Ekonomske posledice krize, koja će uslediti zbog pandemije virusa korona, biće po radnike teže i komplikovanije, nego što su bile posledice krize 2008.godine, naveo je u intervjuu FoNetu saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović i predvideo da će „iovako siromašno društvo, biti još siromašnije“. Dodaje da je država servilna prema krupnom kapitalu.
Zbog pandemije virusa korona ceo svet je u ekstremnoj situaciji, ali je Srbija u vanrednom stanju i na polju vladavine prava, slobode medija i ljudskih prava – smatra filmski reditelj i profesor na katedri Akademije umetnosti u Beogradu Stevan Filipović.
U uslovima vanrednog stanja i pandemije virusa korona, predominantna su osećanja teskobe, nelagode, anksioznosti ali se i ona menjaju, kaže docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, psiholog Oliver Tošković. Dodaje da se ljudi navikavaju na vanredne okolnosti i posle šoka dolazi stabilizacija, a loše je što se proizvode novi neprijatelji – povratnici iz inostranstva.
Da je poverenje građana srušeno načinom komunikacije političkih i zdravstvenih vlasti, posebno kada je jedan od lekara koronu nazvao „najsmešnijim virusom“, te da je opasnost potcenjena i da je to porazno, ali i promašaj i političara i stručnjaka – istakao je u serijalu Kvaka 23 profesor Medicinskog fakulteta Goran Belojević.
Da je aktuelna vlast najgora u novijoj istoriji i da ljudi ne zaslužuju da žive tako smatra glumac Branislav Trifunović. On je u emisiji Kvaka 23 agencije Fonet razočarano govorio o stanju u Srbiji, i o vlasti i o opoziciji i rekao da ljudi ne bi glasali 26. aprila i da nema poziva na bojkot, jer „nema za koga da se glasa“.
Da se specijalni izaslanik predsednik SAD Ričard Grenel služio marketinškom propagandom kojom uspešno stvara „element nade“ da se problem Beograda i Prištine može rešiti dijalogom, smatra Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose.
Ako je suditi po režimskim medijima i naslovnim stranama tabloida, u regionu vlada stanje „neobjavljenog rata“, izjavio je u intervjuu FoNetu istoričar Milivoj Bešlin, ukazujući da je situacija pregrejana i da je razlog za to što su krize otvorene istovremeno, a ne jedna po jedna, kao ranije.
„Volela bih da Vučić, umesto što 10 puta kaže kako je N1 američka televizija i kako je Vučićević dobar čovek, kaže 10 puta da je govor mržnje u Srbiji zabranjen“ – poručila je u emisiji „Kvaka 23“ izvršna direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović. Smatra da je za govor mržnje odgovorna vlast, a da je promocija desnice bliske vlastima, od Šešelja do Miše Vacića i Firera, pokušaj da se spreči ozbiljna rasprava o korupciji i kriminalu.
Kao tri uslova za fer izbore evroposlanica i predsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom Tanja Fajon navodi „slobodu medija, slobodu medija i slobodu medija“. Ona je u emisiji „Kvaka 23“ rekla da je i vlast svesna da nije dobro da u Parlamentu osvane samo radikalna i nacionalistička opozicija, a da će oni koji su se oprodelili za bojkot možda ipak promeniti stav, te da nemaju jasnu strategiju pred sobom.
Vlast pokušava da utiče na refedinisanje uređivačke politike televizije N1, da je smekša i izbaci iz koloseka, ocenio je u intervjuu FoNetu programski direktor N1 za Srbiju Jugoslav Ćosić, ali je naglasio da njegova medijska kuća ima punu podršku investitora.
Da ocene predsednika Srbije Aleksandra Vučića o sudijama i tužiocima predstavljaju neposredni i posredni pritisak rekao je u emisiji Kvaka 23 sudija Apelacionog suda Omer Hadžiomerović i ocenio da sudije nisu uspele da se profilišu kao društvena snaga sa uticajem da bi predlagali i pokrenuli promene.
„Daleko smo od slobodnih i fer izbora“ – rekla je direktorka organizacije CRTA Vukosava Crnjanski u emisiji Kvaka 23 i ocenila da su popravke izbornih uslova, uz posredovanje evropskih parlamentaraca, tehničke prirode i da je Srbija u izbornoj i političkoj krizi.
Srbija nije „diktatura tipa Gadafija“, ali jeste „autokratska“, jer su ovde „na neformalan način suspendovana različita ljudska prava, od slobode izražavanja, okupljanja, kretanja, udruživanja, i izražavanja političkog mišljenja, do prava na privatnost“, izjavio je u intervjuu FoNetu advokat Vladimir Todorić.
Poslanik Demokratske stranke i njen nekadašnji predsednik Dragoljub Mićunović rekao je u emisiji „Kvaka 23“ da je problem DS u ovom trenutku Savez za Srbiju i da je bolje da se stranka prvo ponovo ujedinila, pa tek onda priključivala takvim grupacijama. Istakao je i da bojkot nije politika i da se u prošlosti uvek ispostavilo da je greška.
Atmosfera u društvu se zaoštrava i najviše liči na pripremu nekog ozbiljnog sukoba, dok politička arena sa dva ukopana tabora podseća na predratno stanje, izjavio je u intervjuu FoNetu profesor Univerziteta u Beogradu, psiholog Žarko Trebješanin, koji je uveren da je Aleksandar Vučić „načet“ odlukom da se doktorat Siniše Malog proglasi plagijatom.
Polarizacija se uvećava neverovatnom brzinom, iako evropski parlamentarci pokušavaju da posreduju između vlasti i opozicije, ocenio je novinar Boško Jakšić u emisiji „Kvaka 23“, uz napomenu da smo do sada isprobali sve ratove i iscrpeli sve frontove sa susedima, te upozorava da nam je još jedino ostao unutrašnji sukob.
Situacija u valjevskom Krušiku i sudbina uzbunjivača Aleksandra Obradovića primer su nepostojanja i parodije institucija koje su u službi jednog čoveka, izjavio je u intervjuu FoNetu kolumnista Peščanika Ljubodrag Stojadinović. Tvrdi i da su vlast i mafija zamenili mesta.
Razgovori vlasti i opozicije o fer izbornim uslovima rezultovali su paketom zaključaka Vlade, u kojima se odgovara na neke od uslova opozicije. Ipak, programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov rekao je u emisiji „Kvaka 23“ da treba sve da nas brine to što u 2019. godini moramo da razgovaramo o nekim osnovnim stvarima, za koje smo mislili da smo ih prevazišli nakon izbora 2000. godine.
Da je vlast spremna na ustupke opoziciji u vezi sa izbornim uslovima, smatra konsultant Ipsosa Srđan Bogosavljević, a to će, kaže, učiniti jer im tako odgovara, a ne iz straha. On je u emisiji “Kvaka 23” ocenio da posredovanje EU dijalogu vlasti i opzicije ide u prilog obema stranama.
Želja glumca i člana neformalne grupe „Samoodbrana“ Radoslava Raleta Milenkovića, kako kaže za emisiju FoNet-a „Kvaka 23“, jeste da podrži svaku ideju koja bi zaustavila ludilo, vratila društvo na fabrički reset i zemlju promenila u normalnu, moralnu i dosadnu, u kojoj institucije rade svoj posao.
