Dvorište vrtića “Čarolija” u Vranju opremljeno je novim mobilijarima za igru dece napravljenim od prirodnog i reciklirajućeg materijala, a ideja za izgradnju Eko parka potekla je od Komesarijata za izbeglice i migracije i Međunarodne organizacije za migracije, jer je do sada 15 deteta iz Prihvatnog centra u Vranju boravilo u tom vrtiću.
Nekadašnji motel “Vranje”, a sada prihvatni centar za migrante, koji je krajem aprila postao vlasništvo Komesarijata za izbeglice, odlukom Vlade Srbije postaće Centar za azil. Slobodan Savović, koordinator Komesarijata za jug Srbije, kaže za Južne vesti da će Centar za azil suštinski raditi isto, ali se menja to što će korisnici imati lakši pristup institucijama.
U tri migrantska centra koja su trenutno aktivna na jugu Srbije boravi oko 640 izbeglica iz Sirije, Avganistana i Somalije, kažu iz Komesarijata na Svetski dan izbeglica. Za razliku od ljudi koji su iz bivših republika dolazili 90-tih, onima koji dolaze poslednjih godina Srbija nije željena destinacija, već samo usputna stanica ka domu koji sanjaju od kada su put Evrope krenuli bežeći od rata. Ipak, nesreća i strah ljudi koji u koloni i beže iz svoje zemlje isti su odakle god ljudi dolaze, kaže fotoreporter Saša Đorđević.
Nekadašnji motel “Vranje” prodat je iz trećeg pokušaja, a prema pisanju “eKapije” za 74 miliona dinara vlasnik je postao Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, kome je motel i ustupljen na korišćenje pre 5 godina.
Najugroženije porodice izbegle iz bivših jugoslovenskih republika i interno raseljena lica sa Kosova i Metohije koji žive na području Prokuplja narednih nekoliko dana dobiće pakete sa osnovnim životnim namirnicama – brašnom, šećerom, uljem, testeninama i mesnim prerađevinama.
Prihvatni centar u Bujanovcu u kome je živelo oko 30 migranata, privremeno je zatvoren prošle nedelje zbog renoviranja, kažu iz Komesarijata za izbeglice, a migranti su prebačeni u Prihvatni centar u Preševu. Iz istog razloga zatvoren je i Centar u Pirotu, a migranti su odatle prebačeni u “Divljanu”.
Prema poslednjem izveštaju UNHCR-a za prošlu godinu, tokom 2019. godine registrovan je ulazak 30.216 migranata u Srbiju, što je skoro duplo u odnosu na godinu ranije. Iako je Srbija samo tranzitna zemlja, a krajnja destinacija velike većine migranata zemlje zapadne Evrope, prema podacima Komesarijata za izbeglice, trenutno je u Prihvatnim centrima na jugu Srbije smešteno oko 1.400 i radi se najčešće o samcima iz Avganistana i Pakistana.
Sonia Hadari jedna je od 150 migranata koji su smešteni u vranjskom prihvatnom centru, a prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, ona je jedna od milion ljudi sa Bliskog istoka koji su od 2015. godine prošli kroz Srbiju. Sa porodicom je otišla iz Avganistana pre 4 godine, a na svom putu naučila je, kaže, da je jedina razlika među ljudima u tome da li su dobri ili loši. Migrantima treba, kaže, ono što ljudi iz Komesarijata ne mogu da im obezbede – da budu prihvaćeni kao ljudska bića koja su u drugačijoj situaciji.
Više od 100 migranata koji su pronađeni u subotu, 7. decembra u jednom vozu u Vladičinom Hanu, nakon registracije u hanskoj policiji, raspoređeni su u prihvatnim centrima na jugu Srbije, potvđeno je Južnim vestima iz Komesarijata za izbeglice i migracije. Još se, kažu nadležni, utvrđuje kako je došlo do toga da toliki broj ljudi uđe u Srbiju ili su oni već bili tu.
Zgrada za koju je lider SPS-a i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić postavio kamen temeljac u jeku predsedničke kampanje za izbore 2017. kada je podržao kandidata SNS Aleksandra Vučića, još nije završena, a useljenje koje već kasni godinu i po dana, prolongirano je za još najmanje jednu godinu. Ugovor sa izvođačem radova je raskinut i raspisan je novi tender koji bi trebalo da se završi najkasnije do kraja godine, a novi rok za završetak je 9 meseci od potpisivanja ugovora.
Kao konačno rešenje problema stanovanja izbeglica u sedam gradova u Srbiji Komesarijat za izbeglice opisao je odluku Vlade Srbije da ovi ljudi mogu da kupe stanove u kojima žive već duže od decenije. Ipak, pojedini ljudi koji su se uselili u zgrade u Pasi Poljani u Nišu ne znaju da li će i kako moći da otkupe te stanove jer većina njih godinama nije plaćala ni zakup za njih.
Građevinski materijal koji će iskoristiti za popravku ili završetak kuća dobilo je 9 izbegličkih porodica koje su nastanjene u Beloj Palanci, u okviru regionalnog stambenog projekta koji finansira Evropska unija. Vrednost 9 paketa pomoći za izbegličke porodice je nešto veći od 70.000 evra.
Za sada su četiri interno raseljene porodice koje borave u Nišu dobile kuće, a u narednih 20 dana očekuje se da se skuće još dve. Bodovanjem po pravilniku, kaže Boris Nužda iz Komeserijata za izbeglice, odlučeno je koje porodice će dobiti ključeve kuća u Sićevu i Jelašnici.
Međunarodni dan izbeglica obeležava se danas u celom svetu, a kako kaže Jelena Kostić iz Nevladine organizacije “Sigma plus” koja pomaže izbeglicama u prihvatnim centrima na jugu Srbije, najbolji primer “brisanja predrasuda” su deca koja nisu nailazila na otpor i odbacivanje svojih vršnjaka sa kojima dele školske klupe.
Nakon izveštaja internog revizora u kome se navodi da od 2010. do 2016. godine Povereništvo za izbeglice u Prokuplju nije opravdalo trošenje više od 32 miliona dinara, u proveru se uključila i policija, što je potvrdio i prvi čovek Opštine Aleksandar Simonović. U međuvremenu je deo dokumentacije „nestao“, a u Komesarijatu tvrde da je sav utrošeni novac opravdan.
Bespovratnu pomoć za osnaživanje postojeće delatnosti ili za započinjanje sopstvenog posla dobiće 20 izbeglica koje žive na teritoriji grada Niša, a danas je njih 11 potpisalo ugovore.
Adaptacija motela „Vranje“, koji se nalazi na samom ulazu u grad, privodi se kraju, a kako je prilikom nedavne posete jugu Srbije rekao ministar Aleksandar Vulin, u ovom objektu radiće Vranjanci pa će biti od koristi lokalnoj zajednici.
Dolazak 450 izbeglica sa Bliskog Istoka u aleksinačku Kasarnu još je pod znakom pitanja, ali se Aleksinčani okupljalju danas u 19 sati u zgradi nekadašnjeg Komiteta kako bi, kažu, formirali Građansku inicijativu čiji je cilj raspisivanje opštinskog referenduma na kome bi svi građani javno rekli šta misle o otvaranju prihvatnog centra za izbeglice. Nadležni i dalje ćute.
Izbeglice koje žive u kolektivnom ili su ugroženi u privatnom smeštaju u Nišu, a žele da se prijave kako bi dobili kuću na selu u kojoj će ubuduće živeti, kao i dodatnu pomoć, mogu da se prijave do 6. marta, navodi se na gradskom sajtu.
Dečje odmaralište “Divljana” bi od sutra trebalo da postane mesto na kome će biti smeštene izbeglice sa Bliskog Istoka. Kako nezvanično saznajemo, ovakva odluka doneta je “po hitnom postupku”, iako u ovom odmaralištu fale i garderoba i higijenski paketi, a nije poznato ni da li ima grejanja.
