Pre tačno 80 godina, 14. septembra 1944. godine u podne, poslednjih 37 logoraša iz „Crvenog krsta“ u Nišu, kako prenosi priče preživelih logoraša istoričar i viši kustos Narodnog muzeja Nebojša Ozimić, izvedeno iz kruga, upućeno ka gradskom polju i ubijeno sa stražarskih kula. Ovaj datum se smatra danom kada je koncentracioni logor u Nišu, koji i danas podseća na užase Trećeg Rajha, prestao da funkcioniše.
Povodom Međunarodnog dana muzeja koji će biti obeležen u subotu, 18. juna, niški Narodni muzej organizovaće 9 predavanja na svojim lokalitetima.
Šetnjom od Logora Crveni krst do Trga kralja Milana, u Nišu je obeležen Dan pobede nad fašizmom, u znak sećanja na 9. maj 1945. godine, kada je Nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. U “Besmrtnom puku” učestvovali su i niški funckioneri, čime se na svojoj zvaničnoj stranici pohvalio Gradski odbor SNS.
U projekcionoj sali memorijalnog kompleksa „12. februar“ od utorka, 26. marta, biće otvorena izložba „Bombardovanje Niša 1999. godine“.
Prošle su 82 godine od kako se grupa od 147 logoraša zatočenih u koncetracionom nacističkom logoru na Crvenom krstu osmelila da krene ka putu slobode. U tome je uspelo njih 105, dok je 42 svoj život ostavilo na bodljikavim logorskim žicama. Ovaj dan, osim što nosi sećanja na stradanja i hrabrost, predstavlja i najveći propust nacista za vreme okupacije, kao i prvi uspešan beg u okupiranoj Evropi.
U susret obeležavanja dana proboja logora na Crvenom Krstu, večeras će u prostorijama Zeleno-levog fronta u Dušanovoj ulici u Nišu od 19 sati biće prikazan dvodelni dokumentarni film o spomeniku na Bubnju Priča o slobodi Vladimira Đorđevića. Nakon filma publika će moći da o antifašističkom nasleđu Niša razgovara sa samim rediteljem.
U izložbenom prostoru memorijalnog kompleksa logora „12. februar“ u petak, 13. oktobra od 18 sati biće otvorena izložba „Simboli stradanja: Srpski narod u Drugom svetskom ratu“ koju su priredili istoričari Muzeja žrtava genocida.
Na spisku Spomenika od izuzetnog značaja, samo u Nišu i ih je pet i oni su ujedno nezabilazne tačke turista. Osim prepoznatjivog južnjačkog gostoprimstva, svima koji dođu Nišlije će verovatno savetovati obilazak Ćele-kule, Spomen-obeležja Čegar, spomenik na Bubnju, logor na Crvenom Krstu, ali i manje poznatu, pomalo zanemarenu, Ranohrišćansku grobnicu sa freskama u Jagodin mali.
Počevši od subote, 1. aprila, radno vreme objekata niškog Narodnog muzeja biće promenjeno, dok će u „Galeriji Sinagoga“ radno vreme biti promenjeno od utorka, 4. aprila kada bude bila otvorena izložba “Darivaocima u čast”.
Prošla je 81 godina od proboja nacističkog logora „12. februar“, kada je grupa od 147 logoraša krenula put slobode, a u tome je uspelo njih 105, dok je 42 stradalo. U logoru na Crvenom krstu u Nišu obeležen je jubilej polaganjem venaca, pomenom i odavanjem pošte žrtvama.
Tradicionalnom maršrutom od centra Niša preko Kamenice do Huma gde će noćiti i izjutra 12. februara krenuti put Logora na Crvenom krstu, niški izviđači obeležiće proboj nacističkog logora i time odati počast poginulim zatočenicima. Opelo stradalima i polaganje venaca biće u nedelju u 11:30.
Osim sajtova kulturnih ustanova Niša, građani kao i turisti mogu saznati za kulturna dešavanja i na društvenim mrežama, ako su ažurni. Dok ustanove poput Narodnog pozorišta redovno na svim mrežama komuniciraju sa publikom, na pojedinim sajtovima nisu redovni sa obaveštenjima, a saopštenja kasnije dolaze do publike. Novinarka Jelena Jocić ističe da bi publiku trebalo privući kratkim, sadržajnim i interesantnim objavama, a zaobilaziti formalnosti.
Na Dan pobede nad nacizmom i fašizmom, šetnjom od Logora Crveni krst do Spomenika oslobodiocima na Trgu kralja Milana, obeležena je međunarodna manifestacija “Besmrtni puk” na kojoj su se među brojnim srpskim i ruskim zastavama mogle videti i one sa slovom “Z”, kao i simboli samoproglašene Donjecke narodne republike.
Na današnji dan pre 80. godina u Nišu je grupa od 147 logoraša krenula u prvo organizovano i veliko bekstvo iz nacističkog logora za vreme Drugog svetskog rata – logora “12. februar” na Crvenom krstu, a na putu slobode bilo je njih 105, dok ostali nisu uspeli dalje od žica.
27. januar izabran je za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, kojih je prema zvaničnim procenama bilo oko 6 miliona, milion i po bilo dece. U periodu stradanja zatvarani su i u niškom logoru “Crveni krst”, ubijani na brdu Bubanj ili premeštani u logor Sajmište gde su gušeni gasom. Kraj Drugog svetskog rata niko od zarobljenih niških Jevreja nije dočekao.
Pre skoro pola veka arhitekta i nekadašnji radnik Zavoda za urbanizam Mihailo Medvedev osmislio je izgled ulaza logora na Crvenom krstu u Nišu, kojim bi simbolično odali počast svim staradalima. Da ožive ovu ideju nisu bili zainteresovani nadležni ni kada je obeležavano 70 godina od proboja, zato sada uoči 80. godišnjice pokušava da još jednom, a kaže i poslednji put, pronađe saradnike za svoju zamisao.
Priču o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata u Norveškoj publika u Srbiji trebalo bi da vidi na proleće, za kada je planirana premijera filma „Logor smrti u Karašoku“. Deo o filma, kao i svedočenja potomaka, snimani su i u niškom Logoru na Crvenom krstu, odakle je veliki broj logoraša odveden.
“Srbija ima najbolji roštilj, a u Nišu je najbolji restoran na svetu” – poručuju svojim pratiocima na YouTube-u Stiv i Ivana sa kanala “JetLag Warriors”, koji objavljuju vlogove iz raznih zemalja koje obilaze. U Nišu su bili u novembru, a najjači utisak na njih ostavila je hrana, ali i izgled zgrada i tragovi istorije koje su opisali kao mračne i moćne.
Zbog prelaska na zimsko radno vreme pojedini objekti niškog Narodnog muzeja za posetioce će biti zatvoreni ranije, a kao i do sada objekti su zatvoreni ponedeljkom.
Koncentracioni logor koji se tokom Drugog svetskog rata nalazio u Nišu, primer je prkosa, sloge, jedinstva, ali i velikog stradanja koje ne sme biti zaboravljeno, podseća istoričar, književnik i kustos Narodnog muzeja Nebojša Ozimić koji je sve činjenice o ovom kompleksu sakupio u novoj knjizi „80 godina memorijalnog kompleksa 12. februar“ koja izlazi do kraja godine.
