Iz niške skupštine čule su se juče uvrede na račun medija, a u odbranu stranačke koleginice odbornik Nikola Ilić izjavio je da zet gradonačelnice nije imao korist od kupovine socijalnog stana u ulici Majakovskog i da će ga plaćati po tržišnoj ceni nekretnina u gradu, tačno 835 evra po kvadratu. Oni koji prodaju nekretnine kažu, međutim, da na tržištu na toj lokaciji kvadrat košta najmanje 400 evra više.
Iako je 2020. godinu, prema zvaničnom izveštaju, završilo kao drugo najzaduženije niško preduzeće, Javno komunalno preduzeće Mediana dobilo je odobrenje od Gradskog veća da se zaduži 740.000 evra. Kada će novac biti podignut i za šta će konkretno biti utrošen nije poznato, jer iz Mediane još nisu odgovorili na pitanja novinara.
Od sva 3 najveća srpska grada, Niš ima najmanji budžet, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ipak, uz kako je rekao, fabrike koju su otvorene i saobraćajnu infrastrukturu koja se gradi, budžet Niša sa sadašnjih 85 miliona evra mora da skoči na 200 ili 300 miliona i to u naredne 4 godine.
Nakon najave i predloga za usvajanje Zakona kojim se omogućava da banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita, kao i da stari postupci mogu da trpe reviziju postupka, te će građani morati da vrate sve što im je banka neosnovano uzela, kao i troškove sudskih postupaka, niški advokati će svoje protivljenje iskazati protestom. Okupljanje je zakazano za ponedeljak, od 14 sati u parku kod Suda.
Dok predsenik Opština Vlasotince Bratislav Petrović navodi da su razlog podizanja kredita kapitalni projekti iz opozicije tvrde da je pravi razlog izmirivanje dugova javnih preduzeca “Vodovod” i ”Komunalac”. Petrović kaže da će dokapitalizacija preduzeća biti iz budžeta, a “da će kredit pokriti određene pozicije”.
Sporazum o dobijanju kredita od Evropske investicione banke od 25 miliona evra kojim će se delimično finansirati gradnja gasovoda od Niša do bugarske granice, potpisali su ministar finansija Siniša Mali i potpredsednica EIB-a Liliana Pavlova. Sporazum treba da potvrdi i Skupština Srbije, početak izgradnje najavljen je za leto, a kraj radova za 2 godine.
Zbog zatvaranja leskovačkih pijaca tokom marta i aprila prošle godine usled pandemije, što je, kako kažu iz tog Javnog preduzeća, uslovilo loše poslovanje, rad sa gubicima se nastavio i u zimskim mesecima ove godine, zbog čega će biti zatražen kredit od 5 miliona dinara. Zatražili su i žiranta, JKP Vodovod, čiji je Nadzorni odbor prihvatio molbu, ali rešenje mora sačekati odluku leskovačkih odbornika, s obzirom na to da je Skupština grada osnivač svih javnih preduzeća.
Poslovanje “NišStana”, prema rečima direktora Miroljuba Čupića, stabilno je i pored toga što im je na poslednjoj sednici parlamenta odobreno podizanje kredita od 10 miliona dinara. Za finansijske probleme direktor krivi pandemiju i loš profil zaposlenih – više je administrativaca nego majstora, a majstori, kako kaže, zarađuju pare.
I ove sezone će Gradska toplana plaćati deo računa Nišlijama koji koriste daljinsko grejanje u energetski neefikasnim zgradama i troše iznad proseka, a direktor Predrag Milačić kaže da je to oko 10 % korisnika. Ponovo podižu i kredit od 250 miliona dinara kako bi platili dug za gas, a Gradsko veće im je još jednom odobrilo i dozvoljeni minus od 50 miliona dinara, ali Milačić kaže da prosečno koriste ispod četvrtine ovog iznosa.
Na sednici Gradskog veća 1. oktobra odobreno je još jedno zaduživanje niškog Javnog komunalnog preduzeća “Mediana” od 40 miliona dinara za tekuću likvidnost. To je, kako kaže direktor Dragoslav Pavlović, samo jedan od 6 ovakvih kredita koje “Mediana” ima, a plan mu je da ih svede na nulu.
Iako već otplaćuju jedan kredit po osnovu dozvoljenog minusa od 50 miliona dinara, još jedan od 40 miliona za kapitalne investicije i 2 lizinga, niški “Parking servis” zatražio je i dobio odobrenje Gradskog veća za još jedan kredit po osnovu dozvoljenog minusa od 30 miliona dinara. Razlog je, kako piše u obrazloženju, otežano poslovanje zbog pandemije virusa korona.
Kako bi nabavili osnovna sredstva i nesmetano obavljali svoju delatnost, iz JKP Naissus su tražili i dobili odobrenje Gradskog veća za zaduženje od 560.000 evra. U preduzeću kažu da još nisu uzeli ni cent, a da će dinamika zaduživanja zavisti od potreba. Mediani odobren još jedan kredit za tekuću likvidnost.
Iako je vanredno stanje trajalo kraće od 3 meseca, u Narodnoj banci Srbije kažu da odluka kojom se otplate kredita prolongiraju na 90 dana, ostaje na snazi. Ovu pogodnost do sada iskoristilo, kako kažu, 94% klijenata banaka u Srbiji.
Kamate za investicione kredite koje će pirotski preduzetnici moći da podignu kod poslovnih banaka, finansiraće se iz budžeta Grada. Krediti će se odobravati za period do 3 godine, a iz budžeta svih građana za subvencionisanje kredita izdvojeno je 3 miliona dinara.
Vranjski odbornici usvojili su odluku o zaduživanju Grada zbog realizacije kapitalnih investicija u 2020. godini, kao što su izgradnja vrtića i izgradnja ulica. Prema rečima gradskog većnika za finansije Bojana Kostića, kreditno zaduženje biće 120 miliona dinara, a taj novac će se iz gradskog budžeta vraćati do 2025 godine.
Prvi stanari u nove tri lamele u ulici Majakovskog trebalo bi da se usele na leto 2021, rok za kraj gradnje je decembar 2020, a da bi ove socijalne stanove završili Gradska stambena agencija podiže kredit od 198 miliona dinara. Odluku je usvojilo Gradsko veće, a potrebno je da je usvoji i Skupština grada.
Kako bi izgradili kotlarnicu na gas u naselju Dubočica, ali i rekonstruisali mrežu, leskovačka Toplana planira da u narednoj godini podigne kredit. Prema rečima v. d. direktora Miloša Mićića, zadužiće se kod Nemačke razvojne banke, a planiraju da podignu 2 miliona evra kredita. Ovo preduzeće u narednoj godini planira da nabavi 3 nova vozila, a cene grejanja, tvrde, neće se menjati.
Već tradicionalno, poslovanje Gradske toplane potpomaže komercijalni kredit od 250 miliona dinara. I ove godine posluje se na taj način, kako kaže sekretarka Sekretarijata za komunalne delatnosti Vladislava Ivković, da bi se na vreme platio energent Jugorosgasu.
Kreditno zaduživanje javnih preduzeća Niša odobrilo je Gradsko veće, a Javno komunalno preduzeće „Naissus“ koji diže oko 56 miliona da bi kupili sredstva za rad, biće istovremeno i jedan od jemaca JKP „Gorici“ koja će deo kredita od 60 miliona – potrošiti na dugove.
Investicione kredite kod Direktne banke, u Poštanskoj štedionici i kod Credit Agricole banke, do kraja godine moći će da podignu Piroćanci preduzetnici, a kamate će finansirati Grad Pirot.
