predstavnici Univerziteta, novinari, ali i svi zainteresovani građani mogu da daju predloge o lokalnom ekonomskom razvoju Niša, na javnoj raspravi koja će biti održana u sredu, 29. maja u sali Regionalne privredne komore.
Gradsko veće Niša usvojilo je predlog Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte za učešće u ekološkom projektu koji se finansira iz fondova EU, uprkos tome što je zamenik gradonačelnika Niša Miloš Banđur kazao da je istovetan projekat već realizovan pre nekoliko godina, te da se ponavlja samo da bi oni koji učestvuju u njemu mogli da putuju Evropom. Iako je projekat prvobitno skinut s dnevnog reda zbog Banđurove reakcije, prihvaćen je na narednoj sednici.
Projekat koji je Evropska unija trebalo da finansira sa milion evra, a koji bi obezbedio uslovan krov nad glavom za 50 porodica u Nišu, mogao bi da ostane na nivou želja i namera niške vlasti, jer i dalje nije rešeno pitanje parcela kod Stočnog trga na kojima je trebalo da se grade kuće. Grad još nije dobio ni odobrenje da produži rok za realizaciju.
Bilbordi, medija zid, brendirana govornica od pleksiglasa, PR tekstovi i promo slogani i reklame – biće deo marketinške kampanje kojom će Grad Niš pokušati da privuče investitore. Tender za usluge kampanje i promocije raspisala je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte u kojoj kažu da brendiranje gradova nije više stvar izbora, već neophodnost.
Većnici Niša glasali su da se odloži tačka po kojoj bi Grad učestvovao u projektu energetske efikasnosti koji finansira EU, nakon što je zamenik gradonačelnika Miloš Banđur ukazao da je Niš već realizovao istovetan projekat. Banđur je istakao da Grad ne bi imao nikakve koristi od projekta, osim što bi ljudi koji rade na njemu mogli da putuju svetom i Evropom.
Izgradnja staza i zaštitne ograde na bedemu niške Tvrđave još će morati da pričeka, jer je javna nabavka za ove usluge ponovo propala. Razlog je, kažu u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i projekte (KLERP) to što se na tender ponovo javio samo jedan ponuđač sa previsokom cenom.
Novoizgrađene tribine na terenima i postavljanje vodovodne i kanalizacione mreže samo su neki od radova u Rovčetu koji su obavljeni bez dozvole za izgradnju ili rekonstrukciju. Dok u KLERP-u tvrde da im dozvola nije ni bila potrebna, u Sekretarijatu za izgradnju Niša kažu da su bez dozvole mogli samo da sređuju postojeće objekte.
Građani i stručna javnost mogu učestvovati u javnoj raspravi i dati predloge za unapređenje Programa razvoja Grada Niša za 2019. godinu, u petak, 7. decembra od 12 sati u velikoj sali Skupštine Grada Niša.
