Tekstovi o pucnjavi u centru Niša, teškoj saobraćajnoj nesreći u Knjaževačkoj i tragediji na pružnom prelazu u Donjem Međurovu najčitaniji su u 2018. godini na portalu „Južnih vesti“. A u prvih pet se našao i tekst o autobusima kojima su ljudi dovoženi na miting ispred fabrike „Leoni“ neposredno pre njenog otvaranja u Nišu i tekst o izvršiteljima.
Iako Leskovac ima skroman budžet, za finansiranje medijskih projekata u 2020. godini, prema najavama prvog čoveka grada Gorana Cvetanovića, planira se izdvajanje od 30 miliona dinara.
“Prva ruka” Medijske strategije, u čijoj izradi su učestvovala i reprezentativna medijska udruženja, okupljena oko Medijske koalcije, kako kažu, predata su Vladi Srbije. Dodaju da sam tekst sadrži u ogromnoj većini predloge i rešenja za koje se već duže vreme zalažu. U Medijskoj koaliciji ističu i to da je stanje u medijima nikad gore.
Najbolja reportaža, najbolji uređivački rad u lokalnim medijima i novinarski poduhvat tri su nagrade koje će se dodeljivati počev od sledeće godine, a u čast prerano preminule novinarke iz Vranja Slađane Veljković.
I pored toga što je inspektor u Policijskoj stanici Medijana od novinara “Južnih vesti” Stefana Markovića tražio da kaže ko su izvori koji su mu dostavili lične podatke portparola Opštine Medijana Dušanke Kitanović i ukazali na malverzacije u Opštini Medijana, u Osnovnom javnom tužilaštvu kažu da oni to nisu naložili, već da je bilo samo potrebno utvrditi da li su podaci nabavljeni neovlašćeno i da li su eventualno zloupotrebljeni.
Koliko u srpskim medijima ima lažnih vesti, kako one utiču na publiku, da li ih brže „šire“ tradicionalni ili novi mediji, kako se država bori sa njima i kako da građani pravilno shvate medijske poruke, teme su dokumentarnog serijala koji će publika moći da pogleda u četvrtak 29. novembra od 19 sati, na niškom Filozofskom fakultetu.
Da ne postoji bezobrazno pitanje već samo glup odgovor, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić članovima i funkcionerima Srpske napredne stranke i pozvao ih da pristojno odgovaraju na pitanja novinara i da nigde ništa ne govore protiv medija.
Najnoviji pritisak države na medijske slobode je, prema oceni novinarskih udruženja, najnovija prijava direktorke Radio-televizije Kragujevac (RTK) Jelene Vuković koju je ponovo podnela protiv bivše direktorke i aktuelne glavne urednice nezavisnog portala „Glas Šumadije“ Jovanke Nikolić, iako je prethodne dve prijave tužilac odbacio.
Lokalni i nacionalni mediji koji su registrovani u Srbiji, poštuju profesionalne i etičke standarde i bave se informisanjem građana o bitnim temama u javnom interesu, a potrebna im je stručna podrška da unaprede svoj rad u “digitalnom svetu” i postanu samoodrživi, mogu do 30. novembra da se prijave na program Media Digitizer, u okviru USAID projekta.
Ukidanje oslobađujuće presude nedeljniku NIN po tužbi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića je, kako kažu u Medijskoj koaliciji, veoma zabrinjavajuće. Novinska udruženja smatraju da je takva odluka Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu doneta pod političkim pritiskom.
Nakon što je tokom sednice Skupštine narodni poslanik SNS Aleksandar Martinović optužio dnevni list „Danas“ da “vodi harangu protiv vladajuće partije i nedužnih ljudi”, na način “nezabeležen još od vremena Gebelsa i Hitlera”, reagovala je Medijska koalcija, koja je ocenila da je ovo još jedan napad na nezavisno novinarstvo.
Podsećajući da nema političke garniture koja poslednjih decenija nije obećavala promptno rešavanje ubistva novinara, ali da u najvećem broju slučajeva odgovorni nisu kažnjeni, iz NUNS-a pozivaju vlast u Srbiji da preuzme odgovornost za to što niko nije odgovarao za napade na novinare. Inače, u 2018. godini NUNS je zabeležio 22 slučaja napada, pretnji i zastrašivanja novinara.
Zbog toga što vlast krije informacije i ne dostavlja ih novinarima ni nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, pa je spisak neizvršenih rešenja koje je doneo dramatično veliki, kako je saopšteno, medijska koalicija poslala je Koordinacionoj grupi Vlade spisak i traži da se hitno odgovori na zahteve i rešenja Poverenika.
Od kada su „zapušena usta velikom broju novinara, ugašene emisije i ućutkani mediji“, kaže Olja Bećković u FoNetovoj emisiji „Kvaka 23“, „velika grupa analitičara, profesora, umetnika, intelektualaca, nema gde da se pojavi, jer se na nacionalnim televizijama pojavljuje samo vlast“. Bećkovićeva veruje da se mediji i novinari guše i sklanjaju upravo zato što imaju podršku javnosti.
Mediji koji se ne drže standarda propisanih novinarskim kodeksom, šire lažne vesti i mržnju, kako kažu u Nezavisnom udruženju novinara i Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, ne bi trebalo da budu prostor na kojem će se preduzetnici oglašavati. Zbog toga ova 2 udruženja pozivaju privredna društva da “pokažu društvenu odgovornost” i da ne sarađuju sa takvim medijima.
Zato što je u svom radu ispoljio profesionalni integritet, izuzetnost, nesebičnost i hrabrost, kako je naveo žiri, ovogodišnji dobitnik nagrade “Katarina Preradović” za 2018. godinu je glavni i odgovorni urednik „Južnih vesti“ Predrag Blagojević.
“Nakačeni” poreski dug „Južnih vesti“ je način da vlast kazni medije koji neće da joj služe i rade propagandu, naveli su učesnici Gradskog foruma o problemima lokalnih medija. Zloupotrebom institucija, kako dodaju, država šalje poruku da svi koji “ne gledaju svoja posla” mogu da se nađu na udaru, a učesnici su posebno zabrinuti za manje lokalne medije. Ipak, računaju da će ih oni za koje rade, građani, podržati.
Na temu “Šta pritiska lokalne medije?”, kroz konkretan slučaj portala Južnih vesti, govoriće se na Gradskom forumu koji se održava u četvrtak, 4. oktobra od 16 sati, u niškom Media i reform centru.
Pre nego što je pogon fabrike „Cumtobel“ i zvanično pušten u rad, predsednik Aleksandar Vučić je sa predstavnicima kompanije obišao pogon, a ovo su mogli da isprate samo pojedini mediji. Kako su kazali iz Službe za saradnju sa medijima predsednika Republike, kompanija „Cumtobel“ je odlučila da obilazak pogona snimi samo pet medija – RTS, Tanjug, Pink, Prva i Belami. Novinar i bivši član Saveta za štampu Petar Jeremić, kaže da je takvo postupanje sa medijima protivzakonito.
Skoro pola miliona dinara, para svih Leskovčana, izdvojeno je za sve prateće sadržaje i samu realizaciju „Žikine šarenice“ koja je u subotu na Televiziji Pink emitovana iz Leskovca. Pravnik Veljko Milić kaže da nije jasno koje su usluge plaćene ovoj medijskoj kući, dok eksperti ovakve ugovore lokanih samouprava i pojedinih medija vide kao način za direktno plaćanje televizija bliskih vlasti.
