Predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Nezavisnog društva novinara Vojvodine zahtevaju da se zaustave politički pritisci na „Južne vesti“, dok iz Udruženja novinara Srbije pozivaju Poresku upravu da svoja ovlašćenja ne zloupotrebljava za pritisak na medije pošto su, pozivajući se na uredbu koja se odnosi isključivo na javni sektor, poreski inspektori utvrdili da „Južne vesti“ navodno duguju milionski iznos.
Vest o pritiscima Vlade Srbije na Južne vesti nije promakla satiričnom portalu Njuz.net. Aludirajući na veoma spornu odluku gradskih vlasti Niša da Državi poklone lokalni aerodrom, njuzovci su „zamislili“ i malo izmenjen scenario poklanjanja, a za sve našli i ekonomsko opravdanje.
Komentarišući navodni dug Južnih vesti koji im je utvrdila Poreska uprava pozivajući se na Zakon o javnom informisanju i Uredbu Vlade, premijerka Ana Brnabić je u Prokuplju rekla da ima poverenje u državne organe i da “Južne vesti” mogu da se žale.
Iako ni posle intenzivne šestomesečne kontrole nisu u poslovanju „Južnih vesti“ pronašli ni jedan jedini prekršaj, pozivajući se na uredbu koja se odnosi isključivo na javni sektor, poreski inspektori su utvrdili da „Južne vesti“ navodno duguju milionski iznos. Ministarstvo finansija pokrenulo proceduru prinudne naplate i pre konačne odluke suda.
Gde je razlika između aktivizma i novinarstva i da li aktivisti mogu biti novinari i obratno, glavne su teme debate koja će biti održana u petak 10. avgusta u 17 sati u „Deli“ prostoru u Nišu. Mediji i organizacije civilnog društva razmeniće ideje i metode borbe za interes građana, u čijoj službi rade, i na debati u subotu, na istom mestu i u isto vreme.
Građani bi, zaključeno je na tribini o novoj medijskoj strategiji održanoj u Nišu, trebalo više da učestvuju u kreiranju medijskog sadržaja. Učesnici tribine su se složili da je od velike važnosti i da se napravi razlika između novinara i onih koji to nisu, a tako se predstavljaju.
Kako bi građani znali kako se troše njihove pare za sufinansiranje medijskog sadržaja, Odbor za ljudska prava iz Niša i Edukacioni centar iz Leskovca napravili su portal na kojem žele da objedine sve medijske projekte i daju ih javnosti na uvid i ocenjivanje, ali, kako kažu, nailaze na opstrukcije od vlasti.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prekinuo je u Vlasotincu konferenciju za medije, gde je bio u poseti jednoj osnovnoj školi, nakon što je novinarka, nakon diskusije o smeni načelnika školskih uprava, pokušala da mu postavi još jedno pitanje.
U trenutku kada je urednica Regionalne informativne agencije Jugpress Ljiljana Stojanović postavljala pitanje predstavnicima Centra za socijalni rad, gde se održavala konferencija za medije, prvi čovek Leskovca bez reči je napustio prostoriju. Stojanovićeva smatra da je ovakvo ponašanje pritisak na medije. Iz kabineta gradonačelnika kažu da nemaju komentar.
Iako Poslovnik Skupštine grada ne brani prenos sednica Skupštine preko društvenih mreža, a u ugovoru između Grada i Niške televizije, koja na TV-u prenosi sednice, ne postoje ekskluzivna prava za ovu televiziju, obezbeđenje je upravo po ovim osnovima zabranilo novinarima „Media i reform centra“ da putem Fejsbuka emituju rasprave odbornika.
Zato što je, kako navode, konkurs bio nelegitiman i zato što su o dodeli novca odlučivali nestručni ljudi sa političkom agendom, 5 udruženja odlučilo je da ne prihvati novac koji im je dodeljen za medijske projekte kojima su konkurisali kod Ministarstva kulture i informisanja.
Sadašnji i budući novinari, blogeri, studenti i oni koji bi da se oprobaju u kreiranju medijskih sadržaja, kako kažu u niškom Media centru, mogu da se prijave za novi ciklus Multimedijalne škole novinarstva, koju će voditi stručni predavači. Prijave su otvorene do srede 13. juna u ponoć.
Pare svih građana Niša i na ovogodišnjem medijskom konkursu otišle su televizijama i agencijama, koje su u vlasništvu porodica Gašić i Radomirović. Od 54 miliona dinara, para svih Nišlija, koliko je Grad opredelio za projekte, čak 37,4 miliona dobili su „Zona plus“, „Niška televizija“, „Belami“, „Narodne novine“ i povezana PR agencija. „Južne vesti“ neće prihvatiti novac koji im je dodeljen, jer bi time dali legitimitet korupciji.
Kako se troši novac svih građana Srbije preko konkursa Ministarstva kulture i lokalnih samouprava za sufinansiranje medijskih sadržaja i gde je tu javni interes, urednica nedeljnika “Vreme” Jovana Gligorijević o tome je u novom “Zumiranju” razgovarala sa Jelkom Jovanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Tanjom Maksić iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN).
Šta su to lažne vesti, koliko su zastupljene u srpskim medijima i kakve su posledice plasiranja istih, u 90. po redu emisiji „Zumiranje“ nedeljnika „Vreme“, govoril su novinarka „Raskrikavanja“ Vesna Radojević i narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Država, politika i novac, kao skriveni ubeđivači, vladaju svetskim medijima, jedan je od zaključaka učesnika niške promocije knjige “Gospodari medija” Marčela Foa. Naše medijsko društvo pliva u budalaštinama, koje podstiče vlast, dodaju učesnici, a velika odgovornost je i na samim novinarima kojima moral mora biti jači od gladi, odnosno eventualnog gubitka posla.
Iako je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović po zanimanju lekar, on je uoči sednice Gradskog veća na kojoj se glasalo o raspodeli para za medijske sadržaje, ušao u ulogu medijskog znalca, te je kritikovao tehniku leskovačkih medija, realizaciju programa i sadržaj novinskih priloga, način štampe, pa čak i optimalan broj zaposlenih. On je istakao da je poljoprivreda važnija grana od novinarstva u koju bi više trebalo da se ulaže.
Iako je Poverenik za informacije od javnog značaja još pre mesec i po dana naložio Poreskoj upravi da novinarima „Južnih vesti“ dostavi podatke o kontrolama niških medija, to do danas nije učinjeno.
Kako građani mogu da utiču na sadržaj elektronskih medija, prema rečima organizatora, biće glavna tema debate koja će se održati 15. maja u „Deli“ prostoru. Pored razgovora, biće predstavljena i internet platforma „Publika“, preko koje građani mogu da prijavljuju REM-u potencijalno neprikladan sadržaj.
U Srbiji je na delu polu-totalitarni sistem čija je logična posledica nepostojanje slobode medija, kaže bivši urednik bivših „Novina Vranjskih“ Vukašin Obradović. Objašnjava i da je Srpska napredna stranka autokratska stranka koja misli da može da vlada samo uz medije koji su „produžena ruka“ vlasti.
