Za aktivistkinje sa juga Srbije nema efikasne pravne zaštite, koja bi ih zaštitila od izloženosti bahatim lokalnim moćnicima i liderima partijskih i fiktivnih organizacija. Navode da su pretnjama izloženi i članovi njihovih porodica, a u strahu su i za svoju imovinu.
Kako bi pružile podršku svakoj ženi koja je doživela akušersko nasilje, a posebno onim hrabrim ženama koje su se odvažile da takvu vrstu nasilja prijave nadležnima, u simboličnu šetnju krenuće žene Vranja u subotu, 27. januara u 5 minuta do 12 sati. Ističu da ovo nije skup koji je politički, već skup sa jednim zahtevom – da se stane na put nasilju na mestu gde se rađa život.
5.209 porodica i 10.360 pojedinaca u Nišu zavisi od socijalne pomoći, podaci su s kojima najveći grad na jugu Srbije dočekuje Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Iako iz Centra za socijalni rad kažu da ti brojevi opadaju, iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava ističu da borba protiv siromaštva mora da bude drugačija.
“Kome da se žalim što sam sa gušenjem i hitnim uputom više od sat vremena čekala doktora koji na kraju nije ni došao” – pita Nišlijka Branka Danilović. Informacije, kaže, nije uspela da dobije ni na pultu koji tome služi, niti od tehničara na Pulmologiji. Pacijenti imaju pravo na prigovor, a adresa za to je direktor ustanove ili, prema javno dostupnim informacijama, kancelarija savetnice za zaštitu prava pacijenata Mirjane Popović.
Povodom predstojećeg Međunarodnog dana žena u Nišu će se sutra u podne okupiti organizacije mreže „Žene protiv nasilja“ sa juga Srbije i održati marš centralnim gradskim ulicama. Okupljanje je na početku Tvrđavskog mosta u podne, a pozivaju građane da im se pridruže i idu zajedno sa njima – korak po korak do društva u kojem se uvažavaju ženska ljudska prava.
Za bolji položaj manjinskih grupa i sprovođenje zakona koji se tiču poštovanja ljudskih prava u najvećoj meri su nadležne lokalne samouprave, istakla je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić tokom posete Nišavskom okrugu. Napomenula je i da je neophodno da se na čelu svih lokalnih samouprava nalazi neko ko će sa najugroženijim i najosetljivijim grupama, poput nacionalnih manjina ili žrtava nasilja, razgovarati o problemima sa kojima se susreću.
Da je želja Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da se do 2030. godine omogući što bolja primena zakona o rodnoj ravnopravnosti u praksi, kao i da se realizuje dijalog u kojem će se informacije, podaci i ideje sa lokalnog nivoa prenositi na nacionalni, rekla je ministarka Gordana Čomić na sastanku sa rukovodiocima Pčinjskog okruga u Vranju, gde je bilo reči o novom zakonu o rodnoj ravnopravnosti i diskiminaciji.
Na mestu gde je pre desetak dana požar uništio kuće deset porodica u Nišu, prekoputa zgarišta u svojoj kući ostali su samo Violeta i Dragan Stojiljković koji su imali sreću da vatra ne zahvati njihov dom. Ponudu Grada da žive u socijalnim stanovima privatila je većina porodica koje su izgubile domove, a neki nisu jer, kako kažu, uz stara dugove i minimalna primanja nisu u mogućnosti da plaćaju i kiriju.
Ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić se nada da će Zakon o istopolnim zajednicama, nakon javne rasprave, braniti u Skupštini Srbije, što bi moglo da bude u maju. Kako je priznala u intervjuu FoNetu – mnoge odredbe ovog Zakona su daleko od toga kako bi ih ona pisala, ali i konstatovala da se zakoni prave kroz dijalog i kulturu kompromisa, a da je problem našeg društva „što nema dijaloga i što ga nikada nije ni bilo“.
Vrhunac brojnih ograničenja i ukidanja ljudskih prava koja su garantovana Ustavom i međunarodnim dokumentima, kako tumače iz Beogradskog centra za ljudska prava na osnovu stavova građana Srbije, zapažen je tokom vanrednog stanja koje je zbog epidemije trajalo od 15. marta do 6. maja 2020. godine. U tom periodu, ali i tokom cele godine, građani su uočili da im je bilo ugroženo pravo na zdravlje, slobodu kretanja i slobodu medija.
Prekomerna upotreba sile policije prema demonstrantima tokom protesta koji su se održavali u više gradova bila je očigledna, smatraju iz koalicije Pravosudna baza jug. Ova grupa organizacija koja prati stanje u pravosuđu traži da se otkrije identitet i status ljudi u civilu koji su bili na protestima i za koje se sumnja da su u vezi sa policijom i drugim državnim organima.
Nije moguće pretpostaviti koliko će odšteta biti po tužbi građana protiv države posle vanrednog stanja, ali će sigurno biti mnogo postupaka i pred domaćim i pred Evropskim sudom za ljudska prava, navodi pravnik Ivan Ilić. Državne mere za vreme pandemije korona virusa biće analizirane, a mnoge koje su bile neophodne nisu ni donete, smatra pravnica Nevena Petrušić.
Privatni, partijski, izmišljeni da rade protiv zakona, zatim sramota i mafija, najčešći su epiteti koje već godinama dobijaju izvršitelji, koji u Srbiji postoje već 8 godina. Izvršitelj Strahinja Milinović kaže da se pored radnika Parking servisa oni najviše muče da ukažu na značaj profesije, a građanima poručuje da treba da sarađuju sa njima i kada su tuženi zbog dugovanja kako bi „bolje prošli“.
Nakon što je Glavni odbor Dveri, 1. februara usvojio Deklaraciju o lustraciji, vranjski odbor te stranke zatražio je da se sprovede Zakon o lustraciji i osnuje Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava i zakona, jer bi se, smatraju, sprovođenjem lustracije nad lokalnim političarima, otvorio prostor za mlade, sposobne i poštene ljude, a saznalo bi se i da li su neki od vranjskih političara stekli bogatstvo baveći se isključivo politikom i radnim stažom na funkcijama.
Mladić s juga otišao je u Beograd na studije i postao huligan, tukao se, mrzeo, napadao manjine, rušio gej paradu, a sve to, kaže, da bi se uklopio i dodvorio vođama navijača koje sada definiše kao uspešne biznismene. Kada mu je najbolji prijatelj priznao da pripada manjini koju progoni, ovaj južnjak promenio je život, pa je postao aktivista za ljudska prava.
To što su niški predškolci Dečiju nedelju završili predstavom koju su igrali pred gradskim funkcionerima i to glumeći direktorku predškolske ustanove Svetlanu Mitić, gradonačelnika Darka Bulatovića i direktora JKP Mediana i izgovarajući političke floskule, brojni građani poslednjih dana komentarišu kao jezivo i nedopustivo. Sociološkinja Bojana Pucarević ističe da je reč o čistoj propagandi političkih aktivnosti i manipulaciji decom.
Više od 80 % mladih svedočilo je diskriminaciji, pokazuju istraživanja, a sve o ovoj temi, ali i zločinima iz mržnje mladi će moći da saznaju na debati koja se odražava u utorak, 10. decembra od 14 sati u leskovačkom Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju.
Brak sa 12 ili 13 godina je često beg iz siromaštva, ali i pokušaj roditelja da svoju ćerku uhlebe u dobrostojećoj porodici u Nemačkoj ili Austriji, upozoravaju organizacije civilnog društva iz Niša. Mnoge devojčice u Srbiji zato ne prožive tinejdžersko doba, a često još od detinjstva trpe nasilje.
To što je osnivač udruženja “Srbska čast” sa još nekoliko osoba ušao u romsko naselje Crvena zvezda u Nišu i uz “prevaspitavanje”, 17-godišnjaku oduzeo konja kojeg je ovaj tukao, za Zaštitnicu građana iz Niša, ali i Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti predstavlja ozbiljan incident. Dok one osuđuju uzimanje pravde “u svoje ruke”, Nacionalni savet Roma brani postupke “Srbske časti” i tvrde oni konja nisu ni oduzeli, već su hteli da “pomognu” da ne bude oduzet.
Svrljiško Udruženje žena “Etno forum”, koje prodaje hranu, ručne radove i pomaže ženama i marginalnim grupama, pokrenulo je inicijativu za “pravedno suđenje” Ratku Romiću, koji je nepravosnažno osuđen na 20 godina zatvora zbog saučesništva u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije. U odbranu Romića, Svrljižanke su stale nakon što ga je predsednica ovog udruženja lično upoznala i stekla utisak da on nije, kako kaže, krvoločna zver.
