Ekipa satirične novinarske redakcije Njuz.net u petak, 13. maja, gostovaće u Leskovcu, gde će od 19 sati održati tribinu na temu slobode govora u medijima, ali i o mehanizmima za prepoznavanje lažnih vesti.
Koliko je važno prepoznati lažne vesti, kao i ko ih najviše plasira niški srednjoškolci će moći da saznaju danas od 11:30 kroz izložbu Saveta za štampu „Medijska pismenost protiv lažnih vesti“ u holu gimnazija „Stevan Sremac“ i „Bora Stanković“.
“Tetka moje snaje čija sestra radi sa ženom koja je pulmolog na klinici”, jedan je od najčešćih izvora lažnih vesti u vezi sa korona virusom koje dolaze sa društvenih mreža poslednjih nedelja, objašnjava novinarka „Raskrikavanja“ Marija Vučić. Dodatnu zbunjenost i paniku kod građana stvaraju mediji koji bez provere izvora i istinitosti informacija prenose vesti sa društvenih mreža, saglasni su profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Zoran Jevtović i Vučićeva.
Uz sebi svojstven satirični humor, anegdote koje oslikavaju medijsku sliku Srbije, ali bez ustaljenih fraza, protekla je tribina ekipe satiričnog portala „Njuz“ u punom amfiteatru Filozofskog fakulteta u Nišu. „Njuzovci“ su kroz svoj slučaj ilustrovali stanje medijskih (ne)sloboda i ekspanziju lažnih vesti u medijima koji sebe ne definišu kao „vesti u ogledalu“, šaljivo zaključivši da imaju sve veću konkurenciju.
Žene iz okoline Niša porađaju se u starom Kliničkom centru, a na uslove u Ginekološko-akušerskoj klinici žale se brojne porodilje i neke od njih su čak počele da prikupljaju novac za kupovinu novih spavaćica. Međutim, u spotu Srpske napredne stranke trudnu ženu voze na porođaj u “najopremljeniju bolnicu u okolini” – novi KC Niš, gde porodilište i ne postoji.
Koliko u srpskim medijima ima lažnih vesti, kako one utiču na publiku, da li ih brže „šire“ tradicionalni ili novi mediji, kako se država bori sa njima i kako da građani pravilno shvate medijske poruke, teme su dokumentarnog serijala koji će publika moći da pogleda u četvrtak 29. novembra od 19 sati, na niškom Filozofskom fakultetu.
Važno životno pravilo glasi: „Ako hoćeš da se autokidnapuješ, nikako to ne čini a da prethodno ne angažuješ Vučićevića, Vulina i Stefanovića za sporedne muške uloge! Povoljna okolnost je: oni će na kraju ispasti glupi, a ti ćeš i dalje biti živ i zdrav. Pardon, bićeš u našim rukama živ i zdrav“.
Sve je počelo od lažnih vesti o zatrovanoj vodi u Beogradu, a ministar za inovacije Nenad Popović došao je na ideju da se fromira Vladina radna grupa za odbranu od lažnih vesti. Svoj predlog već je prosledio predsedniku Vučiću.
Kao što se očekivalo, sada, kada je spor oko imena s Grčkom završen, lažne vesti u medijima uzimaju maha. Ono što se dogodilo nakon protesta ispred Skupštine Makedonije to i potvrđuje. Brojni lažni profili na Fejsbuku i Tviteru počeli su da šire laži i špekulacije.
Za razliku od Francuske ili Nemačke gde se lažne vesti plasiraju uglavnom na internetu ili manjim medijskim kućama, kako kaže direktorka Regionalne balkanske istraživačke mreže Marija Ristić, u Srbiji i uopšte na Balkanu lažne vesti emituju javni servisi i veliki privatni mediji. Na srpskim televizijama, kaže Ristićeva, svakog dana se emituje preko 50 % lažnih vesti.
Tabloidi su oni koji najčešće obmanjuju javnost lažnim vestima i poluistinama, a “fontane propagande” su i mediji sa nacionalnom frekvencijom. Navodni državni udari, nerealno povećanje plata, ratovi sa Albanijom i Hrvatskom, teme su koje odvraćaju pažnju građana od veoma važnih društveno-političkih pitanja, slažu se novinaka „Raskrikavanja“ Marija Vučić i direktor „CINS“-a Branko Čečen.
Čini se da su lažne vesti postojale oduvek, kao u staroj priči kada je mali čobanin, da bi se zabavljao, lagao seljake da su ga napali vukovi, a onda kad je stvarno bio napadnut, oni mu nisu verovali.
